Мале новине
Из Балканмје Из Цариграда пишу „С Петербургским Вједомостима:" „Док Русија наваљује да се поправи положај у Маћедонији увођењем новог система управе, Енглеска је за то да се реформе прошире и на Епир и Албанију. Русија и Француска препоручују да се измени систем наплаћивања пореза, који је веома тежак за хришћанско становништво. Енглеска осим тога указује на потребу да се у комисију за извршење рефорама поставе хришћански чиновници. Турска се влада уверила да је њена војска неспособна да уништи револуционарне одреде, који на пролеће прете да иза зову веома озбиљене нимирне. Услед тога су власти објавиле амнестију свима бунтовницима, који се за десет дана добровољно предаду На тај начин су се у три вилајета предали многи револуциокари. Местна управа наредила је сеоским становницима да предају оружје иначе ће их казнити. Да би испунили формалност, сељаци су предали своје старо оружје, али су брижљиво сакрили ново, које су недавно добили од агената маћедонских комитета. С друге стране власти сурово гоне у западној Маћедонији становнике, који учествују у агитацији маћедонских комитета. Свима је Бугарима забрањено носити народну капу, но им је наређено да носе фесове... Порта је сад заузета питањем о конверсији зајма, који је гарантован приходом од риболова. Конверсију ће извршити немаЧки банкари Овом ће се конверсијом уштедети милијун турских лира. Сва та сума употребиће се на војничке циљеве и немачким су фабрикама већ дате потребне наруџбине". Сукоб Из Цариграда телеграфишу „А§епсе Кошпате", да постављање хришћанина, бившег гувернда Леванта, Наум паше за члана комисије, ко.ја је на Порти одређена за увођење рефорама у јевроп. вилејетима Турске, а тако исто и постављање другог хришћанина за помоћника главноме инспектору Хусејин Хилми па ши, доказују жељу Турске ,да учини све што може те да задовољи заинтересоване државе. Али и покрај све јаче ревности Турске да што пре уведе ред у Маћедонији, чести сукоби између председника комисије Ферид паше (који је према јучерашњем телеграму нашем постављен за великог везира. Ур. „М. Н.") и главног инспиктора Хусен Хилми паше коче увођење рефорама. Сукоби настају услед неспоразума у погледу постављања личности и брзих мера, које наређују из Цариграда. Петиција Како јавља „Мезза§ег сГ АШепез" грчко политичко панјелинско друштво обратило се преставницима великих држава у Цариграду с молбом, у којој моли да помогну те
ПОДЛИСТАК
Једно иророчакство историски роман из српске прошлости) 22. Два Јуриша (197) — Хеј, браћо, куда ћете? Куда сте нагли? Та и ви сте Срби као и ми!.. Нећете ваљда на Народну Скупштану?!... Наравно, војници нису слушали ово затракивање грађана и гурали су готово силом напред. Али што год су више силазили низ улицу и више се примицали Скупштини, маса света бивала је све гушћа и кретање војске бивало је све теже и спорије. На крајевима редови војнички већ су били поколебани, разбијени
да се реформе прошире на све хришћанске покрајине јевропске Турске према чл. 23. Берлинског уговора. Јелински се родољуби брину поглавито о становништву Епира, где превлађује грчки језик. ТЕЛЕГРАМИ (2. Јануара) Цариград. Ономад је био рок да се Русији исплати рата ратае накнаде од 350.000 турских лира. Цела је та сума положена руском посланству. Цамград. Пре но што је пошао на осуство, енглеског је посланика Оконора султан јуче примио у аудијенЦију. Рш. Вест „Пол. Кореспонденције": Између немачке и италијанске владе још није ништа углављено о времену кац ће отпочети преговори за трговинске уговоре. У обавештеним круговима гаје уверење да ће се без великих тешкоћа доћи до нових трговинских уговора Италије с Немачком, Аустро-Угарском и Швајцарском. Нарочито у погледу Немачае и Швајцарске верују, да оне неће отказати садашње уговоре, већ ће и без тих отказа отпочети преговоре за нове уговоре. Веч. Јуче после подне састали су се председници немачких странака у седницу у згради посланичког дома, те да се договоре какве тактике да се држе. Већ је готов нацрт језичног закона, који су израдили Чеси. Берлин У Познању ће се подићи пруски краљевски дворац, ради чега у пруском буџету има позиција од 50.000 марака за предходне радове Овај се захтев мотивише тиме, што ће редовно бављење царских супружника у том покрајинском граду појачати патриотске осећаје пољског становништва и учврстити везу ове покрајине с монархијом. Дариград. Вест „Пол. Ко респонденције:" У једној службеној објавитурске владе обзнањује се, да је ка основу предлога, које је учинила комисија на Порти, државним тужиоцима код Апелационих судова у јевропским вилајетима наређено, да одмах предузму избор чланова суда и истражних судија. Б \Ј1 {\?решт. Службени лист објављује издао о продужењу трговинске погодбе с Бугарском до I. јануара 1904 године. и раздвојени и многи грађани утиснули се бејахуу редове међу саме војнике. Само се још средиште (центар) војске држао сабијено и гурао је напред. Тако се војска већ бејаше прикучила доста близу Скупштини. Још 2 до з напора и војници би продрли пред врата скупштинска. Но ту већ бејаше загустило. Многи грађани већ бејаху пова дили своје оружје. (Дотле су га многи држали прикривено) и упустили се с војницима у препирке, свађе и пребацивања. Већ су се од стране грађана с више страна чули узвици : „Јазук за српску војску! Ено Турака у граду ! Идите тамо да покажете своје јунаштво, а немојте се јуначити над голошаким скупштинарима !' — „Отварај пут !" командовали су официри и подофицири.
Бу^урешт. На нову годину Краљ је поднео војсци оваку дневну заповест : „Војници ! Пропјлом годином која се баш сад завршила, протекло је четврт века од како је војска била позвана на оружје да се бори за независнест земље. У том славном рату трупе су тада побрале ловорике После 25 година плодоносног мира имао сам пријатно задовољство да одем на бојно поље те да видим оне све те и незаборављене гробове, где се стара храбросг поново пробудила и починила јуначка дела. Ја сам на гробове тада погинулих војника положио венце и гиме сам доказао, да је наше срце сачувало дубоку благодарност и вечиту успомену према онима, који сувршећи своју дужност жртвозали свој живот за величину отаџбине и да ће имена тих покојника остати вечита. Ја чврсго верујем да ћете се ви увек, кад ваша снага буде потребна, показати достојни ваших храбрих другова и да ћете се увек трудити да будете несавладљиви штит за отаџбину и мој понос. На нову годину желим вам од свег срца многе срећне године. Карол." (3. Јрнуар.) Летроград. Цар је послао Вите-у, своме министру финансија, својеручно писмо у коме му захваљује на десетогодишњој служби. У њему се, поред осталога, истиче да је министар олакшао цару да се остваре његови напори да државни извори и државна одбрана ојачају. Риж. „Пополо Романо" доноси да ће руски цар приспети у Рим 14. Априла, а немачки цар 28. Априла. Париз. После дискусије поводом интерпелација о конгрегацијама, скупштина је усвојила Комбове изјаве и прешла је на дневни ред, одобравајући владине поступке. Веч. У рајхсрату се још води дискусија о хитности појединих предлога. Чешки радикални по сланици настављају опструкцију. Они су говорили до једног часа после пола ноћи.
Али на то су из гомиле довикивали оружани грађани : „Натраг војско !.,. Не гурајте силом , јер силу ћемо силом одбити." И на више места војнипи и грађани већ су били укрстили оружје. Довољно је било да плане једна пушка па да се пролије многа братска крв и направи читава несрећа. Но у тај мах дојури на коњу Ранко Алимпић , вичући још из далека: — Стани војско. Не продирите силом! Где вам је командант ? Ту притрчаше и Ранкови помоћници, Михаило Вукомановић и Васа Маџаревић, вичући: Ето Божића; он је командант војске. Тада Алимпић скочи с коња и притрча капетану, Глиши Божићу, вичући : — Зар тако ка-
Псервање Џтт Нашим читаоцима познато је већ, да у Русији, у Кронштату, живи православни свештеник отац Јован Еронштатски и, како веле, он чини читава чуда. О њему је на дугачко и на широко писао у „Хришћанском Веснику" г. прота Алекса Илић. Ми ћемо овде напоменути само толико, да оца Јована и најобразованије и најниже класе сматрају и поштују као ЧЈ -дотворца и свеца, а сви црквени листови и велики део дневне политичхе пггампе доносе читаве бајке о његовим чудесима која се нарочито огледају у лечењу болесника од свакојаких недуга, ради чега из најудаљених крајева простране руске царевине оцу Јовану долази безброј најразноликијег свота/ Име оца Јована Кронштатског и приче које се за Његово име везују и сувише су познати нашим читаоцима, да бисмо имали потребе тек да им описујемо поједине догађаје, због којих је он постао чувен и знаменит у свој пространој руској царевинн, па и далеко ван граница њених. А што овде говоримо ипак о томе, дао нам је повода један допис петроградског дописника бечког листа ,,Цајт". У томе се допису описује један догађај, који бар за почетак двадесетог, ако не и за крај деветнаестог века, изгледа у најмању руку чудноват. Али место сваког даљег говора нашег да пустимо нека говори петроградски дописник бечког „Цајта " Пошто је набројао сва чудеса, за која се вели да их је починио отац Јован Кронштатоки, пошто је напоменуо да су га у случајевима болести позивали у помоћ чак и руска царица и покојни престолонаследник Ђорђе, дописник вели ма колико да су разполика чудеса, што их је починио отац Јован, ипак му се још никад није десило да из тела истерује ђавола, па онда наставља овако : Тек пре две недеље било му је суђено да и то учини. Овде у Петрограду живи једна отмена дама, која је причали свима, који су је само хтели слушати, да је у њу ушао ђаво. Она се не може молити Богу, не може гледати свете иконе, не може чак ни име Спаситељево изговорити, и често је зао дух насилује. Пошто је претрпела ове нечувене муке, дама се за помоћ обрати оцу Јовану. Он јој обећа да ће у одређено петане ?! Зар Скупштину хоћеш да нападаш ? — Ја морам напред. Таква ми је заповест. Уклањај се с пута, капетан Ранко ! — одсече се капетан Божић, и хтеде да пође напред. Али Алимпић је већ био изван себе од љутине. Он истрже два пиштоља самокреса и оба их напери Божићу под гушу, а промуклим гласом викну: — Натраг, ни корака даље, или ће нам овде обојици бити гроб!.. У том други грађани спопадоше друге официре, вичући: Натраг с војском, натраг с војском. Јован Бабић, секрсетар Совета, запе пиштољ на наредника Нешу. А неки калфа трговачки, огромном дугом пушчетином бејаше одупро у бок капетану Тодору а сви су викали: »Не овамо ! Натраг војско ! Не овамо да гинемо !... (наставиие се)