Мале новине

несене у листовима гласове о тобожњим несугласицама између грофа и грофице Лоњаји. Берлин. Пруски парламенат отворен је. Билов је лрочитао престону беседу, у којој се означује финансиско стање као незадовољавајуће. Петроград. Буџет царевине руске за 1903 утврђује као редовни приход 1897 милиона, а редовни издатак 1880 милиона, те тако се показује вишак у б^ 2 милиона. Као ванредни приход стављено ]е 174 миздона, а ванредан расход 191 милион. Извештај министра финансија констатује побољшање финансиског и привредног стања. Петроград. „Новоје Времја" говорећи о реформама у Маћедонији изјављује да Русија и Аустро-Угарска захтевају реформе са гарантијама. Овакове реформе предложиће се Турској, пошто се обе силе буду саиласиле о главним тачкама, на име: финансиска контрола над прикупљањем пореза у европским вилајетима, као и над издавањем плате чиновницима и војсци; контрола над жандармеријом, наименовањем белгиских, холандских и швајцарских официра, напослетку контрола над целокупном управом у Маћедонији и то поттављењем лица које је независно од турских традиција и традиција у Јилдизу. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТМ Нашим продавцима. Молимо наше продавце из унутрашњости, да нам одмах јаве по колико бројева да им се шиље од нове године. Ко ништа не саопшти, слаће му се колико и до сад, Уредба. Указом Њ. В. Краља прописана је и у јучерашњем броју „Службеног Војног Листа" обзнањена је уредба о ђенералштабној струци. Отпутовао у Нкш. Министар председник ђенерал г. Цинцар-Марковић отпутовао је синоћним брзим возом У Ниш, куда су раније отишла и

остала г. г. министри да Њиховим Величанствима честитају нову годину. Приназ ињига. Од нове године у нашем листу излазиће тачно приказ свију књига и списа који буду послани уредништву. 0 важнијим делима биће и приказ опширнији. На ово свраћамо пажњу г. г. писаца и књижара, да нам шаљу своја издања. „Једно пророчанство." Наш*под№ стак јвдно пророчанстпо подељен је управо на два дела. У првом одсеку описује се пророчанство Карађорђевића и тај одељак завршиће се сад за 3—4 дана. У другом одсеку описује се повратак династије Обреновића на престо српски и долазак кнезова Милоша и Мијаила у Србију. Ту у том одељку управо и долази оно значајно Пророчанство које је толико занимљиво и по коме је цео роман^и добио своје име. Овај други одељак почиње излазити у нашем подлистку 6. Јануара „на Богојављење." На све ово свраћамо пажњу наших штов. читалнца. Писмоносна пошта. Господин Министар Грађевина решио је, да се почев од данас писмоносна пошта преноси сваки дан и за ова поштанска места: Тополу, Гроцку, Брзу-Паланку, Д. Милановац, М. Пек, Каменицу, Мионицу, Бољевац, Рековац, Рашку, Александровап, (Круш.) Брус, Љубовију, Радујевац, Ариље, Ивањицу, Наталинце, Чајстину, Косјериће, Б. Башту, Владимирце и Жагубицу. Према томе од данас писмоносна пошта у свима државним поштама долази и одлази сваког дана. 0 овоме повећању поштанског саобраћаја извештава се саобраћајни свет ради знања. Утисци ИЗ Софије. Свраћамо пажњу наших штов. читалаца да Утисци из Софије почињу излазити у данашњем броју. Родитвљии*. ради знања. Прво српско „Дечје забавиште" у палилулском крају, а под управом г-ђице Емилије М. Јовановићеве, наставиће свој рад у забавишту од 2 Јануара. Један разговор с пок. Краљем Ми ланом Од нове године у нашем листу излазике многе интересантне и важне ствари из прошлости. Између осталога изаћи ће и један занимљив

разговор с покојним краљем Миланом о зајечарској буни. Излажење почиње 10 Јануара. Цариски фориулари. Г. Министар финансија наредио је свима царинарницама, да од данас не примају у поступак ни један формулар старога издања, где се разумеју и царинске декларације, који је важио до 1 јануара 1900 године као дана ступања у живот царинског поступка од 20. септембра 1899 године. Класна лутрија. Контролисање и мешање бројева за 25. кола срећака класне лутрије извршиће се 8. и 9. о. м. а извлачење ће бити 10 о. м. Пажња. Свраћамо пажњу штованим читаоцима, да од данас почињу у нашем листу излазити обећани утисци из Србије.

Преписка уредништва Београд г. М. П. Нисте ви једини, који нам честитате кумство. Многи деле ваш укус и ваше мишљење. Иимамо више од 15 писама и дописних карата из Србије. где нам честитају и хвале добар избор мена за г. ЈБубу Живковића. Ево шта пише један пријатељ из Крагујевца ! „Нека је ајирли кумство ! Али му и јесте погодили право име. Да сте га по целом свету тражили, не би нашли ништа прикладнијце. „Глупи Атуст" (... -- како то име дивно доликује ономе уштогљеном и уображеном лутку!) Дивно име! Прилепило му се као да је ћиришом подмазано. Код нас га овде сад нико друкчије и не зоведо „ Глупи Ажуст"\ Нека му је дакле сретно и у здрављу да га носи за много лета и годиница."

ЗА СИР0МА.ХЕ Горње се речи могу у више прилика чуга. Заиста лепо је ублажити пат ње својим ближњима и потпбмагати их, но у ствари колико њих има који се осећају сиромашни, и поред њиховог богатства, и колико богаташа зажеле бити здрави као не&ад еиромаси. Коме нису познате речи. оног богаташа, који је једном приликом рекао једном сиромаху: ја бих ти дао половину ластавице у већем јату нанесу блату те залепе излазе свога гнезда, и онда уљези врапци у гнезду поцркају. Код тица није искључена ни освета. Теппеп1: и госпођица Вјгс! причају о поједним случајевима, у којима се огледа лукавство вране, а које су они на различним местима посматрали. Немогући отети од пеа месо, које је он јео, вране га, као по договару, заједнички нападну. Прво га једна јако уједе за леђа; и док се он окрене ради одбране, друге му дочепају месо, које је он испустио и с њим побегну. — У једном случају, који је сличан овоме, најпре је најстарија врана налетела у очи псу и отела му парче меса. Потом се спустила с месом у своје јато. Ту као да је држано саветовање, после чега се та најстарија врана подигла мало у вис и отуда спустила пред пса оно парче, што га је отела. Пас, видећи ново парче меса>

могабогатства, само кад бимогао тако осећати глад, као што је ти осећаш, јер њему његово богатство није ништа помагало, пошто страшни болови у стомаку спречаваху му да ужива у свом великом богатству. На овоме свету има како међу богаташима и господом. тако и међу сиротињом и слугама „сиромаха" људи слаби и слабокрвни и с тога јесте једно хуманитарно дело, подпомагати да се распростире следећа истина. „Пинкове пилуле" јесу најбоље средство за обнављање крви и ојачања нерви, исте номажу и тамо где остала средства немају успеха, пошто пречишћавају и умножавају крв повраћају изгубљено здравље и одржавају га. Имамо хиљадама уверења од лицакоја су употребила Пинкове пилуле где потврђују истину т. ј. да су се помоћу „Пинкових пилула" излечили. Ова уверења јесу доказ да „Пшнкове пилуле" услед н>ине дјејствителне снаге на крв, лече све болести које услед мале и слабе количине крви долазе као: бледоћа, малокрвност, нервознвст,ишијас, реуматизам, болове у стомаку вртоглавицу и т. д. Свима онима који болују одџигерице и бубрега обраћамо пажњу на следеће писмо које смо добили од г-ђе Ка1ћ РеЊаег из Јип^ћоГа општина АШетш^еп. „Овим уверавам свакога да сам се опробавши велики број разних лекова, у последњој нади латила „Пинкових Пилула" које ми беху од више њих препоручене и само помоћу истих излечила сам се од болести у џигерици и бубрезима, од које сам више година боловала. Ово је писмо оверено од стране Управника општине Атлајнингенске. Пинкове пилуле могу се добити у нашој радњи а на адресу: СгаћИп & Сотр. Рапз 23 Кие Ва1и 23. Ближа извешћа по овоме даје фирмаБраће М. Алкалаја из Београда. дограби га, а испусти веће парче које је већ држао у устима. То су вране и тражиле. Док се пас окрену. оне су му предигле оно веће парче меса Пас је после узалуд лајао. СоНзггпШ је посматрао један пар младих врана, који је подизао себи гнездо. Пошто се подуже мучио да нађе згодно место, тај пар се најзад задржао на једном дрвету. Ту је прво неколико дана испитивао да ли је у близини каква опасност, па је тек онда почео подизати своје гнездо. У томе гнезду нису били сретни, јер их је старији пар, који је био у близини, отерао одатле, пошто није хтео подносити његову близину. Кад је овај млади пар изабрао ново место, он се послужио туђим гнездима, која је налазио празна, и са њих [поскидао све што је било добро за његова ново гнездо. (свршиће се)

ПОДЛИСТАК _ Из тичијег ж ивота (7) (НАСТАВАК) Госпођа К. А(М50 п прича о врани, коју је она чувала. Ја сам обично свако јутро пунила водом једну рупу, која је била испод дрвета и где се врана купала. Већ. је неколико дана били како сам заборавила на свој задатак, док им на ту моју нехатност није на необичан начин пажња привучена. Свакога дана, у једанаест сати, ја сам отварала капке са прозора на својој соби за облачење, а ти капци готово додирују дрво на које је врана падала. А тога дана. када сам отворила прозор, нађох се лице у лице са својом малом пријатељицом, која из;глелаше да ме ту очекује. Чим ме

виде,, она доће готово до мене и поче да се прегиба и шири крилима као да се купа. Њени су покрем. били тако изразни, да јој ја одговорих као кад бих одговорила каквом детети : Добро, добро, добићеш воде". Тако су исто занимљиви начини појединих тица да оођу до своје хране. Нар1ег прича о једноме голубу, који би с времена на време налетао у очи некаква коња. Коњ би тада подизао главу и просипао зоб из своје торбе, а голубови би падали на зоб. И чим би Јсве позобао, опет би онај голуб налетео на коња. Познато је како ластавице, пошто подлегну у наједнакој борби са врапцима и овима уступе своја гнезда, доцније долазе у већем друштву и разваљују гнездо или оставе гнездо на миру док врапци не изведу младунце, па онда развале гнездо, те младунци угину. Има случајева да