Мале новине

брзо ке бити готова, која ће саввим преобразити путове јевропског саобраћаја. Она ће Јстановити по првваоходству саобраћај и&међу Запада и Иетоуа. Дакла је Француској по требан што краћи пристуа Симилонском тунелу. Г. Лоазо доказао је да је најкраћи пут између Париза и Женеве кроз Фосиљ, преко Дижона и Лон Ле Солнира. Јадранско море иоввано је да ваувме своју пређашњу важност. Њему је суђено да веже словенсви евет с датинским. Јадранско море ће подићи италијаиску мрнарицу. Пут Паркз—Одеса оживић« Јадран. Транзбалкзнска железница остваририће се. Ваља сама довести у везу Дунав е Јадраном, од Одесе до Бара, преко Кдадова и Ниша — свега 400 километара од Ниша до Бара — и то је одговор аустро-угарском пројекту Беч—Солун преко Вовог Пазара. Ова ће се траезбалканска желевница оетварити јер је у интересу најстварнијем Русије, Србије и балгансшх држава, а такође у интереоу Италије, особито Турске: јболееник* неће да умре, него се опире на, сваки начин немачком Вгап^-у на Солун. По сагласности интереса толиких држава „транзбалканска" железница, не може дуго времена проћи, а да се не по чне у д«ло приводити, особито с обзиром на Аустрију. Прокопавање Фосиља у исто доба отпочеће. Не може доукчије бити, Зар ће Француска одбити грађење једне линије која ће у вези с горњим умножити њен еаобраћај свим оним што ће тим изгубити Немачка! Ко не види, да ће онај дан, кад се прокопа Фосиљ и кад ее сагради линија Ниш—Бар, бити отворен пут Парив — Одеса? Данас је саобраћај Енглеске, Бел гије и Француске с. Русијом и с Балканом упућен мало преко Сре доземног мора, много преко Немачкв. Иреко саме Нвмачке износи преко 300 милиона. Немачка је еве себи подложилз. Ми смо њезини трибутари. Наши производи као и напга путеици морају преко централне Јевропе на Балкан. Немачкој и Аустрији је у власти да аазе или жа преквиу наше односе е нашим „пријатељима и савезницима". Ко у томе не види неизмевни прејудиц «а нас у време рата? Исто је то у време мира са гледишта вкономског, Сврха је била тројног савеза да подигне преграду, колико сам захваћа, између Балканских држава, Русије и Француске. Наше је да преграду учинимо узалудеом; п економски интереси Француске, који се од чести слажу с интерееима Енглеске и Белгије, овде се слажу и с нашим политичкиа интересима. (Свршиће се)

ОПИРИТИСТИНКЕ ПОЈАВЕ (НАСТАВАК) Треба се сетити историје здатнога зуба 1593. пронеее се глас о златном зубу у некаква седмогодкшња дечка из Шлезије. Хорт.иус, проФвсор медецине, писаше 1595 исто* гију тога зуба. Он тврђаше да је тај зуб донешле природан, а донекл • чудноват, и да га је Бог поелао дете1'Ј ради утехе хришћана *оје су Турци ожалосгили. Исте године Ру ландус пиеаше другу всгорију, а

две године повле тога Ингостерус, опет научар, напиеа тоеће дело, сасвим супротио овима. „Један ве лики човек, Либавиус, вели Фонтнеж, прикупио је све што је рече но о овоме зубу и о томе је добио своје иааоре. Једна је еамо ствар недоатојала тим леиим делима: није се знало да ли је ауб одиста златан Кад га јенекакав златар испитивао, нашао је да је покривен само једним златним листићем, који је пажЉиво стављен на зуб; али су, ипак, читавв кшиге писане пре но шго св затражило мишљеЈће златарево". А повише је таквих златних зуба у историју старе и еавремене лаковерноети човекове. И међу најобразоваеиЈЕШ људима има их који су подложни доста занимљивим счабостима: нерасаоло жени су ако их ]"е тринаест за столом: хватају ее за ма какав метал, ако су само чули о каквој несрећи; плашл се да ее не разболе, ако разбију огледало; задрхте ако нм се преврне сланик или се ножеви укрсте; устежу се да пођу на џут уторником и.ш 13-ог. и т д. Има људи који данас као и у доба Римљана. верују да се олује и ветрови могу уврачати. 1870. г., у једном еелу у околини Исоара. беше некакав евештеник о коме се говорило да ево|у парохију можв обезбедити и еуседној парохији поелали ветар и град. Он је своје чине вршио на једном прозору звонаре. После његове смрти дође други евештениК; коме ое догоди кеераћа и он будв у селу за време једне страшне олујине, и то одмах после ступања на дужност. Сељаци га молише да их сбезбеди али он не уепе у томе; и од тога тренутка почеше веровати да им он примамљује град и становништво се тако уабуни да је владика био прануђен еменити га. За еветог Егропа, патрона ВиеБоее а, близу Тулона, нладаше веровање да може примамити кишу кнд хоКе. Пре неколико година, јед ног мајеког дана. чувар етарог евечевог кипа ианесе кип на вратд обитељи и етаде га тући. Један пролазник, изненађее таквим по ступком, упита га зашто то чини „Е мој добри господине, Еад ја не бих тако са њим поступао, никад ништа не бих могао учинити!" Ма ло додније киша је почела падати и жетва је била обезбеђена (Наставиће ее|

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТЗИ Одликован. Њ. Вед. Ераљ благоволео је одликовати орденом Белог Орла трећим редом г. Јеврема Андоновића, министра на расположењу. Честитка Његовом Величаиству. Заетушшк предеедника београдске општине у име Веограђана честитао је Ње говоме Величанетву Ераљу Србије Александру I. Ерсно име и Његово Величанство благоволело је милостиво одговорити овим брзојавом: „Ниш, Двор 7. Дец. 1902. г. „ Владимиру ЛацковиКу заступнику председника београдске општине.

„Вама и Београђанима благодари на чес/гитци „Александар с. р." Честитка заступника предс. београдске општине гласи: „Његовом Величанству „Краљу Србије „АЛЕКСАНДРУ I. „Ниш. „Вазда вереи и одаеи Вашем Величанству и Његовом Дому Београђани на,јпонизније моле Ваше Величанство ,аа благоволи примити њихова најусрднија честитања на данашњи дан Свога Ерсног Имена и усрдне жеље за дуг ш срећан живот Вашег Величан сгва и Њеног Величаества Краљаце од Србије Драге, те да обасути љубављу евога народа и у будуће величају Србију на срећу и добро српског на рода а на Славу пресгола и Дома Обреновића. У име Веограђана, „Ваступ. пред. оп. беогр. „Кмет »Влад. Лацновиђ". Дочек грофа Ламздорфа, Јуче су у стану Трговачког удружења држали конФеренцију београдеки трговци ради договора о дочеку министра спољних послова гроФа ЛамздорФа. Изабран је одбор, којнће гро®а на железничкој станици дочекати и поздравита. У одбор су ушаи г, ђееерал Сава Грујић, и трговци г .г. Дим. Ћирковић, Тоша Михајловић, Коста Ризнић и Милорад Павловић. Кад се гроФ Ламздор® одвезе у руско посланство, кренуће се београдски грађани с Факљама, певачким друштвима и војном музиком нред његов стан, где ће певачка друштва отаевати српеку и рус &у химну. Уважене оставке. Г.г. Дим. Д. Марковићу пред. министарства и ^енералу Драг. Франаеовићу уважене су оставке које еу ноднели на чланство Сената. Доншвотни сенатор. Г. Јеврем Андоновић министар на, раеположењу постављен је за доживотног сенатора. Пенсионовани. Г.г. Тодор М. Поповић виши интендант друге класе; Јосиф Вујичић виши интендант треће кл=; Никола Митриновић пом. прве кл. нач. окр. ужичког, Станоје Миленковић нач. среза врачарског, Алекса Анђелковић секретар прве кл. нач. окр. пиротског, стављени су у стање покоја с пензијом, која им по годинама службе припада. Постављени. За помоћника прве класе нач. округа ужичког поетављен је Тодор Молеровић нач. ереза ресавског; за

писара треће класе у миниетарству Финансија г. Јован Т. Марковић писар иете класе посланства у Паризу. Уважена оставка. Г. Карлу Бадеру артилериском потпоручнику уважена је оставка коју је поднео на државну сдужбу. Чланови кок/гаснје. За чланове комисије по члану 17. закона о устројству војске за 1902. годину постављени еу: ђеаерал Јован Атанацковић, на меето ђенерала Димитрија Ц. Марковића и коњички пуковник Махаило Кумрић, на место артилериског пуковника Косте Пантића, који ее разрешава од дужности члана исте комисије. Стављен на располошење. Артилериско -технички мајор Владимир Рајковић, разрешен је од дужности ађутанта команданта Активне војеке, и етављен на расположење војног шнистра. Управник војне одеће. За управника војне одеће, постављен је: потпуковник Ђока Вогдановић, досадањи ше® обмундировног отсека економног одељења војног министарства. Начелник интендантуре. За начелника интендантуре команде дунавске дивизијеке области поетављен је виши интендант четврте класе Панта Јанковић, досадањи гаеФ новчаног отсека контролног одељењавојног министарства. Отрутовали у Ниш. Јуче у јутру отпутовао је у Ниш минисгар унутрашњих посдова г. Веља Тодоровић, а синоћ министар спољних поелова потпуковник г. Васа Антонић. Одлаже се. Јавља се члановима одбора девојака и осталој публици, да се Војиелављево вече заказано за 11 децембар одлаже за кратко време због тога што ће војни оркесгар отпутовати у Ниш ради доласка г. гроФа Ламздорфа. Изостали. Одгоаори и разговори морали еу и из овог броја изостати због нагомиланих пречих ствари, Занугз цубока. Суд беогр. општине кздаваће путем јавне усмене лицитације 16. ов мее. право узимаша и продавања цубока у реону и атару општ. београдеке за 3. године, Услови се могу добити у економату беогр општине, Захвалнсст. Илеменитим дародавцима, кс ји су ее, сетили београдске еиротинЈв. општина београдска изјављује своју велику захвалноет. Имена приложника штампаће у опш« тинеким новинама.