Мале новине

време доћи у један петроградски манастир, па је позове да у означено време и она буде ту. Брзо се сазнало да отац Јован намерава из даме истерати ђавола и кад је настао тај велики дан, манастирску цркву била је до последњег места испунила гомила света од неколиких хиљада душа. Појави се отац ?Јован. С крстом и јеванђељем у руци, он се приближи болесници, по поузданим и одлучним гласом узвикну: Сатано, у име ит.д. заповедам ти да изиђеш!" Са затајеним дисањем искупљени многобројни свет слушао је речи свештеникове. На једном мртву тишину прекидеше речи, које су језовито звониле: то је био глас сугнтога злог духа, који је попа молио за милост. За тим су настале заповести свештеникове и одговори ђаволови, свештеник је све јаче и са све већим наваљивањем '_истеривао зао дух, а одговори ђаволови бивали су све узбуђенији, све више молећиви. Најзад се из уста болесне даме истрже некаква веома смрдљива пара. и -видело се како је из њених ^уста побегао зао дух. Дописник завршује овај свој одиста инересан догшс овим речима: „Ово се десило у престоници руске царевине године 1902. Да би се овај догађај достојно оценио ваља поменути још и то, да га је ваш дописник с највеђом савеношћу саопштио тачно по духу описа службеног органа петроградске полициске управе." Саопштавао овај догађај без икакова нашег коментара, остављајући нашим читаоцима да у тек трећој години двадесетога века верују или не верују факту, овде саопштеном. даговсри •• јшговори Да пречистимо рачЈЈне.За узети другим важнијим пословима, подуже је како се нисмо освртали на »Одјекова" бенетања и зановетања о нама. Сад ево наканили смо се да с њим једном пречистимо све наше досадашње рачуне, који су заостали још из раније, а пружају се до нове године. Да претресемо све то редом и да дотерамо до новога лета, па после, боже здравл.е ! Можда ће се у новој години и „Одјек" нешто мало опаметити, можда ће се и њему досадкти ово вечито вучење батина. Не буде ли то, ми ћемо онда за од нове године спремити нове полемичке фиргазе и наши штов. читаоци и маће прилике да виде старинске гиибе бар у новинарској по лемици. А сад да пређемо на ствар. 9 * * * 1. Чега се паметан стиди, тим се л^д поноси. »Одјек« у два три маха напомиње нарочито, како ,.Петар 7 одоровић зна само десетак погрдних речи и једнако само њих потрже Е јес, људи, апостола ми!.... „Само десетак погрдних речи!.." И онда већ можете и сами ценити, какво је страховито умно и морално сиромаштво код тога црнога Петра Тодоровића, кад

он несретник не зна више него „само десетак погрдних речи!" Прави просјак, прави убоги Лазар — тај исти кукавни Петар Тодоровић! А помислите само његове дрскости! Једва десетак погрдних речи, а овамо хоће и он да се броји у некакве новинаре! Сриски новинар, а овамо ,,само десетак погрдних речи!« Ха, ха ; ха. То је баш безумље! Српски новинар, синко мајчин, треба да уме на звезде лајати; из њега треба да кипти читав поток погрда, он управо мора бити сам једна огромна погрда и руга! Ето погледајте нашега Љубу Живковића , иа нашега Јашу Продановића , и остале. Какве су то ђиде! јесте ли видели какво се сокровиште погрдних речи код њих крије? Каквих десет, каквих педесет, та ту су вам стотине, хиљаде, стотине хшвада погрдних речи, и то све погрднија од погрдније, какве је само богати српски језик могао сковати! Тато нису више речи, већ читаве вавилонске куле од погрда. Није ли сам тај ваш Петар, из једнога једииог броја .. Одјековог." накупио три пуна ступца самих погрда. Па још какав фини еспап! Све сама амалска погрда и то све маснија од масније прсте да лижеш! То је богатство; то је слава! А шта ћете ту ви џебраци, са ваших „десетак погрдних речи!" Бежите и не казујте се да сте живи. Ето тако се хвали »Одјек". Чега би се паметан стидео, он се тиме поноси. Подсмева се Пери Тодоровићу што употребљава само десетак погрдних речи"! А што ће му више ? Он не би употребљавао ни тих „де сетак«, да му нису потребне да вас обележи. И кад назив „убодено јуне« вас тако лепо карактерише, што онда да га мења РУбодено јуне остаЈе убодено јуне. Друго му име не треба. Ето сад је ваш г. Љуба добио дивно име Глупи Август. Па што то да му мењамо, кад му тако лепо доликује ? Просто би било грехота, да га лишимо такога красног надимк:«. !... У осталом, ако ви мисли*те да је нека духовитост у томе, да се натрпа што више ногрдних речи, ево ми вам нудимо ово: Дајте ваш лист, или платите додатак уз њега, па да вам пун један табак нанижемо све самих погрда, и да не употребимо ни једну вашу коју сте ви употребљавали, већ све да буду нове од конца! Ето покушајте ! ВЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ Нрофесорскн уназ. Постављени су за професоре: угимназији Господара Јеврема Обреновића Миша Петровић, над зорник народних школа друге кл окр чачанског, по службеној потре би; у гимназији Кнеза Милоша Великог Живојин Томић, сугленат исте гимназије; у неготинској гимназији Живојин Р. Павловић и Милан Петровић, супленти исте гимназије; у крушевачкој гимназији Стеван Маринковић, Драгуљуб Радосављевић и Ко-

ста Сретеновић, супленти исте гимназије; у смедеревској гимназији Војин X. Поповић, супленат исте гимназије; у гимназији Вука Стеф. Караџића Драгутин Костић супленат исте гимназије; у гимназији Јосифа Панчића Милан Костић, супленат исте гимназије; у гимназији Кнеза Милоша Великог Данило Костић, Михаило Стојанчевић и Живојин Видановић, супленти исте гимназије; у гимназији Краља Милана I Божидар Миловановић, супленат исте гимназије; у гимназији Кнеза Михаила Јован Кангрга супленат исте гимназије; у гимназији ГосподараЈована Обреновића ЈБубомир Матић, супленат исте гимназије; у гимназији Господара Јеврема Обреновића Тодор Радивојевић, супленат исте гимназије; у гимназији Немањиној Вучко Јоксимовић и Јован Миленковић, супленти исте гимназије; и у учитељској школи у Алексинцу Милутин Ђорђевић, супленат исте школе. У«идање пзсоша Из Осека јављају „Маџарском Телеграфском Кореспонденц Вироу," да је осечко трговачкозанатлиска комора упутила хрватском бану молбу, да се на надлежном месту ааузме те да се у саобраћају са Србијом укину пасоши, Ватастрирање. Одбор катастарски отпочео је свој рад. Земљумери, који су радили на катастарским пословима и који би желели да и сада раде, позивају се да се најдаље до 10. јануара тек. год. обрате, било гшсмено или усмено шефу катастарског Одељења г. Миши Михаиловићу, ради споразума о евоме хонорару и ангажовању. Канцедарије Оделења налазе се у кући општинској, пређе г Вучка Грудића, адвоката, Васина улица бр. 12. СзвштвЈшко Удружење прикупља прилоге за пострадалу браћу Невесињце у Херцеговини, с тога се оно обраћа добрим и племенитим Србима да својим прилозима олакшају патње наше браће. Премннуо. Јуче у 4 часа по подне преминуо је после кратка а ,;тешка боловаља Алекса Стојковић, начелник благајничког одељења министарства војног у пенсији. Погреб ће бити данас у 3 сах. по подне Стан: улица Милоша Великог (Топчидерски друм) бр. 32 Аог да му душу прости. Писари дух. судова За писара треће класе жичког духовног суда постављен је Глигорије Стојановић, практикант истог суда; а за писара треће класе шабачког дух. суда Милорад Камењашевић, ђакон и практикант истог суда. Школски иадзо[)НИЦИ Постављени су: за. надзорника народних школа друге класе окр. крагујевачког Михаило Илић, профосор гимназије Кнеза Милоша Великог; и за надзорника народних школа треће класе окр. чачачског Павле ЈБотиК, надзорниг; народних гпкола исте класе окр. крагујев. по потреби службе. Мадам „Хопла" — сенезациона шала, приказује се вечерас у Враниноме Орфеуму; ова је шала изазвала опште интересовање и вечерас ће бити одлична посета у Браниоме Орфеуму. —

Жњижевност Нови листови. Нова година донела нам је и два нова политичка листа, „Устапну Србију" и „Српску Неаависност", о којима је код нас била помена још раније. О „Уста-вној Србији" ми смо раније били извештени, да ће бити орган фузионашких радикала и напредњака. Сада излази, и то сама „Устав. Србији" објављује, да је она орган радикални, а за фузију вели да је њено трајање завршено и она је престала пре но тто је с-вршила посао ради когаје и стгзорена. Према

томе „ Устав. Србија" била би орган оних умерених радикала који су ушли били у заједницу с напредњацима и који признају да су у нашим приликама политички компромиси и споразуми међу појединим полит. групама потребни и корисни. Не знамо само да ли су ту у заједници обадва крила умерених радикала, јер, као што је познато, и они се у неколико деле на два табора, од којих је један под вођством г. Пашића, док други стоји ближе г. М. Вујићу. Бар док је г. Вујић био на влади, опажала се ова подвојеност. Да ли је има и сада — видећемо. Ако је буде, онда ће „Уставна Србија." бити у ствари орган г. Пашићеве групе, а у том случају јамачно ће дати од себе аваза и група г. Вујићева. „Срп. Независност " орган је наших либерала, који су остали верни програму, прошлости и предањима срп. либералне странке, и који ће продужити рад у оном смислу и правцу како је вођен у доба кад је странци стајао на челу пок. Јов. Ристић. Рад обадва ова органајавности ми ћемо пратити с пажњом и оцењивати непристрасно према истинској вредности његовој. Штодика рачунице, са зборником вежбања у усменом рачунању, зове се књига, коју је за штампу приредио Свет. С. Поповић, учитељ у Београду. Књига ће бити од нерцењене користи учитељима-цама, као' и онима који се за то спремају, јер се у њој налазе обрађена рачунска предавања и маса — 1160 — рачунских задатака са методским објашњењима. Огромна већина материјала узета је из једног руског оригинала, који је написао педагог, управитељ једне руске учитељске школе. Дело је одобрило тамошње Министарство Просвете. Књига ће изнети око 11 штам. табака у формату „Учит." Претплатна је цена 2 дин. или круне. Скупљачи ће добити 20% у књигама. Рок претплате је 15. фебруара т. г. Књига ће се дати у штампу чим се јави довољан број претплатника. Претплату треба слати Свет. С. Поповићу, учитељу у Београду.

Ш књига и живота У животу често има догађаја, који заслужују да их изнесемо као лепе примере и узоре, да се и други на њих угледају. У књигама, новим и старим, често има ствари, које заслужују да их чује и шири круг читалаца. С тога смо ми још ранијих година увели били у нашем листу рубрику „Из књта и жипота," у којој смо износили те лепе примере пред наше читаоце Доцније, таје рубрика била постунно занемарена, а ми је овде сад понова уводимо, уверени да ће наши пошт, читаоци у њој наћи и лепе поуке и здраве шале и забаве. Почетак ево нека учини календар „Голуб." * * * Ако сам се кулшо с тооол1 нисам с ткојплг јарцелг! Неки Радојица беше додијао целом селу својим крађама. Готово све село било се с њим скумило, само да им се прође торова. Али једног дана Радојицу засврбише зуби, јео би мало меса, па сврати једноме куму и украде му најбољега јарпа. Сутра дан ето ти кума, па ће још с капије: Ух, болан куме, јазук ти било, што ми украде најбољега јарца? А што [сам се окумио с тобом но да ме не крадеш! — Ама, човече Божји, ако сам се окумио с тобом, нисам с твојим јарцем! Него има, још је остала једна плећка; седи, па да једемо\...