Мале новине

прописно да поздрави руску заставу двадесет и једним метком. Исто тако и валија тврђавице Бајазит, познате из русво-туреког рата, није хтео у часг руеког дара истаћи заставу. Због тога је руско послансгво одмах уложило енергичан протест код Порте, услед чега је султан послао министра соољних послова и миаистра унутрашњих послова руском послаеику да се службево из ввне. Вајазитски чиноввици, који су овде скривили, одмах су огпуштени. ТЕЛЕГРАМИ (од И- дсцембри) Цдриград, Услед непрестаног исељавања бугарског становништва сереског санџака у Вугарску, које у осталом опадд услед мера локалнах власти, и услед тога што се бегунци који су дошли у Солун, туже на изгреде грађанских и војних власти, поелала је Порта овдашим посланствима саоп штење, у ком се вели да услед близине граеице с Вугарс&ом исељени становници сереског санцака припадају маћедонском комитету. Односно бегунаца у Маћедонију Порта изјављује, да их је услед нових изгреда власти на то нагонио ма'ћедонски комитет. Наређеиа ^ строга истрага Цариград. Главни инспектор јевропских покрајина Хусеин Хилми паша већ је поднео предлоге о реорганизацијижандармерије, и то тако да образују чете од 50—100 људи за сваку казу и да четни каиетан свшог месеца обиђз и прегледа сваку општину у кази. Официри ће се узимати на три године из низама и редиФа с повишењем чина за један ступањ. Атина. „Трачко Браство"

спрема молбу владама потписницама Берлинског уговора о реФормама које се имају увести у јевропским покрајинама Турске. У том ће се докумсн ту рећи, да те реФОрме подједнако морају важити за све делове под владавином Турском, и ако се доиста такве мере намеравају за Трааију и Маћедонију, оне треба да се прошире ва све турске покрајиее. Ако тако не буде, Трачанз ће сваку једнострану поправку своје судбине одбити и цретпоставити да деле судбину свих Грка у турској царевини. Беч. „Пол. Кор," саопглтава текст окружнице, коју је Порта уиутила својим заступеиштвима на страни о стању и мерама у јевропским покрајинама. Порта утврђује, да су јој многи посланици саветовали да у тим покрајинама уведе добру финансиску управу, те да се вој ничке и чивовничке плате уредно исплаћују и тако да се отклони даље уцењивање. Посланаци су том приликом указали на запдете који прете да настану у најскоријем времееу, који би моГли имати очбиљних последаца и који би се могли избећи поаравком стања становнаштва. Окружница се аозиза на мере које је турска влада предузела у јевропским покрајинама и изјављује да тур* ске власти нису пропустиле да угуше разбојничке чете које су у Вугарској организоване и отуда слате, и да трагају за другим злочинима, који су јој дошли до знања. Влагодарећи тим мерама опет су повраћ^ни мир и ред. тако да нема никаква узрока предвиђати да ће настати заплети. Исто тако није оправдано што се изнуђавање у турским покрајинама, ставља на терет царскам чиновницима, трупама и жандармима. На против чете, које су спремане у Бугарској, напа-

мах по узимању сахата Ранко ухвати Борковића за гушу и обори на земљу, а затам окине пушку Стеванову, коју је у својим рукама имао и тешко обрани Стевана увилицу; затим отме му пушку и револвер и баци подалеко у снег. Борковић имајући један мади револвер прикривен, испали на Ранка и куршум кроз реденик излети на другу страну не обранивши га. Тада Во {ЖОвић потегне да Ранжа убије ножем. но овај га дочека у руке и том приликом исече сву леву руку а десном са својим ножем" удари Стевана по лицу а затим у плећа. Видећи се Борковић у нужди, отме се од Ранка и .почне бежати, а ова] опет њега вијати, све до једне шуме, у коју Ранко није смео отвћи, но врати се, покупи оружје и оде и све исприча власти. Од мах по овом Ворковић се у једној кући превио и одмах по том уте&ао. 9-тог овог месеца нађе Стеваеа један сељак у селу Каменици у једној нећиви где секрај ватре греје. Борковић га призове себи и држао га код себе док се није смркло и тада га пусти. Овај сељак јави вдасти и ова га иађе у истој пећини. и како је ова,ј био болестан опасно које од рана које од изнемоглости, иреда се. Код себе није имао никакво! ни хладног ни ватреног оружја. Ворковић је одмах однет на колима у Владимирце, и данас у 4 сахата по подне доведен је у шабачку болницу као оа'а сно болестан. ПГта буде даље јавићу. В.

ИЗ ВАЖАНИЈЕ Прот? м ^звињење. При ликом светковања имен дана руског цара, турска лађа на стражи у Цариграду није хтела Ј е д н о <|8з=^ Пророчанство ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ С5РПОКЕ ПРОШЛОСТИ) (179) (НАСТАВАК) Грујић назва Бога; сакупљени свет познаде га и отпоздрави. После се чуше поједини изрази негодовања и претње против полиције. Отворено се говорило, да су овај пожар подметуле присталице оборе нога кнеза. Из гомиле чули су се узвици: — Камо господе советника?.... Где су господа министри Што они не изићу да виде ко ово пали грађанима

домове њине, и ко ово удеша ва, да живи изговоримо у нашим ро^еним кућама?.... Како то да се пожар појављује баш у близини кућа, где станују народни људи?.... Чудо се није пожар појавио у близини Вучићеве и Гарашанинове куће 1 ?!.. Неко из гомиле добаци, како је Гарашанин својом кућом јемчио за сигурност народних људи, и рекао, да његову куку упале, ако -другима што год зло буде. С тога сад неки повикаше: — Хајдемо Гарашанину, хајд да видимо да ли и његова кућа може горети. И међ светом доиста насга

комешање и кретање. Грујић претрну. Он је знао да Гарагаанин за овај пожар није ки најмање крив, а раздражена гунгула могла је направити русвај. С тога он поче одговарати људе, да ие иду Гарашанину. Уверавао је д а је он мало час од Гарашанинове куће и да ће он сам лично за који час амо доћи. Док се Грујић овако објашњавао са светом, дође и Стевча. И чим чу о чему је реч, обрати се и он гомили, па јој је и он саветовао да се мирно разиђу својим кућама, јер за сада нема никакве озбиљне опасности. Из гомиле су му одговорили: дали су на живот и својину својих мухамеданских и грчких суграђана. Својим претњама бугарски комитети присиљавају на исељавање оне Бугаре, који су се покајали и своје оружје предали отоманеким власгима. Према томе за ово су стање криве частољубиве тежње Вугарске да прошири круг своје моћи, а не поједиеи злочини еоји су редовно кажњени и који се и код других дешавају. Према томе не би требало чинити енергичан притисак на царску владу но на кнежевину, те да се обезбеди одржање јавнога реда у јрвропским покрајинама. — Уз окружницу иде као додатак тескера великог везира с појединостима о еасиљима која су починиле бугарске чете. У,арлград, КајмакамКалканделеески наредно је те су убили у вароши једнога Албанеза који је бунио, што се сматра као нов знак енергичног поступања Портиног према Албанезима. Посланици су добили од Порте препис једне .депеше, која је у суботу из Јилдиза послата валијама јевропских покрајиеа и у којој се чипе лично одговорнима да сви подбадачи немира за двадесет дана буду ухапшени и да се ред потпуно поврати. Дал>е је у тој депеши валијама' наређено да подносе извештај о догађајима и овлашћују се, аао за одржање реда жандармерија ае би била довољна, да употребе војску, не тражећи о томе као до сада дозволу. Порга је ову цкружницу послала и својим заступницима на сграни да их предаду силама. Цариград. Порта се и даље труди да над албанским вођама добије већи ауторитет. Томо је допринело и то. што су се они у неким областима показали као сметња извршењу

— Како да нема опасности? А шта је овај пожар? Зар он није могао направити највећу несрећу, само да није било брзе помоћи да га погасе ? А ватра је подметута намерно. Спремали су да направе забуну и гунгулу око пожара, па у томе вашару да помлате најугледније народне људе. И Стевча и Грујић уверавали су сакупљени свет, да до тога неће доћи. — Ако смо и противници, нисмо туђа вера и душмани, да се међу собом кољемо — рекао је Стевча. Из гомиле му довикнуше : (Наставиће се)