Мале новине

као Маћедонцу мени је Маћедонија на срцу!" На ово је гроф Ламсдорф одговорио: — >Није само вама; Маћедожија је исто тако на срцу и мени и моме преузвишеном Господару Императору!« Изговарајући ове речи, г. гроф се поклони и окрете се на другу етрану да би пресекао даљи раз говор о томе. Ове вечери кнез и гро<ј> издвојили су се били засебно у страну, и ту су читав сахат на само разговарали. Пало је у очи х то, да је кнез подуже разговарао с г. Д. Ризовом. На овом пријему био је и турски представник у Софији г. Али Ферух-бег. У 12 часова служена је с ногу хладна закуска и разна пића. У IV| час по поноћи кнез је узео збогом од присутних гостију и удалио се у своје одаје. У исти мах повукао се и г. гроф, а остата гости остали су још неко време, па се око 2 часа по поноћи и они разишли. Тако је завршен 14. Децембар. Само још треба укратко да испричамо како је текла бакљада, која је била приређена те вечери. Но то ћемо испричати у идућем броју. Из Народа Дар на успоману двадесетпето годишњицв ослобођења града Ниша. Нишки „Заставник" јавља: Побожан брат наш Рус Иван Васиљевић-Тереза потомствени почасни грађанин и фа брикант иконостаса и других разних црквених утвари у Москви, побуђен вером и љубављу према Српству, топлим осећајима благодарности и високог уважења према српском Краљу и Краљици и поштом према нашем Епископу Никанору, обећао је и спрема два дарка за катедралу нишку у спомен дваестпето-годишњице ослобођења Ниша, на име: један велики крст распеће Христово од 2 аршина висок и украшен са обе стране Св. Иконама: Спаситеља с трновим венцем на глави, Св. Апостола Андрије, Св. Симеона (Немање), Св. Саве, Св. Сергија, са једне стране, а с друге: Св. Александра Невскога, Св. равно-

ПОДЛИСТАК

3-едко пророчакство историски роман из српске прошлости) 22. Два јуриша (198) Командант Божић погледа оио себе. Редови његове војске већ су били пробијени и многи оружани грађани бејаху се утиснули међ војнике, измешали се с њима и тако се сабили у густу масу, да војници нису могли ни подићи пушку, а камо ли да се њоме послуже. Уз то прекори и повика од стране грађана дизала се на војнике са свију страна. Све то збуни и помете Божића. Он изгуби присусто духа и гледајући пред собом Ранка

апостола Владнмира, Св. равноапостола Цара Константина и његове матере Јелене и Св. Михаила. кнеза Черниговског. — Испод крста : двоглавни визант, орао у средини на грудима овога: икона Св. великомученика Георгија победоносца; око целог крста обвијена велика лоза с плодом-грожђем, символ Св. вере у Христа и њеног плода. Испод овог биће натпис следећи : Сеј крет сооружен в памјат 25. љетија взјатија доблесними јунацкими сербскими војсками силној турецкој крјепости Шш 29. декембрија 1877. года, родини равно-апостолнаго царја Константина и древнаго достојанија сербских цареј в царствујушчем великом градје Москвје, почетним гражданином Иваном Васиљевичем Тереза 1903. года декембра 29. дња и принесен им в дар нишкому митрополскому Сабору во имја сошествија св. духа". И други дар: Чудотворну Икону Божије Матере. И један и други дар биће израђен зналачки, а иконе ће живописати чувени руски академици, све у позлати и лепим урезима.

ТЕЛЕГРАМИ (3. Јануара) ^аћедонсцо питање Цариград. Порта је прекјуче послала послаиицима ново саопштење, у ком вели да у јевропским вилајетима влада потпун мир, да су местне власти отпустиле неспособне или компромитоване чиновнике, да чине све те да се избегну злоупотребе и не пропуштају ништа, што ће обезбедити одражање мира. По једном телеграму битољског валије, споменута,' у исвештају, по наговору својих вођа Бугари неће да се пријављују у жандармерију. Али и покрај тога власти не престају да друге хришћане на то позивају. Беч. „Пол. Кор." овлашћена је с надлежне стране да најкатегоричније изЈави, да се нередовне трупе (башибозуци) не употребљују нигде у Турској, па нису употребљени ни при угушивању јесењег маћедонског покрета. Исто је тако неистинито и тврђење, да „ратна странка" у Цариграду ради да се предузму офанзивни кораци према Бугарској. Пролаз 1{роз Дарданеле Цазиград. На путу за Црно море прошао је прошле ноћи кроз Босфор Алимпића, који је такође био војни капетан, и кога је он познавао као озбиљнија официра, Божић очајно уздахну, и жалосно рече: — Тако је, ваљда, суђено ! Онда се окрете и командова војницима да се враћају натраг. „Војска натраг у касарну !... Војска се враћа«.... Овај глас и узвик брзо се пронесе кроз гомилу и народ одушевљено поче викати: — „Живела војска! Војска се враћа натраг! Живела !" И ту сад и војници и грађани измешани онако заједно, пођоше натраг у касарну, и тек кад су изишли горе на врх улице, и одмакли подаље од Скупштине, тек тада војници се опет постројише у војничке редове и вратише се натраг у авлију касарнску. Народ остаде

под трговачком заставом један од она четири руска брода, против чијег је проласка Енглеска протестовала. Због рђава времена други бродови нису могли проћи кроз Дарданеле, али ће то учинити доцније. Цариград. Енглеска је тргла натраг протест против дозволе за пролазак руских торпедњача, а за то је султан дао енглеским поштанским бродовима исте повластице, које имају аустриски и француски пароброди, да кроз Црно море смеју пролазити по вољи. Здравље русцог дара Лондон. „Стандаргу" јављају из Кијева : Лекари су препоручили цару да се неколико година трајно бави на југу Русије, јер склопу његова тела не чини добро сурова северна клима. Истина цареви плућни органи нису непосредно болесни, али су толико нежни да је потребна највећа обазривост. Аустро=угарско поравнање Будимпашта. Министар председник Сел рекао је у сабору како сматра за дужност да изнесе споразум о поравнању. Неће ништа да улепшава нити да га брани. Неће прикрити ни ствари које су уговорене па штету Маџарске. Изнеће ствар хладно. За тим је јавио да се поравнање склапа на десет година. Садржина новог поравнања потпуно се слаже са законом који и данас важи. Учињене су само мале промене од споредна значаја. Из заједничког царинског прихода царински трошкови Маџарске повећани су од 900.000 на 1,600.000 круна. Досадање царинске статуте замениће сасвим нови. Главна је тачка поравнања закон, који је Маџарској законодавно постао још 1899. а у Аустрији на основу § 14. царским патентом. Сад треба да добију коначну закону снагу. Лустро = ЈЈгарска даринсца тариФа Берлин Друштво за трговачке уговоре сазнаје, да је немачкој влади већ поверљиво саопштена аустроугарска царинска тарифа, која ће се за који дан изнети пред оба парламента монархије. Увозне царине су у тарифи веома повећане (4. Јапуар.) Дариград. У Ђаковици су Арнаути држали скуп да протестују против увођења рефорана улици и још је позадуго одушевљено грајио и радосно изјављивао своје задовољство и допадање, што се војска вратила натраг. Тако је био враћен и сузбијен овај први јуриш, намењен, Народној Скупштини, а поглавито наперен против слободоумнијих елемената њених. Озбиљнији и тежи био је онај други јуриш, који је био намењен да врати из града кнеза Александра. То одељење војске било је много јаче. Сем официра то су одељење пратила и два советника на коњима — РпНКО Матејић и Антоније Мајсторовић, а ту је било и једно одељење коњице под командом Тодора Петковића , који је из раније био немил познат у народу као чувар робова у Гургусовачкој

ма. Одлучено је да се реформе спрече макар и оружаном р^ком. И на другим местима Арнаути су држали сличне скупове. Њихов значај не треба преувеличавати. Беч. Седница је настављена јуче пре подне у ш 1 ^. Др. Кербер је узео реч и објаснио појединости аустро-угарског споразума: царинску тарифу и друге одредбе. Петроград. Немачки престолонаследник стигао је јуче пре подне у Царскоје Село. На станици су га дочекали руски престолонаследник, представник царев, многи велики кнежеви, министри и генералитет. Уз одушевљена клицањаогромнегомиле света, кроз заставама окићене улице, престолонаследник се одвезао у зимску палату, где су га дочекали цар и цариЦа. Цар је наименовао престолонаследника за шефа 40. драгонског пука. „Велика Мађ&рска" Под овим насловом саопштава новосадски „Браник" ово : Има позната српска изрека о беспосленом попу, која се може употрибити на мађарског „политичког и природословног научењака" Павла Хојчи-а! Док је био унутрашњи сарадник „Еђертертеша", дотле је писао доста лепих и духовитих ствари под рубликом „Наш јавни живот". Али од како је г. Хојчи иступио из уредништва тог листа, од тога доба голица и њега „велика политика" Ових дана је Хојчи издао „студију" под насловом „Велика Мађарска". У тој „студији" занео се Хојчи до крајности империјалистичким сновима. који ј новије доба спопадају неке мађарске политичаре. Између осталога вели Хојчи ! „Само јединствен („е^узе&ез") народ може имати ову земљу, само овакав народ може у њој стално владати. Више раса не може делити ову територију. Мађарска ће доћи пред алтернативу: да се брани против нападаја с поља или да помоћу освајања рашири своје границе. Она ће изабрати ово поседње, те ће проширити своју земљу особито појединим државама Балканског Полуострва". Хојчи вели да је проучавао да-ли Кули. Тако спремни они се крену поред советског здања, поред дворца и остраг Палилулом поред Батал-џамије науме да кроз Стамбол-Капију продру до града, да отуда узму кнеза Карађорђевића, да уз пут при повратку позову и Вучића и Гарашанина, и да тако сви заједно дођу у касарну и одатле предузму што треба против Скупштине. Али тек што се кренуло, ово одељење почело је наилазити на препреке и што је даље ишло, препреке су бивале све веће. Те препреке биле су гомилице и гомиле народа. У тим гомилама били су не само оружани људи, већ чак и жене и деца. Али све то тако укупно сметало је кретању војске. Требало је уклонити тај народ с улице, па да се прође даље, а народ се није уклањао. |(Наставиће ее)