Мале новине

је осећаје. Тамошњи сељаци имају неку сеоју нарочиту сеоску музику, у којој тапан (бубањ) игра најглавнију улогу, и та у жасна музика предусретала је г, грофа на свакој станици. Тако смо прошли станице Драгоман, Сливницу, Костин Брод, а у 4 часа по подне стигли смо У Софију. У Софији г. грофа дочекао је на станици многи отмен свет и разни службени изасланици и представници државне и општинске власти. Био се пронео глас, да ће сам кнез изаћи на станицу да дочека г. грофа, али ово се није обистинило. 1 ) Од стране књежеве г. грофа је поздравио кнежев ађутант, пуковник Николајев, а т}г су га дочекали и сва т. г. министри, изасланици Народнога Сабрања, општински одбор са својим преседником, који је од Ј ) Да споменем овде једну околност која се десила код нас у Србији. Приликом дочека у Нишу неки наши листови саопштили су, да је Њ В. Краљ изишао пред г. грофа у двориште нишкога конака и дочекао га пред великим степеницама које у Двор воде. Овако представљање ствари могло је потећи само из необавештености и овако што могли су тврдити само људи, који не знају да код нас за дочек страних мисија постоји нарочити дворски церемонијал, обавезан за оваке прилике. По томе церемонијалу г. грофа на дну степеница дочекао је млађи ађутант Краљев ; на средини степеница други, старији ађутант ; у великом трему дочекао га је Краљевски Маршал Двора; у предсобљу краљеви ађутанти и ордонанси, а у соби за цочек чекао је високога госта сам Господар земље Њ. Величанство Краљ Александар 1. Тако се дочекују све стране мисије ове врсте ; тако су дочекани изасланици Њихових Величаестава енглеског и талијанског краља г.г. грофови Вуселеј и Палавичнни, па тако је дочекан и г. гроф Ламздорф. Тако исто нетачан је и пронесени глас, да је Њ. В. Краљ вратио ви зиту г. грофу, после његовога првога пријема у двору. Владаоци оваке визите не враћају — то није ред у дипломацији, ни по владалачком дворском церемонијалу. Овако, дакле, стој е те ствари у истини.

З-едно прор@чакетЕ@ историски роман из српске прошлости) 22. Два јуриша (196) (наставак) На позив советника војска се поделила на два дела. Један део имао је да нападне и заузме Скупштину, да све скушптинаре оиколи и дотера у касарну, а ватреније прваке скупштинске ако се буду одупирали евоме заробљавању, просто да иомлати онде на месту. Други део требао је побочним улицима да се провуче до на Калимегдан и ту да дочека кнеза Александра, кога ће извести из града и допратити га натраг у конак. То су била два напада, управо два јуриша, удешена да се

стране престонице поднео госту уобичајени хлеб и со и поздравио га кратком одушевљеном беседом. Врло уздржљив г. гроф је на све поздраве одговарао само: „Покорно благодарим !« Пред станицом га је чекао парадни дворски екипаж с гардијском лратњом која је одмах окружила кола, чим је г. гроФ у њих сео и тако се кренули у Двор. Од железничке станице до кнежева Двора има подоста поћи и ту се пре десетак година ширила велика иољана. Сад је све то попуњено лепим двокатним и трокатним зградама и од станице до Двора води с?д права пространа улица, лепа изгледа. Сва ова улица била је сада с обадве стране поседнута гу стим редовима света. На много места из тих редова уздизали су се разнолики еснафски барјаци. То су били преставници разних заната и еснафа бугарских. Преко педесет разник удружења било је заступљено при овом дочеку, сем остале масе радознала света која се ту скркла. Кроз те густе редове, праћен гласним, узвицима г. гроф се одвезао у кнежевски конак, где га је дочекао кнез Фердинад, као свога милога госта. (Наставиће ее)

Ма ерпског света Фабрисова захвалност. Уредник „Дубровника" г. Антун Фабрис, оштампао је у свом листу ову захвалност: „Пригодом мога апшења и тамновања беше се појавило у страној штампи толико саучешћа и заузимања, да на ино не могу а да се путем јавности не захвалим свим новинарима и листовима, који су се за ме заузимали и који су моју праведну ствар бранили, особито сам пак харан преставницима француске и руске штампе. „Чланови штампе париске, департманске и стране на седници државној шуажтзјххжж&ж гч е/пжмтз мшјнжшшмоаж изведу у једно исто доба, ради бољега успеха. Рачунало се, да ће се оружани народ, искупљен око скупштине, збунити овим двогубим нападом, те неће стићи ни на једну страну и завереници ће извршити свој план. Тако спремно, прво одељење, под командом капетана ГЈШШе Вожића и још неколико официра, крене из касарне право на Скупштину. Пред касарном стајали су напуњени спремни топови, који ће, у случају потребе, помоћи напад војске пуцањем на скупштинску зграду. Полазак војске из касарне огласи лупа добоша. Погмула зврка добоша кобно је одјекивала, а војници у три маха узвикнуше: »Ура! Живио књаз Александар!« — па се онда брзо кретоше и на предњу капију изиђоше из касарнског дворишта на сокак,

у Паризу били су управили теле грам министру преДседнику Керберу заузимајући се за аоје ослобођење. Такође су се и руски новинари били обратили министру фољних послова грофу Голуховском, да би се заузео код министра председника пл. Кербера за моје ослобођење. „Сви ови искази с^учешћа потицали су из двојаког повода: прво, из осећаја хуманитарности; друго, из уверења о мојој невиности. „При овакој племенитој појави остајем до века благодаран свој оној господи новинарима, који су се на тако видан начин били заузели за једнога свога колегу, који је на правди Бога страдао." Глаголнца. .^агосЗш изГ' јавља, да је у јавност продро најновији декрет римске курије од 1. марта прошле године против глаголице. Тим се декретом. санкционише начело, да је глаголица привилегија појединих цркава. Иоти лист јавља да^се ради тога спрема хрватска депутација у Рим У Дубрознкку се бави г. Хуго Супичић, наш ђенерални конзул у Одеси. Г. Супичић је пореклом с нашег Јадранског приморја.

ТЕЛЕГРАМИ (1. Јануари) Цариград. Говори се да је Султан одли.совао немачког др жавног канцелара грофа Билова орденом Имтијаза у бриљантима. Немачки престолонаследник с принцем Ајелтом Фридрихом приспеће овде ш.. марта и бавиће се два дана. Берлин. Париски „Тан" тврдио је, да се маћедонски реформаторски рад Аустро-Угарске и Русије може оштетити намераваним одашиљањем у Маћедонију једнога немачког официра, који је у турској служби. Тај лист чак наговешгава да се ова мисија своди на нарочиту немачку жељу. Супротно томе »Похпта« пшие полуслужбено: Овде се тек из париског ^Тана" сазнало да бајагиТурска намерава тамо послати ког немачког војника. О Одатле је стрма улица водила право С.супштини, у згради данашње „Велике Пиваре". Војска ту на улици мало застаде, али капетан Божић командова: „напред!" и војници брзо кретоше улицом низ брдо. Дакле, страшан и одсудан корак учињен је — војска је кренула против Народне Скупштине. Војска крете алињено напредовање није било тако брзо и лако. Густе гомиле оружана народа притисле су биле сву просторију око Народне Скупштине и поједине гомилице оружаних грађана допирале су чак до саме касарнске капије, на коју је војска сад изишла, С тога, чим се кретоше низ брдо, војници почеше наилазити на ове оружане гомилице грађана и то одмах успори кретатање војске. Грађани су били

томе овде не поетоји никаква жеља. Легроград. У свом уводном чланку о реформама у Маћедонији, „Новоје Времја" између осталога пише: Русијаи АустроУгарска траже зајемчене реформе. Такве ће се реформе предЛожити Турској после узајамног споразума између Русије и Аусгро-Угарске. Није тешко и сад в ћ одредити главне тачке: I. Постављање јевропске контроле над наплаћивањем пореза у јевропским вилајетима и издавањем плата чиновницима и трупама; 2. Постављање контроле над жандармеријом избором официра међ држављанима неутралних јевропских држава Белгије, Холандије и Швајцарске; 3'. Веома је потребна контрола над целокупном управом Маћедоније, зашта је нотребна личност, која је иодједнако независна од турских традиција и по могућств-у од Јилдиз Ћошке. Тај лист на завршетку вели да ће ове мере истина јако увредити турско самољубље, али ће и самој турској донети велике користи. Турској је у јевропским покрајинама потребна једна мала операција. Али свака операција била и сасвим природно изазива отпор болеснога организма. Ваља се надати да ће Турска бити способна да послуш - глас разума и да ће она из своје слободне воље примити повуђену јој помоћ. Дариград. Бивши скопски валија Решад беј биће постав љен за валију у Триполису. Турски листови сва,и дан доносе опширна полуслужбена саопштења, како извршење мера у у јевропским вилајетима напредује П^ариград. УГоришту, главном месту изтакменог санџака, ухапшени су неколики мухамедански Албанези То се може сматрзти као нов доказ, да Порта преманепокорним албанеским елементима поступа енергичније но пре. ЈЦариград. Прексиноћ је зарасејани широм целе улицг, с тога војници кудгод крену, ударају на ове гомилице и оне их задржавају. У почетку то је било као и нехотице, али после настаје и намерно затварање проласка. Јер што су војници даље ишли, гомилице оружаних грађана бивале су све гушће. Уз то неко довикну међу грађанима: Хеј, људи, куда ће ова војска ?!.... Она хоће да нападне Скупштину ! Недајтејој напред ! Овај узвик : „Недајтејој напред !<.... направи овде читаву узбуну; оружани грађани ускомешаше се и у густим масама нагртоше пред војску и узеше заустављати војнике, довикујући им : наставиие се)