Мале новине

<л г' /

ТЕДЕФОК ПЕРЕ ТОДаРОВИЋА 130 БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 12. ДЕЦЕИИБРА 1902. ГОД.

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТ8А :22в

РВА ДЖСТУ Ја Србнјг: .Гмш 6 хес 3 мео. 18 двн. -} диа. 4-50 д Ва етр. з-лЈље: " >дм» 6 аес- 3 жес. 40 див. 20 дин. 10 дии. у вдату. 1 Боену и Х.ерцеговмну: Гпдина 6 мвс 3 аес. 30 срува 1б вр, 7*50 10ЈЕЛ : ВР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГДАСИИА: ПРЗ* СТРДЕД Оетит ред. . . М п. д. ЧВТ8РТ1 СЈТ?АНД Летит ред . . . 10 в. д 81%М ОГЛДСВ по погодби !«рм»оа«ано о* рвда! д Рукописи се не ираћај Стари број 10 п. ,ди1.

8РОЈ 342

КШШ ТОШ6

Д и р е ж т о р Цв II Е Р А Т 0 Д

иасиик (КЕ Ш В И Г Л

'ЕТГГ Ј0УКНА1

го д.хчи

рпмских (хароха) и шшмншшштшшг- шшшшштшшшшшш -ш%! шшн <«*

ОЧУВАН V X ОД МРАЗА Препоручује за продају на веку и мању КОЛИЧИНУ Нологијбл; а и деликатесна радња БРАЋЕ С. ШЈТ.Ш.Ћ ТЕРАВИЈЕ

БЕОГРАД Декембра 1902 год.

Гроф Шиздорф у Бвограду Руеки министар спољних послова гроФ ЛамздорФ приспео је синоћ у Београд. И ако је време било хладно и брзи пештански воз стигао с читавим сахатом задодњења, ипак се на железничк;'. отааад) и аред ру ■ ским посланством слегао силан свет. На перону железничке станице била је поетројена почасна чета са засгавом и музиком, а и пред руским посланством била је постројена почасаа чета. Еад је воз ушао у станицу, музика је интонирала руску химну, а искупље ни свет скинуо капе и поздра вио долазак гроФа ДамздорФа узвицима „ура" и „живео". Чим је воз почео ула-зити у станицу, на перон су изишли руски посланик г. Чариков са секретаром г. Сабљином, војним аташејом пуковником г. Сисојевим и минисгром спољних послова потпуковником г. Васом Антонићем. Кад је воз стао, у салонеки вагон ушли су г, г. Чариков, Сабљин и Сисојев, а одмах за тим и изишли, а за њим и г. гроФ. То је човек средњег раста, плав, прилично крутуљаст, око 55 — 56 година, лшве нарави. ћелав. Чим је изишао из воза, г. Чариков је грофу ЛамздорФу преставио министра спољних послова, с којим се руковао, па су за тим обишли почасну чету, која је г. гроФа поздравила узвиком „ура!" За тим су му престављени ђенерал г. Лаза Лазаревић и Светозар Гвоздић, који у име Њ. В. Краља прате г. гроФа у Ниш,

613 а за тим и друга г. г. официри. Г. гроФ је за све то време држао цили.вдер у руци и њиме отпоздрав.љао свет. По том су ушли у дворски салон, где су се били искупили г. минисгар војни, ђенералитет, државни саветници, зе-

насушни дажд нам даес". Н.а тањиру је била сребрна плоча, еа којој је српским писменима изрезаннатпис: „Његовој Светлоети ГроФу Владимиру Николајевићу Ламздо? фу министру Његовог Императорског Величанства Дара свију Руса београдска општина 11. децембра 1902". На сребрној плочи био је цео обичан хлеб, чија је горња кора на средини мало азрезана и унутра метнут сребрн сланик са ситним шећером (место соли), а на сланику је урезан натгшс „Веоград 11. де цембра 1902*'. После овога у име београдских грађана г. гроФа је на руском језику поздравио г. Раша Милошевићи, директор сраског бродарског друштва, и за тим

маљски великодостошици, бив. Ј . ту се представао овлашњи оу министои и заступниа орвсед •• 1 "

ника општине београдске, г. Лацковић. К,ад је ушао у салон, у име српске престонице г. гроФа поздравио је на Француском језику г. Лацковић овим говоргм: Ваша Оветлости Срећан еам што је мени у део пвла та велика част, да у име општине беогадске и њевих законит х представитка, одборника, пов дравим Вашу Свеглост српском добродошдицом и да јој при етупању на сраско аемљиште поднесем ео и лебац, прастаро обележије госто примства код Словена источно пра вославне вере. В : ша свотдостн Београђани су веома срећни што у својој срединн виде ивасланика најсклнијег и најмоћнијег цара пријатеља и заштитника српског, и моле Вашу светдост, да верује у њихову ваздашњу братску љубав и оријатељство. Благодарећи Вашој Светлоети што је при путу за Ниш у госте нашем л>} бљеном Краљу и Господару евратило и у Београд, те таме удоетои.за нарочите пажње престоницу српску, ја у име оиштине београдске и њених предетавника са пуно братске љубави и поштовања узвикујем да живи Шегово Императорско Величанство Цар свију Руса заштитник с в и ј у Словена Никола Д. За тим му је предзо хлеб и со на тањиру изрезаном од јаворова дрвета, на коме је унаоколо исписано барељеФНим словенским словима „хљеб наш

гарски дипломатски агенат г. Величков. Пошто се г. гроФ' заблагодарио на поздравима, пресгав љене су му све искупљене личности у дворском салону, па се бнда одвезао у руско посланство, " поздрављан вуда кроз улице од искупљенога света. Пред руским посланством била је такође постројена почасна чета, која је гро®? поздравила и коју је он обишао, а искупљени свет га је поздрављао узвицима „ура" и „живео". Кад је гроФ ушао у зграду посланства, искупљееи свет га је непресгано поздрављ-ао, док се није појавио на прозору и поклонио се искупљенима. За тим се свет разишао. Јутрос су г. гроФу били престављене неколике угледније личеости, на је у 10 часова отпутовао дворским возом у Ниш у пратњи министра епољ них пословао г. Антонића, ђенерала Лазе Лазаревића, Светозара Гвоздића и официра придоданих му на службу, секретара руског посланства г. Сабљина и руског војног аташеа пуковника г. Сисојева. Руски посланик г. Чариков није могао отпутовати јер је бо лестан.

Као и при доласку, тако и јутрос при одласку иекуаљени је свет поздрављао гроФа узвицима „ура" и „живео", а на станици је онако исто испраћен. као што је дочекан.

Хајдук Стезан БорковиН ухваЋен (Извештај „Малим Новинама") Жабап, 11. децембра 1. Децембра ноћу око 6 до 7 сахата тројица жандарма, трагајући за хајдуком Стеваном, посумњају у дом Воје Петровића зем. из Мровске и договоре се да му дом те ноћи претресу. Нечујно доћу под саме прозоре и виде да у соби горе лампе и чују се разни гласови. Радован каплар, као најстарији између ове тројице, зжЈцп на врата и позове домаћина да их отвори. Но он у м'есто да отвори врата, угаси и лампу. Радована је тада још више обузела сумња и нареди да се врата разбију — што се одмах и учинило. У соби је било 7—8 сељана, и ту се отвори читав бој, Радовану отму пушку, а жандарми опет тешко ране Тому Лазаревића из Мровске, од које је ране сутра дан умро. Између горњих сељана у соби био је и хајдук Стев-н Ворковић, који користећи се тучом одмах је на друга врзта и утекао. Жаедарми видећи да нема онога кога они траже, а знајући да је ту био па утекао, нотрче за њим у потеру сва тројица у три разна правца. Редов Ранко Костић, који је ступио у овај одред пре 4 — 5 месеци, на месту званом „Столице" стигне Борковића и позове га на предају. Борковић не хтедне то учинити, ухвати бусију и почну један на другог из пушака пуцати 1 После избачених неколико метака позову један другог „на бесу", — пристану — измењају пушке и пођу путем. Борковић видећи на, Ранку ланац упита га „колико је сахати побратиме" — на шта овај одговори 11. Борковић му узме сахат и сгрпа у свој џеп. Од-