Мале новине

Феодоровне и Александре Феодоровне, и целе царске породице.« Петроград. После здравица на свечаном ручку, цар и царица и немачки престолонаследник Вилхелм држали су серкл. Престолонаследник се подуже разговарао с министрима грофом Ламздорфом, Витеом, Куропаткином, Плевеом, бароном Фредериксом и адмиралом, Рођитовенским, који је командовао флотним маневрима у Ревељу пред немачким царем. Цар и царица дуже су разговарали с немачким послаником грофом Алвенслебеном и његовом супругом, и с господом из престолонаследникове пратње. Пвтроград. ,0. Петербургскија „Вједомости" пишу на уводном месту. Срдачни пријем немачког престолонаследника је догађај дана. Веома симпатична личност младога престолонаследника о чијим сјајним особинама влада повољна оцена, још сада привлачи на себе општу пажњу. С Немачком будуђности морамо живети и озбиљно слушајући разум с њом се споразумети. Добри Р.уси нити су имали нити имају шта против Немачке, огњишту напредних идеја и необичне културе, код које се морамо учити још дуго. Политичка разлика у мишљењу код тако огромног растења обеју сила у главноме је врло незнатна, јер она не игра никакву улогу у постизању идентичних циљева за даљи култуни развитак. То разуму сви паметни свуда и код нас и с ону страну пруске границе. На жалост и сувише кратко одређено време бављења немачког престолонаследника у Русији одузима му могућност да из ближе позна нашу земљу и духовни живот, који из годину у годину у руском народу све јаче пулзира. Надамо се да ће ова пролазна посета у пријемчивој души младог престолонаследника оставити дубок утисак". Розберијев говор Плимут. Наједном скупу овдашњих либерала држао је Ирл Розбери говор у ком је рекао да Енглеска треба да учини велике измене у својим војним установама. С погледом на трајно непријатељство у Јевропи, Енглескасе налази у критичном положају у коме су се пре тога налазили и други јевропски народи. Али је мало народа имало по ког Херкулеса, који им је могао помоћи да савладају тешкоКе, као што гаЕнглеска има у Киченеру. Али ако се Киченер шиље на Хималаје, онда он неће бити никаква велика помоћ министарству војном, у коме се има предузети тако знатна реформа. Помоћу Божјом Енглеска треба да остави прошлост на миру и да пређе на ствар. Чемберленова мисија није никако '.партиска мисија. Као државној мисији сваки родољуб обеју странака жели јој само добро. (6. Јануар) Женева. Саксонска престолонаследниковица и Жирон от путовали су јуче одавде. Мисли се да су отишли у Мантону. Брисел. Махмуд паша султанов зет умро је.

Мантона Овде је приспела саксонска престолонаследниковица. ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ У Браниномз орфвуму вечерас ће бити одлична посета; публика недељом обилно посећује Бранин орфеум, а нарочито кад је у програму овако примамљива шала као вечерас. Бурски рат У фатопластинуму приказује у овој трећој серији једна од најзанимљивијих ствари: Сцене из Бурског рата. У њима се виде неколике битке, логори, положаји Енглеза и Бура, крвава бојишта. Ова ће серија бити нашој публици у толико пријатнија, што ће овде видети живе слике свега што сад сви читају у новој књизи Бурски рат 1899. до 1902. од ђенерала Девета. На тај начин, публика ће у царском фотопластикуму видети живе слике онога што је у књизи описано. Богојављвнскв литије. Јутрос су из свих престоничких цркава после службе Божје ишле литије, па јенаодређеним местима освећена богојављенске водица. У Саборној цркви и на литији која је ишла на Саву, чинодејствовао је Њ. В. Пр. Митрополит Господин Инокентије. Прилог за споменик. Преосвећени епископ нишки г. Никанор, уписао је 1200 динара прилога за споменик блаженоупокојеном Краљу Милану у месечним ратама од по 100 динара. ПрисуствоваО свламлуку. Кад је султан у претпрошли петак клањао у дворској мошеји његовом је проласку између осталих амбасадора и посланика, присуствовао и отправник српског посланства г. Јовица Ф. Христић. Посетио патријарха Отправник српског посланства у Цариграду г. Јов. Христић походио је на Божић васељенског патријарха г. Јоакима и честитао му божићне празнике. Патријарх је сутра дан вратио посету г. Христићу. Јовањсни мразеви. После правог пролећног времена, које смо имали о божићним празницима, настали су јаки мразеви, те се оправдало оно народно мишљење о Св. Јовањским мразевима. Јутрос је хладноћа била 8 степени испод нуле. Бављвње у Нишу. С резервом бележимо глас који су донели нишки листови, да ће се Њихова Величанства, Краљ и Краљица, бавити у Нишу до 28. о. м. а тада ће отићи у Крушедол на гроб Своме оцу, блаженопочившем Краљу Милану. Дисциплина;>ни суд. Постављени су чланови дисциплинарног суда, коме је за председника одређен г. Никола Стефановић државни саветник и сенатор. Отпуштен. Војислав Мутавџић, управник прве класе пожаревачког казненог завода, отпуштен је из државне службе. Народно Позормште. Данас после подне у народном позоришту приказиваће се Код белог коња, шаљива игра у три чина с певањем, од Оскара Блументала, а вечерас Отаџбина, од В. Сардуа.

Одговорв •• ЈШГОВОри 2. Пљ\?н\?ли мч 1 под проЗОр. Ономад смо видели како се „Одјек" јуначи и поноси тиме, што зна много погрдних речи ? а данас ћемо видети друго једно његово „јунаштво" — видећемо га како г. Пери Тодоровићу пљује под прозор. А ви, г. г. читаоци, јамачно сте већ чули за те »јунаке,« што се тако свете својим противницима. Само можда нисте знали да ту у тај ред долази и „Одјек." Е, јес, тујеи он. Тако се он осветио и искалио г. Пери 1 одоровићу. Кад му није могао ништа друго, он му је пљунуо под прозор — измислио је, како на јавним гозбама до г. Пере I одоровића нико неће да седне. А као пример за то навео је вечеру код „Српске Круне",приликом Новинарског Конгреса, и банкет код „Империјала." приликом доласка бугарскихгостију. За обадва та случаја „Одјек" вели, да до г. Пере Тодоровића нико није хтео сести и да су обадва места до њега, с лева и десна, била празна!.... („Одјек" бр. 56. од 25 нов. 1902 год.) Као што видите, дакле, страшна ствар!... Боже, болан, људи од тога Пере Тодоровића као од кужнога! И нико, нико живи да седне до њега — цело вече обадве столице празне!... Ужа сно!.... Но да видите не би то баш ни била тако мала ствар, кад би се коме у истини десило оно, шт ° 1 ,Одјек" овде прича за г. Перу Тодоровића. Срећом, ово су само празне фантасије и ординарне измишљотине „Одјековог" Глупог Августа , који је уобразио да је чак и то нешто духовито и смешно, кад човек ашићаре јавно лаже! За обадва случаја, и за вечеру код „Срп. Круне" и за банкет код „Империјала", ,,Одјек" је просто слагао. На вечери код „Срп. Круне" до г. Тодоровића с десне стране седео је г. Јанко Кнежевић, проф. пакрачке учитељске школе. То чак не може да порекне ни сам „Одјек," али он се стара да изврне ствар тиме: како г. Кнежевић „није познавао Петра Тодоровића" и како је дошао „тек пред свршетак вечере." Лудачка извијања! Како дошао »тек пред свршетак вечере" ? А где је био дотле ? Јамачно до пола вечере јео на једном месту, па онда прешао на друго, и то баш погодио да седне до Петра Тодоровића „кога није познавао" !.. А да не буде почем г. Кнежевић раније седео до Глуиога Августа , па кад је видео ко је, а он у по јела стругнуо и дошао до паметнијега човека?... У истини пак г. Кнежевић је још од почетка сео с десне стране до г. Тодоровића, и ту је остао за време целе вечере. * С леве стране до г. Тодоровића, за време вечере, био је г.

Божа Савић. А кад се превечерало, онда су се столице мало одмакле од стола, и ту су онда долазили многи познаници г. То доровићеви, седали до њега и разговарвли се, а он се у два маха морао измицати, да им на прави места, јер је нарочито међу гостима из Новог Сада и Срема имао много старих познаника и пријатеља. Тако је било код »Ср. Круне.« Много је занимљивија ствар код Имиеријала. Но то ћемо испричати сутра.

Књижевне вести КараџиЋ. Г. др. Тихомир Ђорђевиђ професор Учитељске Школе у Алексинцу поново покреће „Караџић", лист за српски народни живот, обичаје и предања. Симпатије које је „Караџић" стекао у току трогодишњег излажења и очевидна потреба таквога листа у нас нагоне га да наново отпочнз издавати. Материјалне незгоде беху најглавнија сметња ,Караџића". Мали број претплатника и неуредно плаћање претплате беху узрок те је „Караџић 1- престао излазити. Да би се ове сметње отклониле, г. Ђорђевић се учтиво и пријатељски обраћа свима да „Караџић"" или препоруче или му претплату скупљају. Без положене претплате лист се никоме неће слати. „Караџић" ће од сад излазити у тромесечним свескама на 4—6 табака велике осмине са проширеним програмом. Цена је листу 5 динара на годину, на пола године 3 дин., а поједине свеске стају 1, 51) дин. Ђаци добијају лист са 20 о/ 0 . Претплату и све остало за лист ваља слати: Уредништву „Караџић" — Алексинац (Србија). Голуб, календар за иросту 1903. г. у штам '<а:>ији БраЛе Гкралда у Цариграду, 172 стране на 16°; са лепом сликом скопскога митрополита, пречаснога оца Фирмилијана. Цена 1. грош. Књига се може добити у књижарници Ј1. Крстића у Цариграду, 2—Галата, Куле - Капу—-2, СопкЈапИпорЈе као и у српсксм књижарницама у Солуну, Битољу, Охриду, Скопљу, Призрену, Дебру, Приштини и Корчи. Голуб је наш стари познаник, јзр излази ево веђ 14 година, Он је поглавито намењен Србима у Турској империји. Стил му је и календарски део удешен по датумима не само за православне, него и за мухамеданце, католике и протестанте. Што се садржине тиче, у ранијим годинама Голуб је мало и лутао. Да би што више продро у народ, покушавано је да се у њему пише и на помесном македонском дијалекту, док се најпосле није дошло до сазнања, да књижевни језик управо за то и постоји, да се њиме пишу књиге Од тога тоба „Голуб " излази на лепом чистом српском језику и налази повељан одзив код Срба у Турској. У другим крајевима не верујемо да је јаче раширен, премда би по својој садржини то потпуно заслуживао. Нарочито овогодишњи Голуб одлучно је уређен и има врло разнолику и одабрану садржину — махом кратки састави у прози и стилу, поучне и забавне садржине, (Понеке стварчице из Голуда тако су одличне, да ћемо их ми нарочито донети у нашем листу). Код свију чланчића вођен је рачун да је књига намењена народу, најширим читалачким круговима, за то је све написано кратко, језгровито, сабијено и тако разумљиво, да и најпростији читалац може лако разумети. Штампа је чиста, читка и лепа, а цена (0 20 п. д) врло умерена. С тога ову народну књижицу топло препоручујемо нашим читаоцима.