Мале новине

Телефон Нере Тодорозића 136

БЕОГРАД, ПЕТАК 3. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Тмефон }р<'дииттва 226

ДЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Г одинај 6 мес. ј 3 мес. 18 дин.ј 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 м€с. јз мес. 40 дин.ј 20 дин. | ш д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7-50

I Л »ОЈ & ПАРА

ЦЕНА (1ГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 3

КШМЕ 2Е1Т1Ш6

Директор и власник П Е Р А Т 0 Д 0 Р 0 В И Ћ

1Е РЕТ1Т

ГОД. XVIII

ТТОТРЕБАН је пијанист, који зна добро нотално да свира у клавир, може и женска бити. Пријавити се у кафани код Ст. Мајдана. I

Свечарима

препоручујемо прави ВИНСКИ КОњак ое старог врааског жина 2 литара са поштарином и паковањем само 12 бш. 4 лишара 2з динара. КушаковиЂа апотека 2 код св. Ђпрђа.

Крупно знамсње Наши шт. читаоци већ знају за знаменити говор Њ. В. Краља, држан на дан двајеспетогодишње прославеослобођења града Ниша. Један део тога говора ми смо већ приказали нашим читаоцима у нашем јучерашњем броју, и то баш оно место,, где Госнодар говори о великом, племенитом поклону, што су га Он и Њ. Вел. Госпођа Краљица милостивно даровали Своме српском роду, дарујући 80 хиљада динара за подизање једне модерне болнице у Нишу. Међу тим и остали делови тога говора Господарева од голема су значаја и служе као крупна знамења наших даеа и на ших прилика. Много места у овоме говору бацају жмву светлост на сувремене догађаје и заслужују особиту пажњу свију мислећихСрба. Читајући тај знаменити говор, ми тек онда с пуном јасношћу појмимо сву озбиљаост данашњих прилика и сву важност најближе будућности, која пред нама стоји, као тајанетвена и страшна загонетка, чије ће решавање можда колико сутра наступити. Како су значајне ове речи, где Господар овако вели : „Србија може слободно да гледа у будућност сво/у, зато што је њена ствар праведна, и што она мора на крају крајева да победи. Али као год што може мирно гледати у своју будућиост тако исто треба а да се спрема „Србија може мирно да чека развој догађаја; Србија треба да остане елеменат мира и реда на Балканском Полуострву, као што је то и покојни Краљ Милан вишепутанаглашавао паЈевропи и доказао....

„Али Србија треба тако исто да буде свесна тога: да се не зна шта носи дан, а шта ноћ, и да можда ми нисмо далеко од судбоносних догађаја Ми морамо бити свесни, да свакога тренутка могу наступити судбоносни догађаји, где ће се решавати даља судбина наше народности и натега народа и да треба увек да будемо спремни за то. Треба цео свет да зна. да ни једну стопу земље на Балкану неће моћи нико више добити, ако и Србија не добије свога јаког дела. „За тај задатак, као што сам имао више пута прилике да кажем, треба пре свега да гледамо да у нашем спољњем раду све оно чинимо, што ће моћи да диже достојанство и углед Србије. И кад се та и таква политика водили, онда је Србија увек и добијала признања (Одушевљено: Живео ! Живео ! „Исто тако Србија треба да се посвети томе, да се њена војна снага што више и јаче оснажи тако, да данашњи српски официри и данашња српска војска буду у могућности да помоћу Божјом остваре српске идеале, као што су српски официри и српска војска 1877 год. под предвођењем Краља Милана остварили један део тих наших идеала. (Громко: Живео Краљ! Живео! Слава Краљу Милану!) „Као што рекох Србија мора да гледа да се што више и што већма унутра снажи и јача и зато је потребан што јачи и што чвршћи рад." Ето, како је беседио наш узвишени Господар. А високи значај ових великих и мудрих речи Његових очевидан је за свакога. Зато их и бележимо као крупно знамење наших дана.

9г*(ци из Софије Дочец Двору. О дочеку г. грофа у бугарској престоници дало би се много и дуго говорити. Али то овде није наша задаћа. Није наше да описујемо сјајне параде, богате ручкове, па радне посете, поздраве, бакљаде и т. д. већ да по могућству што боље запазимо и што верније изнесемо унутрашњи смисао и значај путовања једнога овако ретког и необичног госта са далека Севера. С тога ћемо о спољним знацима дочека го-

ворити само укратко и узгред, бележећи оно што је најнужније, да се добије општа слика г. грофова бављења у Софији. Одседање Двору. Г. гроф одсео је у кнежевом Двору, где је, њему и његовој свити било одређено нарочито одељење, укусно и удобно намештено. По доласку г. гроф је имао кратку аудијенцију код кнеза, па се онда повукао у своје одаје, где је остао до поласка на вечеру. 5? р\?ском посланству. Кад бисмо се и овде могли послужити изразима, што се употребљавају у обичним приликама и за обичне путнике, ми бисмо за г. грофа рекли, да је становао у Двору, али да се хранио изван куће. И доиста, одмах прве вечери по доласку, у петак 13. дец., приређена је била вечера у руској дипломатској агенцији,: код софиског рускот представника г. Бахмећева, који је овде узео на се улогу домаћина. Сем г. грофа, ову вечеру почаствовао је својим присуством и кнез Фердинанд, а била су још и ова господа: министар председник г. др Данев; министар војни генера--мајор С. Паприков; аустроугарски дипломатски агенат г. фон Милер; српски диплом. агенаг, П. Маринковић; вође свију бугарских нолитичких странака, г.г. Ив. Ев. Гешов, П. Каравелов, Д. Петков, Др. В. Радославов, Т. Иванчов и Рачо Петров. Најзад било је још неке господе из кнежеве свите. Вечера је почета после 8 час., а око 11 час. сва господа већ су се разилазила својим кућама. У двору г. гроф се повукао у своје одаје, и те вечери није се више појављивао. Доручац к°Д г. Данева. Сутра дан, 14. децембра у суботу, г. гроф пре подне учинио је и вратио неколике посете. Код г. г. министара оставио је само своје карте, а лично је посетио софискога митрополита г. Партенија, и председника св. Синода, варнанског владику Симеона. У подне био је код министра председника, г. Данева, доручак за 18 персона. Сем кнеза Фердинанда и светлога грофа, ту су били још и ова господа : сви министри, председник народног Собрања Цанков, руски дипл. агенат Бахмећев, кнежев ађутант ђенерал Николајев и на-

челник кнежеве тајне канцела рије г. С. Добровић. Посета Народног Собран»а. Министар спољних послова самодржавне, апсолутне Русије интересовао се да види законодавно тело младе бугарске кнежевине. Апсолутна Русија створила је уставну Бугарију — природцо је, да се руски државници интересују за творевину своју. С тога, после доручка код г. Данева, у суботу 14. Децембра, око 4 и по часа по подне г. гроф оде да посети Народно Собрање. Пратили су га : његов лични секретар г. Савински, г. Др. Данев и г.г. Д. Цоков и Чапрашков, који су г. грофу били придодани да му буду на услузи за све време његова бављења у Софији. На уласку у Собрање, висо кога госта дочекали су потпредседници Собрања г.г. А. Франћа и др. Хоџов и начелник канцеларије г. Д. Горанов. Г. гроф је дочекан на парадним степе пицама и одатле отпраћен на горњи спрат, где је зауео место у дипломатској ложи. Мало затим стигао је и руски агенат у Софији г. Бахмећев. У Собрању је била на пре тресу интерпелација посланика града Варне, г. Кр. Мирског, упућена министру унутр. послова, а тицала се питања о униформи окружних начелника. Седница је трајала десетак минута и г. гроф је пажљиво проматрао цео рад. Затим председник Собрања, београђанима добро познати Деда-Цанков, закључи седницу и ионуди високога госта да сиђу у бифе, где су дошли и сви представници народни и где је послужена по чаша шампања. Многи посланици били су ту представљени г. грофу и он је с многима проговорио по коју реч. Затим је г. гроф одушевљено испраћен. По одласку г. грофа, потпредседник Собрања г. Франћу предложи, да цело Собрање врати визиту г. грофу. Тако сви оду у Двор и запишу своја имена на табацима, који су после сашивени у ]едно и предани г. грофу за успомену.

Из народа Упрввник трошариие. — Од пријављенх кандидата зауправника крагујевачке трошарине управни одбор у седници од 30 пр. м. изабрао је за управника г. Перу Нушића пенс. мајора.