Мале новине

Ушци из Софије Код споменика Ц,ара Ослободиоца. Велики обед у министарству унутрашњих дела свршен је, као што смо видели, око з часа по подне. Тада су кнез Фердинанд и племенити гроф ЈТамздорф изашли у град са својим свитама, да се мало проходају. У тој шетњи они су отишли до споменика Цару Ослободиоцу, где их је већ очекивао одбор, који води бригу о подизању овога споменика.Ту су били господа: Зајмов, Агура, Сарафов, Хр. Попов, Митов, Басмаџијев, Шац и 'др. Високи посетиоци разгледали су споменик, (пиједестал) који се сад гради, као и металне делове статуе, која је ово дана донесена из иностранства, и која представља Цара Ослободиоца — блаженопочившег Александра II., на коњу. Енжењер Станишев, који руководи градњу, објашњавао је| високим гостима поједине ствари. И кнезу и г. грофу нарочито је пао у очи изврсни материјал (камен) од кога с& подиже споменик, као и брижљива израда свију делова. Најзад, по жељи кнежевој, енжењер Сара фов фотографисао је ту на месту кнеза и г. грофа заједно, за успомену на овај знаменити долазак. ИспраЋање. Још у недељу У ]У Т РУ) по Софији се пронео глас, да гроф Ламздорф полази тога дана, 15 дец. у 5 час. и 40 минута по подне. Дан је био ведар и ранија студен прилично је била попу стила. Одмах по подне већ, почеле су се пунити улице, што воде железничкој станици. Место да се упути у „парк књаза Бориса," на другом крају вароши, куда обично излази у празничне дане, софиска публика окретала се сад у правцу железничке станице. Око 4'/ 2 часа, на тргу Св. Краљ, сакупила се велика маса македонско једренске емиграције, одакле се, онако у гомили кренула на железницу. Напред је ишла музика и нарочити бар-

јактар са заставом која је сва била завијена у црнину. у знак туге за неослобођеном браћом. Сва ова маса дошла је на железничку станицу и ту се поређала да дочека и испрати високога путника. Перон на станици био је такође препун посланика. виших чиновника и другог отменог света, а било је и много госпођа. Тачно у 5 час. стигоше кнез Фердинанд и гроф Ламздорф, у пратњи својих свита и г. г. министара. Ту на железници већ је чекао спреман обични путнички (поштански) воз, само што су му сад била додана још и четири кнежева салонска вагона, а у запрегу, место једне, узете су биле две машине (једна да врати после из Цариброда салонске вагоне и ону господу, која пођу да испрате висока путника.) Полазак.. На станици је било много света, али мало ко могао је видети полазак г. грофа. Излаз је био застрт ћилимима и завесама тако, да, сем најближе свите, нико није могао видети шта се дешава при самом поласку воза. Сутра дан један бугарски лист писао је о томе овако: „Кад су се и уз какве церемоније кнез и гроф Ламздорф попели у железничка кола, то је само неколико очију могло видети. Публика се гурала, извиривала, али ништа није могла видети. Воз крете, и ниш се не сети да викне »ура« ! Изгледало је као да г. грофа нарочито крију. Нико се не сети ни то, да викне : ,,Да живи русш цар!" Чуше се само испрекидане речи : „Светли књаз"... „Светлост!.. „Ура!...« Воз се полако крете Свет се поче разилазити гунђајући : „Где смо били и шта смо видели ? Дође, затворише га у једна кола и нико га не виде, сад полази, оде онет га нико не виде, нико му гласа не чу ! Зашто ли се крије ? Зашто ли га крију?« Тако је сутра дан писала со фиска „Вечерња Пошта". Али

ми, који смо били на истом возу, којим је путовао г. гроф, видели смо нешто мало више од ове публике бугарске. Видели смо, како се кнез Ферди нанд попео у кола не са перона станице софиске, већ малко даље с пољане, из мрака !... Г. грофа пратио је до Цариброда софиски руски преставник г. Бахмећев, г. г. министри и још неколицина из свите кне жеве. Али г. гроф, још одмах чим је кнез Фердинанд ушао у кола затворио се с њим у засебан купе, и до Цариброда више се нису раздвајали, нити су кога к себи примали. У Цариброду г. гроф се љубазно опростио с Њ. К. В Кнезом Фердинандом и свима великодостојницима, који су га дотле допратили, па је онда продужио пут даље, а бугарски домаћини, још исте вечери вратили су се натраг у Софију. Тако је завршено ово знаменито путовање г. грофа Ламздорфа у Бугарску и озака је била његова спољна слика. Шта се ту све крило у дубини — покушаћемо да назремо у идућим чланцима.

Из Вшшаније МаЂедонсга паарет. Из Софије јављају бечком „ Ц-Оту" да су све већи знаци, по којима ће покрет у Маће донији тешко моћи да сачека до пролећа^но ће планути око половине фебруара. РефОШЗ. Лондонска »Сен-Џемска Газета" јавља, да руски мин.истар спољних послова гроф Ламздорф једном нотом послао у Лондон предлог за реформе у Маћедонији. Силе ће о тим реформама дати своја мишљења па ће се онда послати султану коначна нота. Фалсифинат. Ми смо саопштили о факсимили садашњега бугарског министра унутрашњих послова Људсканова, коју је донела софиска „Вечерња Пошта," Сад полузванична Влгарија" тврди, да је та факсимила добро удешени Фалсификат, јер је, вели, то писмо састављено. из исечака разних писама Људскановљевих. Да би се једном пресекла та Карађорђевића била је овим потпуно запечаћена. Међутим док се ово дешавало на пољу, унутра у скупштинској седници решаване су ствари од највећега значаја. Видећи да присталице Карађорђевића чине последње очајне покушаје да поврате кнеза Александра а знајући како је велики углед и значај Илије Гарашанина, то да би њега одвојили од Карађорђевића и придобили га за се и за ствар Обреновића, Стевча, Грујић и остали њини другови реше се, да изберу привремену владу, која ће управљати земљом до доласка кнеза Милоша, и у ту владу да узму и Гарашанина. Тако и ураде. Привремену владу састављала су три члана и то: г.г. Стевча Михајловић, подпреседник скупштине, који је уједно био наимено-

ствар, Људеканов је против »Вечерње Поште" предузео- судске кораке. Путовањв Хилми паигв. Из Скопља су јавили у Софију, да главни инспектор за јевроиске вилајете Хусеин Хилми паша у пратњи бугарског митрополита злогласног Оинесијапутује по вилајету да од стаповништва чује жалбе. Али жандарми, који су напред послати, прете и застрашавају народ те се не сме жалити. Изјава ввликог ввзира. Како цариградски дописник бечкога „Цајта" јавља, нови велики везир Ферид-паша рекао му је : „Султан је решен да и даље иде путем којим је пошао. Као велики везир ја ћу по жељи мога господара и даље управљати акцијом за реформе разуме се ако не би међу тим што настунило, што би изазвало нове мере. Султан је сигуран да је непоколебљива вера Јевропе у његове реформе, јер се на тај начин упрошћава решење реФОрама".

Иа белог света Мађар *заци]а Словака. Стари словачки родољуб Павле Мудрон износи у „Иаг. Н оу ." (у Св. Мартину) низ чланака о насилној мађаризацији Словака. Он упоређује садашње односе с односима у угарској краљевини. пред 1832. год., кад је службени језик кра љевине био латински и кад нису постојали никакви национални спорови . До 1832. год. од оснивања угарске краљевине, т. ј. кроз 900 година, у Мађарској је владала потпуна равноправност језика, сви су се вароди једнодушно борили за слободу отаџбине и ни један није тражио превласти нац другим. Словачки је језик до^ 1*32. год. био толико равноправан с маџарским, да кад је поникло питање да се уклони латински језик и узме нов државни језик. отац садашњег ултра — маџарског жупана Јуста могао је у сабору поднети предлог, да се словачки, језик прогласи за државни језик у Маџарској. Све горње: маџарско племство тада је говорило словачки. у управи је употребљаван латински, а маџарски језик никако нису знали. Јустов предлог није био усвојен и јЈмаџарски језик постао је државним језиком. Ми немамо ништа против слубженог маџарског језикапише Мудрон — већ само хоћемо да се он стави у оне границе, у којима ванза начелн. вароши Београда, за команданта војске; Илија Гарашанин, министар унутрашњих послова, и Јефта Угришић председник касационог суда, Оваким избором Скупштина је гледала да се покаже мирољубива и предусретљива, и да спасе оно, што је у овај мах било најважније, а то је : избор II повратак кнеза Малоша. И доиста, овакав избор привремене владе много је доприносио да се духови умире. За то чим је овај избор био свршен, секретари навале и брзо напишу прокламацију о томе, која је у Скупштини прочитана и одобрена. Тада Стевча потрчи с прокламацијом, на доксат, и ту пред скупштином прочита је сакупљеном народу. (наставиће се)

ПОДЛИСТАК

3-едко пророчакетЈЗо историски роман из српске прошлости) —- (201) Међутим, гомила сакупљена око советника, бивала је све већа и све раздраженија. Већ су се чули узвици да се советници скидају с коња. И кад ови то не испунише одмах, гомила их свуче доле и ту их повезаше, претећи да ће их тако терати скупштини. Нису боље прошли ни официри, које такође бејаху нагнали да сиђу са својих коња, па су и официре ставили под стражу. Све ово извршено је врло брзо и то у тренутку, док је

Ранко Алимпић био заузет на другој страни улице. Кад после Алимпић виде шта је учињено са советницима и официрима, он покуша да ублажује свет и да извињује советнике и официре. Али, граја се диже да су старешине криве што је војскаизведена против народа, да они треба и да плате за то. Раздражење је бивало све веће и Алимпић је једва уздржао раздражен свет, да не злоставља заробљене советнике и официре. Тек после дужих препирака, најпосле се ствар п р е л о м и тако, да се војска врати натраг у касарну, а советнике с официрима да по терају Скупштини, па ће се тамо видети куда ће и шта ће с њима. Тако је кукавно завршен и овај поход за спасење збаченога кнеза, и судбина Александра