Мале новине
ТИЕФСШ ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА 13©
БЕОГРДД, СУБОТА 28, ДЕЦЕВИБРД 1902. ГОД.
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВЛ 2^©
ШВНА ДИСТУ 8а €рбију: едива 6 мес 3 кес. 18 ш. 9 дан. 4-50 д. Ш етр. зеш; 1'вдина 6 мес. 3 мес. *С та. 20 дин. 10 днв. у здату. ч»-, Восау и Хер« цеговину: (Годша 6 мес. 3 жес. «С1 жруна 15 кр. 7'50 ВР. 5 П, Д,
ЦсНА ОГЛАСИМД ПР31 СТ?Л2И Петит ред . . . 20 п. « ЧЕТВРТА агаш. ГТетит ред . . . 10 п. д ВЕЋИ ОГЛАСВ по пегодбк Лрикоодано @д рвда I д. Рукописи се ие враћају Стари број 10 п. дии
ЗРОЈ 355
М.
Н6
Директор и вдаснвк 15 РА ТОДОРОВИЋ
ј Т.Е РЕТ1Т Ј0ЖКА1 | год.хлп-
Џ>Ф4\
V ▲
ПРОДАЈА ВИНА У КАФАНИ „ВЕЛИ ОРАО' — ВРАЧАР Пошто сам ове године већу к> личвну грожђа цедио а имадем доета и старсг вина бела смедеревска и црна прокупачка то ћу за наступајујће праавике продавати по спуштеној ценв: 1 литер стара 6е а емедеревска 70 и „ стара цреа црокупачка 70 п. „ , нова дрна врокупачка 60 п. Чиете комоБИце старе од 20 греди од мсје комине 1 60 п Чисте шљивовице ст 1.20 п. Моли пош10в»не потрошаче да се сами увере о чистом природном вину. Споштовањем Иетар Јовановић каФеџија код .Белог Орла* на Врачару
4
Т А т А
;ЖЖЖЖЖЖЖЖЖХ«ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ1 ИМАМ НА ГО0ДАЈ1 ОД 100.000 ДИН.
ко
деје годишње ренте сагурве 11°| 0 а може и 12°| од тврдог м»териј ,мЈа на угледном месту, у еред вароши, коме предстоји све већа вредност. Еунац да пода нодожк з подовина му се оставља док добије из управе Фондова, свреће се пажаа снима који имају новац код унраве Фондова и .1' у папврима које не дају горњу ренту, на исто имање тражи се к зајам 50 х д. са интересом 7 — 8 °| 0 пдаћаље интереса месечно, нисмена изјава код админвстрације Мади Новина нод знавом предавцу имања од сто хиљада 628. ххххжхжх жжхжхжхжххжжхжххж:
г ЗА САЛАТУ Продаје ГЛНШАI. АНДРЕЈЕ8ИЋ И БРАТ Варош-Капија — Београд Ородавцкиа I унутрашњостн Молимо све еаше продавце из унутрашњости, да до 5. јануара закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец децембар. Јер ко то
не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Адмии. „М. Н."
ЈЕДАН ГРЕХ Нема ништа лепше, узвишееије и племенитије, но што је један слободан народ са својим слободоумним усгановама. Како је то лепо видети слободне људе, слободне грађане, где се свесно и ионосно служе својим грађанским правима, алм у исти мах воде највећа рачуна и о својим високим грађанским дужностима. Јер, грађанска права и сло боде и грађаеске дужности, то су две нераздвојне ствари, две полугине једне исте целине, то је управо једна исга ствар, једна иста медаља с две стране — то је заједница која се одвојено не да ни замислити. И као год што се дисање састоји из удисања и издисања ваздуха и тек то обоје скупа отвара дисање и даје могућност човеку да живи, тако исто и грађанске слободе могу истински живети и напредовати само онде, где су грађанска права и дужности подједнако мила и с подједнаком се љубављу врше. Само грађани, који се исто
толикс поносе својим дужно стима грађанским, кодако се поносе и својим грађанским правима, кадри су да буду истински носиоци слободе и истилски браниоци њени., Само такви људи и разуму праву, високу цену свете слободе, и умеју се њоме у пуној мери служити и својим је грудима бранити. Дозрелост за слободу огледа се управо у високом појимању овојих грађанских дужности. Стога само онде, где су грађанске дужности истинска светиња, само ту и може бити исгинских права грађанских, која се уживају у пуној ширини и суштини својој, без извртања и Фалсич >иковања то јест само ту и може бити праке и иетинске слободе грађанске. Па како је у том иогледу код нас? Да ли је код нас евест о грађанским дужностима исто тако велика, као и захтев својих грађанских права? Да ли је код нас дубоко усађена грађанска свест, да великих грађанских права не може нз бити без великих грађанских дужности, и да тек то обоје скупа ствара истинске грађанске слободе?... Ако узмемо у оцену саму масу народну, ми у овом погледу не стојимо рђаво. Наш сељак, ма колико да је склон да тражи „мекоту" и олакшицу и да се, где год може, извуче од озбиљна терета и запињања, ипак је свесан, да се џабе ништа не добија и да свако право доноси и одговарајуће дужности и обвезе. Узмите најпростијега сељака и разговарајте се с њим; објасните му ствар, и видећете како он одмах и лако разуме ту истину : да уз свако право иде и дужност, и да једно без другог не може бити. А кад то појми, наш сељак после ту своју дужност радо и свесрдно врши. Нашем свету зацело није било лако привићи се на наше новије велике дације. Иа ипак, нигде није било никаквог противљења томе. На против, врло
сте често могли чути, баш од најпростијих сељака, овако правдарве: — Е, брате, ако сад више плаћамо, имамо и зашто. Сад смо иезависна Ераљевина; имамо своју рођену кућу, своју независт, па то мора да кошта и право је да се плати. А ко ће други и платити ако неће народ ? Свест о томе, да се олако ништа не добија и да уза свако право иде и дужност, код нашега народа тако је укорењена, да он то чак преноси и на стоку, за што има и смешних примера. Познато је како сељак кара уморне волове: „Хоћеш независт вуци садН'.... Дакле ошнта свест код нашега народа толико је јака да је код њега лако пробудити и развити и свест грађанску. Што нашем народу у том погледу треба, то је паметан обавештај и мудро упућивање одозго. Наш свет т|>еба обавестити на леп начин, пријатељском речи поуком, ваља га паметно и упутити, и он би брзо и темељно схватио све своје истинске грађанске дужности. Али на жалост, баш ту, баш одозго од наше интелигенције, одакле је требало да дође обавештај, дошла је место поуке пометња и забуна, дошло је зло и наопако упућивање, које је већ до сада ову земљу скупо стало и још ће је много и много стати. Читава покољења наших младих школованих људи бацила су се на политичко поље, да проповедају народу само о његовим правима, не помињући нигде, како уз та права упоредо иду и велике дужности грађанске, које су такође светиња и као светиња се морају чуватн. Тим истицањем грађанских права, а заборављањем свију грађанских дужности, код нас је посејано опако семе политичке разузданости, које нам крв трује. Тако је однегована читава војскаполитичких Фрон-