Мале новине

Телефон Нерв Тодоровића 136

БЕОГРАД, СУБОТА 4. ЈЛНУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредништвп 226

БРОЈ 5 ПАРА

ЦЕНА. ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Нетит ррд 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 4

кшме ттит

Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ

1.Е РЕТ1Т Ј01ЈВНАЕ

РОД. XVIII

продаја вина У КАФАНИ „БЕЛИ ОРАО" — ВРАЧАР Пошто сам ове године већу количину грожђа цедио а имадем доста и старог вина бела смедеревска и црна прокупачка то^ћу за наступајуће празнике продавати по спуштеној цени: 1 литар стара бела смедеревска 70 п. „ „ „ црна прокупачка 70 „ нова „ 60 ; Чисте комовице старе од 20 гради од моје комине 1.6 ) п. Чисте шљивовице старе 1.20 п. Моли поштоване потрошаче да се сами увере о чистом природном пићу. С поштовањем Ретар Јовановм-1> кафеџија код »Белог Орла« на Врачару,

Свечарима

препоручујемо прави вински коњак од старог вран.ског вина 2 литра са поштарином и паковањем само 12 дин. 4 литра 24 динара. Куш?шавиЈ«а апотека 2 код св. Ђврђа. Лродавржа у унуграшњосги Молимо ове наше продав це из унутрашњоети, да до 5. јануара закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец децембар. Јер ко то не учини, лиет ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Адшн. „М. Н. ц Закључене серице Јутрошње службене „Српске Новине" донеле су овај указ: ми АЛбКСДНДАР I. по милости божјој и вољи народној КРАЉ СРБИЈЕ На предлог Нашег Министра унутрашњих дела и по саслушању Нашег Министарског Савета, а на основу чл. 15. Устава, решили смо и решавамо: да се седнице Народног Представништва сазваног у редован сазив за 1902 год. указом Нашим од 6. јула 1902 год. закључе. Наш Министар унутрашњих дела нека изврши овај указ. 3- јануара 1903 год. у Нишу. Ј}ле!(сандар с. р. Долазе премапотписи министара Дакле, као што се из овога указа види, редовни сазив Народног Представништва закључен је и Народни посланици

биће о томе и нарочитим писмом извештени. Ово закључење седница извршено је на основу члана 15 Устава, а имено на његовом последњем одељку (алинеји), који речимице гласи овако: „Редовни сазив Народнога Представништва може бити закључен само пошто је Народно Представ. било отворено." Тако гласи уставна одредбаа она је овде потпуно испуњена. Седнице овога савеза биле су отворене, али су после, због познатих узрока, морале бити одложене. Сада пак, те се седнице закључују, и до идућег сазива Народно Представништво неће се састајати. Тај идући сазив, према 44. чл. Устава имао би бити 1. октобра ов. год. Да ли ће се дотле чекати, или ће се у томе року друге неке мере предузети — јер на основу члана 15. Устава ова На ! род. Скупштина могла би би; ти и распуштена — ми не знамо. Али једно је што одмах можеI мо рећи. 1903. год. слути да буде суд| боносна година. Ако икада, сад треба бити на опрезу и предати се и душом и телом служби великим интересима народним. Ако икада, сада је време најдрагоценије, стога се не сме пропуштати ни у лудо трошити. Ако икада, сада је судбоносни историски тренутак ту, кад треба наше „унутрашње страсти, заваде, трвења и сукоби да престану, па да се сви сложни и једнодушни нађемо на великом послу стварања народне будућности. Ако икада, сад треба оставити на страну наше унутрашње препирке, хоће ли,ова слобода

бити два прста шира или ужа, па окренути погледе великим делима будућности. Тренутак је судбоносан ! На Балкану се кува, тутњи и тресе. Пролом може настати свакога часа. Тешко ономе кога затече неспремна! С тога, можда је нека срећа наша што су се прилике тако стекле, те баш сад добијамо десетак месеци, који се могу посветити мирном, смишљеном и неуморном раду. Нека дакле влада отвара четворе очи како ће цгго корисније употребити ово драгоцено време. Утисци из Софије ШиФрована депеша. По повратку из Народног Собрања, )ро|> Ламздорф отпратио је дугачку шифровану депешу своме уавишеном господару у Лива "дијуНаравно, шта је управо било у депеши, то Бугари не знају, али они су овом депешом одушевљени и придају јој велику важност. Веле да је г. гроф цару телеграфисао под првим, непосредним утисцима одушевље на пријема, којим је одликован и од кнеза, и од Народ. Собрања, и од свију органа власти, као и од самога народа. Нарочито срдачан дочек у Собрању учинио је, како веле, дубок утисак на г. грофа, и он јеуслед тога послао цару дугачку депешу необично топлу и повољну за бугарску народну ствар. Тако ^е бар у Софији та депеша тумачена. Ради ње те вечери било је лепа расположења по софиским пивницама, а неки бу гарски листови нарочито су нагласили, да Бугари треба да забележе тај знаменити дан и час 14. децембр, у б 1 ^ час. у вече —- када је та депеша о тишла велемоћном цару руском. Свечани рхЈчац Двор^У суботу, 14. дец. у вече, приређен је у кнежевом Двору гала-ручак за 32 особе. Ручак је почео око 8 1 [ 4 , а завршен је у Од страних представника на овај свечан ручак били су поавани представници свију балканских земаља : Србије, Румуније, Грчке, Турске и аустроугарски представник г. ФонМилер. Но представник Турске, г. Али Ферух-бег извинио се да због рамазана не може доћи. Ту су били председник и обадва потпредседника Нар. Собра-

ња, сва господа министри и више друге отмене господе. У 8 час. већ су сви били искупљени на означеном месту. У §'/ 4 појављују се Кнез Фердинанд и гроф Ламздорф заједно, и пошто су се љубазно поздравили с присутнима, прелазе у трпезарију, где је била постављена царска трпеза. Сто је био богато спремљен и окићен свежим мирисним цве-

ћем.

а сем свега пред сваким

гостом ста^ала ]е по нарочита кита цвећа. Места су била симетрично распоређена. До кнеза с десне стране седео је гроф Ламздорф, а с леве руски софиски представник г. Бахмећев. До г. грофа седео је владика Симеон, а према г. грофу налазио се Дјадо Цанков. У 87 4 час. владика Симеон благословио је трпезу и очитао »Оче наш. с па се онда приступило јелу. За време обеда свирала је војна музика и вођени су живи разговори, али никаквих наздравица и беседа није било. У 1 о'/ 4 час. обед је био свршен и од стола се устало. §ели1{и пријем Двор^. По свршеном обеду у Двору Кнез и гроф, а за њима и остали гости прешли су у велике салоне, где је послужена кава и ликер. У то доба почели су стизати у Двор и остали позвани гости, којих је било прехо 150 душа. Ту су били прваци свију политичких странака, многи угледнији народни посланици, више угледних грађана из престонице, а поглавито многи видни представници маћедонске емиграције, која је овде била богато заступљена, и од којих помињемо само следећа имена : Г. г. Каранфиловић, Г1. Урумов, Тома Малков, професор бугар. Велике Школе: Милетић (рођени синовац пок. др. Светозара Милетића), Георго Георгов, Јурдан Иванов, Тошков, др. Н. Червен-Иванов ; учитељ А. Наумов, Ив. Георгов, >К. Шивачев, Т. Каранов, Д. Ризов, Т. Карајовов, А.Љапчев, Др. Стрје зов и други. Све ове представнике маћедонске емиграције представио је г. грофу сам министар председник г. Данев. Представљајући г. Карајовова, г. Данев је рекао: >Г. Карајовов, престонички адвокат, стари, ватрени новинар и поборник за маћедонску ствар." Г. Карајовов је додао: „Заиста,