Мале новине

даша и ајмана, који уста не склапају кукајући за „погаженим правима народним", а нико и не помишља, да има и неких дужности политичких. Таким радом подриван је сам темељ свију истински слободоумних установа наших и на тај начин стварани су читави периоди потреса и преврата, и жалоснога обарања оних слобода и тековина, које су скупим жртвама колико јуче извојеване. Тако се једино и могло десити, да се у нашем уставном развитку ево већ више од тридесет година непрестаео врзмамо све на једном те једном месту, ни корака да макнемо куд год даље; све ту те ту! А тако ће једеако ићи, догод не појмимо праву цену слободе и не станемо је паметно употребљавати, а не одмах удри у злоупотребу. А како смо далеко терали у злоупотреСама слободе примера ради ваља погледати само шта је све бивало с нашом слободном штампом, и кроз колико је мена и преображаја она прошла, за ово тријестак последњих година! Колико смо пута до сад имали најширу слободу писања, па после, због прегоњења и злоупотреба, све то губили и опет почињали од почетка !.... А ако игде, бар у уаотреба слободне речи, требало би да смо једном научили праву меру и свикли се, да једно лепо право не претварамо у злоупотрегЗу и злочин! Требало би, али на жалост тако није у истини. Ето погледајте само шта се све данас ради по нашој јадној и жалосној опозицијоној штампи. Погледајте на оне хрие свакојаких клевета и лагарија, које се свакодневно изноее на прве људе у земљи, на прве саветнике крунине, на саму Ј е д р о <§зз=г= Дророчанство СИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (191) (нАСТАВД .к) Решењем, да скупштинске седнице буду сталне и непрекидне, либерална странка однела је сјајну и значајну победу у Скупштини. Али она, је ипак желела да се са Советом и владом споразуме на леп и миран начин. Стога, одмах по доношењу горњих решења, буде еаписана скупштинска прокламација, која је ту на месту прочитаеа народу, скупљеном око Скуп-

круну, на целу Србију, на рођену отаџбину, Јесте ли видели ону бестидну лаж о некаквих 60 хиљада динара, о узроцима про мене у мин. спољних послова, па онај низ неисцрпних измишљотина о раду г. министра В. Тодоровића и т. д. и т д.? А шта ли тек да рекеемо о оној пакосној и тако замашној лажи и клевети против наше Уираве Фондова? Та. то нису више обичне штампарске злоупотребе, нису ни обични греси, то је читав злочин према отаџбани и то злочин и крупан и тежак, који заслужује да се о њему нарочито проговори. То ћемо и учиеити у нашем сутрашњем броју.

ТЕЛ€ГРАМ II (од 24. децембра) Цариград. За косовеки и јањвнски вилајет већ су наименоваеи кајмаками према наређеним мерама за јевропске вилајете. Велики је везир наредио да се одобрени друмови и мостови у јевропским вила јетима одмах узму у посао. Од почетка месеца. децембра у јањинском вилајету већ се задржавају 5 0 |° од прихода за грађевине које се у њему има ју извршити. К ,ако турски листови јављају, царском је ирадом наређено, да се при избору личности за судиски нозив нарочита брига обрати на њихову поузданост и образовање. Велики је везир тражио да му главни инспектор за јевропске вилајете Хусеин Хилми паша неодложно поднесе прорачун издата&а за поменуте вилајете. Цариград. Ау стро угарски посланик добио је прекјуче од турског миеиетра епољних послова ноту, у којој се саопштава да је царском ирадом усвојен начин како да се поштине, па је онда изабрана нарочита депутација, да про кламацију однесе Државном Совету и г. г. министрима. То је брзо било и извршено. Али кад скупштинска депутација дође пред Советску зграду, ту је дочека војничка стража и не хтеде је пустити унутра. Узалуд су депутирци казивали ко су и ко их шаље амо — стража није хтела ни шта чути. Тек кад један од г. г. советника, одозго с другог спрата, даде руком знак, да их пусте, стража пропусги депутацију и она уђе у Совет. Ту је дочекаше неколико Советнака и потпредседник Совета, г. Алекса Јанковић, при-

ступа у ствари источних железница. Беч. „Политичка Кореспонденција" сазнаје с надлежне сгране, да је путовању бугарског министра Финансија у Париз, који је већ прошао кроз Беч, једини циљ да усменим обавештењем изравна разли-ј чита схватања при тумачењу неких одредаба најновијега уговора о зајму.. Ван овога, сви други. наводи о другом каквом циљу путовања миаистрова потпуео су неоеноване комбинације. Ораг. Прашкој „Политици" јављају из Веча: Идуће недеље скупиће се у Прагу извргаеи одбор младочешке сгранке да се обзиром на законске нацрте које је предложила влада, посаветује шта и како да раде младочешки заступници у конФеренцији за споразум. Чешке странке остају чврсте на начелу, да у чешким земљама, Чех или Немац код свију земаљских надлешгава мора наћи своје право на свом матерњем језику, и то не само пријемом но и расправом и писменим или усменим поднесцима. Жалити је што је влада својим предлозима истакла нов саорни предмет. Тиме што влада покушава да. у погледу спољњег службеног чешког језика измени на горе постојеће заковске норме, министар преседнак Кербер даје радикалним елементима у руке најјаче оружје. Још у поверљивој кон Ференцији, коју су прошлог понедељнака држали чешки учесеици у конФеренцији, пале су оштре реча против министра преседеика. Берлин. Говори се да су већ доста далеко одмакли немачкоруски преговори за трговинске уговоре. У „Хамбуршком Куриру" чак се говори о могућности, да једног јутра могу бита нзненађени вешћу да је

ми скупштинска акта и измења мисли с депутацијом. Разговор је био кратак. Јанковић је препоручио депутацијји да Скупштина буде пажљива у својим поступцима, да добро пази шта ради и да не јури напред, Поглавито је препоручио да Скупштина ништа не решава без Совета и советскога присганка и одобравања. — За нас је важно да зна» мо како Совет прима ова решења, скупштинска, која смо вам сад ми овде донели. За то бисмо вас молили да нам кажете какав одговор можемо однети Скупштини? — упита један члан депутације. — Тај одговор Скупштина

трговински уговор закључен. Није немогуће да ће посета престолонаследникова у Петрограду потврдити ово закључење. Франкфурт на !ајни. На ономадашњем национал - либералном скупу у Манхајму рекао је поеланик Васерман, да на основу поузданих извештаја може уверити, да ће један или други трговински уговор најдаље у јуну бити поднет државном сабору. Рим. Како „Трибуна" јавља, руски цар ће посетити Рим крајем анрила. а немачки цар у половиеи маја. Мадрид. У министарској седници под преседништвом краљевим саопштио је министар преседник Силвела, да су врло оптамистичке вести, које су стигле из Марока. Ои се нада да ће први сукоб између султанових трупа и устаника донети коначну одлуку. Лондон. „Рајтерову ОФису" јављају из Каракаса из поуздана извора, да је одговор савезних сила изазвао у владиним круговима велико незадовољство. Даље из поуздана извора јављају, да Бовен тек у јутру очекује одговор Венецуеле. Вашингтон. Амерички посланик Бовен саопштио је државном секретару Хају још једну изјаву преседника Кастра, који изјавл>ује своју готовост да се покори пресуди изборног суда и признаје, да је оправдано да се немачки и енглески захтеви изеесу пред хагаки изборни суд. Имају да се сврше још неке појединости пре но што се узме у оцену наименовање одбора. Још се не зна како ће Кастро примити захтев о плаћању одређених сума, при којима оетају савезне силе. Лондон. „Рајтеров Биро" сазнаје да су учињени кораци, ће добити преко књаза Александра — одговори Јанковић. Овај његов одговор запрепасти чланове депутације, и оеи позадуго нису могли доћи к себи. Кад се мало повратигае, један ће рећи: - Шта то, за Вога, говорите, г. потпредседниче? Преко каквога црног књаза Александра?! Зар није Скупгптина књаза Александра једном за свагда уклонила? Зар о њему може и сме бити говора и после онако свечаних прогласа целе Скуаштине и целога на« рода!.... (Наетавиће е,в)