Мале новине

мађарски народ има довољно снаге аа то. Он је разложио иоралне и материјалне способности Мађара и дошао до резлтата, да у њих доиста има довољно снаге за извршење ове мисије. Но ова се снага за сада налази у расцепканим способностима, које треба најпре развити. То је дакле природни смер мађарског напретка, да осваја. „И позорница мађарске народне борбе — наставља Хојчи — биће Балкан и та борбајјнеће прествти, док знатније државе балканске не постану интелегралним деловима Мађарске, а борба ће та престати, кад допре до речних разводница. Сама природа је одредила, докле се има протезати Мађарска. мађарска власт и утицај. С једне стране до разводнице Динарских Алпа с Далмацијом, Босном и Србијом, с друге стране до балканских жланина са Бугарском и подунавским пределима све до Црнога Мора. Преко тога мора неће се мађарска земља протезати. Пловдив или Једрене неће нас никад занимати. Док Маћарство не постигне ове границе, дотле ње гова борба неће престати. А то ће се свакако догодити. Мађари ће освојити све те ззмље и онда, ако у тој борби учествују само они фактори, који данас раде. Само у том случају не би мађарски народ успео, кад би се појавио нови фактор, на пр. Турство, које би довело у опасност не само овако проширење мађарских граница, него и опстанак Мађарства. Ако то не буде, онда ће се будућа мађарска држава дизати на силној основици између Црног и Јадранског |Мора као пирамида, којој је намењено да вечито живи. И она ће одолевати сваком вихору и бури, али даље неће освајати; она ће бити најмоћнија стража европском напретку и миру и неће бити ником опасна. Мађари ће бити највећи, најсдавнији народ будућности". И утом смислу написана је читава ова »студија". Држимо, да се та Хојчијева студија и не може подврћи озбиљној критици, јер фантасте ствари се не даду озбиљно критиковати. Чудимо се само неким мађарским листовима, који хоће да важе као озбиљни (на пр. „П. Лојд% „Будапешти Хирлап" и др.) да поздрављају Хојчијеву броширу као важну појаву. Боље би било, да мађарски политичари размишљају и раде о томе, да се многа унутрашња тешка питања реше, како би сви грађани ове садашње Угарске били задовољени, а пустих снова о Хојчијевој „Великој Мађарској" треба да се окану. Већ полазна тачка Хојчијевога списа: да се разноплемна Угарска може претворити у племенску мађарску државу — права је бесмислица. То се није могло догодити за хиљаду гопина, па се не може никада догодиди. Кад Мађари нису у стању претопити немађарске народности у Мађаре, како ће претворити балканске Словене у Мађаре? Ту би се могла употребити она позната изрека: ^иеш Веив реМеге уиК....

БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ

Одлмковања Желећи дати доказа Свог Краљевског благовољења, Њ. В. Краљ благоволео је 'одликовати: орденом Двоглавог Белог Орла четвртим редом Јована Станојевића,

протојереја неготннског; др. Ђуру Гаврића, физикуса окр. нишког, и др. Николу X. Николића, лекара београдског; к медаљом за војничке врлине Тодора Станковића, начелника окр. нишког, резервног |коњичког мајора; а у знак признања за заузимање око стварања и развијања стрељачких дружина: златном медаљом за грађанске заслуге Милана Капетановића, проф. В. Школе, преседника управе стрељачког савеза; Милоша Давидовића, директора гимназије; МиливоЈа ј Поповића, професора Богословије „Св. Саве и и Хенриха Лилера, проф војне академије; и сребрном медаљом за грађанске заслуге: Драгутина Марковића, пушкара, секретара пиротског окружног савезног стрељачког одбора; Ристу Бајића, војног чиновника, секретара тимочког окр. савез. стрељ. одбора; Антонија Максића, учитеља, секретара крајинског окр. савез. стрељ. одбора; Петра Шапоњића, пушкара члана пожаревачког окр. савез. стрељ. одбора; Николу Крстића, трговца, преседника куршумлиског среског савез, одбораЂорђа В. Ристића, економа, потпреседника куршумлиског среског савез. стрељ. одбора; Димитрија К. Трандафиловића, књиговођу, преседника лесковачког Јсреског савез. стрељ. одбора; и Александра Ђорђевића, теж., благајника кулинске савез, стрељач дружине. Номанданти батаљона. За команданта 3. батаљона I. пеш. пука >Књаза Милоша Великог« постављенје пеш. мајор Крста Смиљанић, досадашњи КраЉ ев ордонанс-официр; а за вршиоца дужности команданта I. батаљона X. пеш. пука „Таковског", пеш. капетан I. кл. Ђорђе Јанићијевић." Унапрвђвнн. Инспектор друге класе министарства унутр. послова ^орђе С Ђорђевић, унапређенје за инспектора друге кл. истог министарства; а досадањи благајник мин. унутр. дела Јеврем Шишмановић постављен Је за благајника истог министарства с платом од 5052 дин. на годину."; Полициски уиаз. Начелник четврте кл окр. крушевачког Милош Ђорђевић премештен је по потреби служ бе за начелника исте класе округа пожаревачког; а за помоћника прве кл окр. крушевачког а да врши дужност начелника истог округа и према плату из плате овога, постављен је Урош Грабовац, начелник прве класе ср. јадранског. У корист Невесињаца. Програм духовног концерта у корист Невесињаца, који ће се држати на БогоЈављење у 4 часа по подне у сали . Школе, уз суделовање повачке дружине „Станковић" и Хора Богословије Св Саве ово је: Химна пева хор Богословије Св. Саве: „Херутка" од Борћанскога, пева певачка Дружина „Станковић:" Гохор Алексе Илића, проте, уредника „Хришћанскога весника". „0 радњи римске пропаганде у Босни и Херцеговини;« г Тебе иојем" пева хор БогословиЈе Св. Саве; „ Достојно " уз пратњу на хармонијуму пева ученица Више Женске Школе Краљице Драге, ,Скаоки ми Господи," од Корнелија Ст, Јанковића, певахор певач. дружине „Станковић"; „ Хрнстос као дете" од Чајковског, пева хор Богословије Св. Саве. Насациона решење. Касациони Суд приметио да се у његовим одељењима неједнако поступа при решавању спо-

рова којима се тражи уништај јавних продаја, јер док сеуједном одељењу узима, да су судови на случај изјављене жалбе на продају, дужни и мимо текста жалбе или тужбе за уништај, гледати да ли су испуњени сви они услови или формалности које закон за продаје прописује, дотле друго одељење узима, да су судови дужни да се ограниче само на жалбу и испитивање оних неправилности продаје на које тужба указује. Да би се у овоме погледу постигла једно-образност решавања, Касациони је Суд у својој општој седници састављеној на основу тач. 1. § 16. закона о своме устројству, узео у начелно решење изложено питање о поступању судова при решавању о уредности јавних продаја, па је нашао: Да је једно од основних начела у грађанском парничном поступку, начело располагања (диспозиције) парничара са предметом грађанског спора, а ово се опет начело састоји у томе, што не само почетак и течај грађанског спора (какав је неоспорно и спор за уништај јавне продаје), већ и сама садржина и обим па и извршење одлуке судске, зависи од самих парничара. Ово начело проведено је: 1., кроз § 3. грађ. с. пост. који вели: где нема тужитеља, не може бити ни суђења; 2., кроз тач. 3. § 304. грађ. с. пост. где се вели : да пресуда (решење) мора бити изречена о ономе само што се тражи, а не о чему другом; 3., кроз § 203. : истог закона, по којим никоји парничар није дужан доказати ону исправу коју сам неће да употреби, итд. — из кога начела опет истиче закључак, да судија мотиве за одлуку своју има да црпе само из онога доказног материјала, који су парничари у спору доказали, а никако по своме сазнању прибављеном мимо тога. Израза, пак, овоме начелу, закон је дао у § 94. гр. с. поступ., где се у 2-ој и 3-ћој тачци вели: да у тужби мора бити изнето шта се тражи и и по коме осно-ву, и чиме се право тражења доказуЈе; даље у § 503. навед. закона, који се пропис директно постављеног питања тиче, где се вели, да тужба за уништај продаје поред захтева у § 94. (за тужбу у опште), мора још имати доказа да је, и у чему је продаја неуредна итд. Ирема свему овоме, и одговор на постављено питање гласио би: „да судија при оцени уредности једне јавне продаје, има да се упушта у испитивање уредности само оних формалности које тужба износи и као неправилно извршене напада, а никако се ван тужбе и у оцену осталих формалности законом за извршење јавних продаја прописаних, упуштати не може; другим речима, судија према тач. 5. и 7. § 305 гр. с. пост., у својој одлуци има да пре свега изнеое (само оно) тта је тужитељ тражио; којим основом (...у чему је продаја неуредна § 503) и којим доказима; и које доказе односно наиоде суд уважава, а које одбацује и зашто". Збор. Управа цркв. школ. јеврејске општине држаће на дан 2. фебруара о. г. збор за избор четири члана и три заменика који по правилима имају иступити. Збор ће се држати у канцеларији општ. Цар Урошева ул. бр. 17. а гласање ће поћети у 2 сата по подне. Гласање је јавно. Чла-

нови који иступају могу бити поново бирани. Право гласа имају сви чланови који су навршили 21 год., плаћају школ. и гробарску таксу а нису под стециштем, старатељством нити кажњени за бешчасна дела и злочинства и не дугују општини од горњих такса ништа. За Храи Са. Сазе послали су прилоге : г. Петар Мостић, члан дорћолског кварта 7Г50 дин. одсвојих приложника; црква шабачка од таса за 1900. и 1901. год. 439'30 дин.; црква лешничка у срезу јадранском са таса 26 - 60 дин.; црква оридска *са таса 14'60, дин . ; црква лозничка са таса Г50 дил.; учитељ школе радановачке г. Богосав Тодоровић од својих приложника ЗГ40 дин.; школа бождаревачка из своје касе 10'00 див. ; пореско одељење среза љубићског 515 динара. Осим ових приложника почивши Димитрије Трајковић зидар овд. завештао је тестаментом 100 ди,нара за подизање храма Св. Саве, која је сума већ предата друштвеној благајни. Главни одбор друштва за подизање храма Св. Саве топло благодари како приложницима на приходима тако и вредним повереницима на заузимању. Прва оперска певачнца, конзерваторискиња прашка, госпођа Анка Теофановићка овде је у нашој средини. Гђа Анка нам је позната као прва уметница у свом високом и умиљатом сопрану. Желели бисмо да је видимо на 'коме концерту, јер смо на прошлогодишњим концертима, где је она гостовала, однели и пријатне и трајне успомене. Нарочито би то желели сада, што на сваки начин да је прибавила још коју лепу нову пијесу. Гостовања у Народном Позоришту. Г. Станислав Оржелски, први тенориста Прашког Народног Дивадма, и г. Иван Грегоровић, први тенориста Лавовског Позоришта, долазе кроз неки дан у госте нашем Народном Позоришту. Г. Оржелски, Пољак по народности, гостоваће: 9. јануара (концертним певањем између чинова Трифковићеве „Избирачице"). 11. јануара (као Нарис у „Лепој Јелени") и 12. јануара (као Хенрих у „Корневиљским звонима") * а г. Грегоровић 12. јануара (као Гренише у „Корневиљским звонима") и 16. јануара (као Адам у »ГХтичару«), Оба госта изводиће своје улоге на српском језику а г. Грегоровићево гостовање, у случају очекиваног успеха, завршиће са ангажовањем за чланство нашег позоришта. -- Цене С У улазницама обичне, а новчане пријаве за сва места прима благајна Народног Позоришта сваког дана у одређене часове за продају. Пажња. Свраћамо пажњу штованих читалаца на Одговоре —разговоре, који ће изићи у сутраглњем броју. Сам убаствО- Коста АрсенијевиК, кмет београдски и познати јавни радник, нађен је јутрос у 5 час. утопљен у Дунаву код Карабурме. Узрок овоме самоубиству непознат је. Бог да му душу прости.

Женски прстен или минђушз с крупним брилантом, по умереној ценк, радо бихкупио, Ко би имао не&а ее прија^* администрацији „Малих Новина."