Мале новине

©е пре налазио латински. Нека он наследи латински и не претендује на више, нек не тежи да уништи језик наше домовине. Ни једна народност не треба да се излаже опасности због захтева, да Маџарска постане државом само с мађарским језиком... Тога није било за 900 година живота наше домовине, нико на то није ни помишљао; а што се није учинило за 9 0 година, уверени смо да се неће учинити ни у будуће и не може се учинити... Шовинизам, који је сад обузео маџарске политичаре, није био познат раније првим маџарским умовима. Сечењи, кога сами Маџари називају „највећим Маџаром", био је противник угнетавања народности. Политику маџаризације прогласио је Кошут и она је сад у јеку. Мудрон описује насиља, која су Маџари извршили над Словацима, почињући од затварања словачких средњих школа па до последње наредбе министра просвета Влашића, да се у народним школама 24 часа недељно гтосвете маџарском језику. Врвтањски јазнк. Како „Фосовим Новинама* јављају из Париза, француски министар преседник Комб, наређујући мере против предавања веронауке на бретањском језику саоп штио је важну чињеницу, да француски Превод катихизиса који се употребљује у Бретањи има само обичну садржину, докле на бретањском језику уз чланове вере има и један додатак који учи да сваки верни мора у политичким стварим аслушати свога свештеника и да му је дужност да пред сваки избор иде свештенику и да га пита како да тласа. Министар председник Комбрешен је, да се у својо.ј борби против бретанског свештенства не плаши ни од каквог отпора. Он је опет одузео плату тридесет и једном свештенику. Владика Кимперски, који је кажњеним свештеницима саопштио ову министрову наредбу, заповедио им је да и даље веронауку предају само на бретањском језику.

горијана. Једно тане га је погодило у десно раме. Рана изгледа да није опасна. Атентатор је ухапшен и изгледа да припада јерменском комитету.

ТЕЛЕГГАМИ (7. Јануар) Каракас. Немачка ратна лађа „Понтер" покушала је прошле суботе силом да уђе у Маракамбо и стога је бомбардовала тврђавицу Сан-Карлос. Са ове одговоре топовима и одбију лађу наневши јој штете. Тврђава није ништа оштећена. Влада се боји заплета. Атина. Цар Виљем је зваиично саопштио грчком краљу да ће немачки престолонаследник посетити Атину. Париз. Кад је посланик Риве хтео да интерпелише Делкасеа о догађајима у Маћедонији, француски министар спољних послова му је одговорио да ће држање Француске у овим приликама бити достојно њених традиција. Риве је после овог објашњења тргао своју интерпелацији натраг. Цариград. За време јутрења у катедрали Кумкату у Стамболу, један апотекарски помоћник избацио је два револверска метка на јерменског патријарха Гре-

Роман невино осуђенога Преседник Француске републике, Лубе потписао је указ о помиловању, којим се формално враћаслобода човеку, који је пре 16 година невин осуђен на вечиту робију с тешким редом. Формално, јер је тај човек у ствари већ одавно у слободи, јер му је пошло за руком да побегне. 1886. године ухапшен је тада 18-то годишњи војник Шарл Редон, који је служио у Руању, због сумње да је извршио убиетво. У месецу априлу добио је неколико дана осуство, које је провео код своје породице у Мулену. 4. априла у поноћи истекло је то осуство и тачно на време Редон је био у касарни. Али је у јутру истога дана убијен у Мулен један имућан поседник кућа. Последњи пут су га видели пред вратима своје куће у 10 часова пре подне у друштву с Редоном. И ако је у 1 'едној фијоци у соби убијенога нађено 26.000 динара у новчаницама, ипак се узело да је пљачка узрок овоме убиству. Ухапшени Редон морао је доказати где је био од 10'/ 4 сах. до свог повратка у касарну. За убиство, ако га је он извршио, остајало би му дакде тачно 15 минута. А у то време он је, према оптужби, пратио убијенога у његову вотњаку, одакле су после обојица отишли у кућу где је несрећна човека убио задавши му ножем тринаест рана, па онда побегао преко трга, на бунару се опрао од крви своје жртве и — све то за цигло 15 минута — вратио се кући својих родитеља. 200 динара, што су нашли код њега и за које је рекао да их је узео из касе свога оца, он је опљачкао од своје жртве. Ма колико да је све то невероватно, ипак је војни суд у то веровао и у јануару 1887 прогласио Редона за крива. Редон је осуђен на вечиту робију с тешким радом и спроведен на Гијану. Али већ после три и по године он улучи прилику и побегне. После четиримееечног лутања по шумама и после страховитих мука и штрапаца стигао је Редон у Парамарибо. После неколико месеца улучи прилику те оде у Шпанију. Он се настани у Валенцији, где отпочне неку радњу и ожени се. После многих година пробуди му се жеља да се врати у Француску и д-г тражи поновљење свога суђења. Ради тога се обрати једном адвокату у Валенцији. На његову несрећу овај је адвокат заузимао неко службено место па је сматрао за своју дужност да јадна Редона преда властима. Редон је ухапшен и француска је влада тражила да га Шпанија изда. Али се, на Редонову срећу, у то умеша јавно мишљење у Француској и Шпанији. Становници Валенције у мал нису линчовали адвоката потказивача. Они пошља тадашњем преседнику француске републике Карноту молбу с 1,500 потписа, међу којима је био и потпис валенцијског архијепископа. То је питање покренуто и у француској скупштини. Тадашњи француски посланик у Мадриду, Камбон, и тадашњи

шпански министар преседник Кастелар заузму се за његово помиловање. Али против помиловања стајала је та околност, што је Редон својим бегством избегао да буде правно осуђен. Тако га француска влада истина није помиловала, али је одустала од захтева да јој се он изда. Редон је остао још неколико година у Шпанији, па за тим оде у Велгију. Отуда је пре кратког времена прогнат као анархиста, ма да није ништа учинио да би могао доћи у ту неоправдану сумњу. Он онда оде у Париз, где од прилике четрнаест дана живи мирно. Садашње помилоње његово спречава да га опет ухапсе и даје му могућност да понови своје суђење.

Нове железнице. За грађење нових железница поднете су влади две нове понуде од страних капиталиста. Ради тога се министар грађевина г. Павле Денић бави у Нишу. Положно испит. Коста Костић, супленат гимназије Св. СавеуПироту, положио је професорски испит. За забаву београдске трговачке омладине, као и за забаву великошколске омладине чине се у велико припреме, те ће те две забаве бити међу највећим и најлепшим забавама београдским. Из еловенеког света Побијање. Најважнији руски лист „Ново Време", којим се чешће служе и сами службени руски кругрви, кад имају да објаве какву крупнију и важнију ствар, доноси о нашим српским стварима једну изјаву, која заслужује да се нагласи. Штов. читаоци знају, како је немачка штампа, по одласку г. грофа Ламздорфа, раструбила о Србији многе лажи, а нарочито се много што шта измишљало о нашем краљевском Двору, па је наглашавано, као да је гроф Ламздорф потезао чак и нека наша унутрашња питања. Сад излази петроградско >Ново Време« и најодсудније побија све те гласове, и тврди с позитивношћу, на основу несумњивих података, да су све то празне измишљотине, без икаква основа. У том смислу изјаснила се у последње време и бечка „Но ва Сл. Преса", па је можда и то под утицајем ових одсудних побијања из Петрограда. Дакле, истина ипак излази на видик.

БЕ0ГРАД.СВЕ ВЕСТИ Гудачни квартет приређује 12. ов. м. у 4 часа после подне. у сали Грађааске Касине, концерат у корист Српске Музичке Школе. Улазнице за овај концерат добијају се у књижарама г.г. М. Стајића и Геце Кона, и стају дтза динара од особе. Чланови Грађанске Касине добијају улазнице на каси за јер,ап динар од особе. Народно позориште. Вечерас ће се у Народном Позоришту приказивати Фромон и Рислер драма у пет чинова с предигром написали Алофонс Доде и Адолф Бело превео Мих. Поповић, редитељ Г. Гавриловић. Крађа. Ернест Траутман радник овд. отворио је удешеним кључем врата на соби Оавете Николајевићке праље и из отвореног куфера украо 50 дин. у банкама 20 дин. усребру, један златан прстен и г / 8 срећке класне лутрија. Ернеста су ухватили али је код њега нађено само 10 дин. а оно друго је потрошио. Излостало. Због нагомиланог материјала Одговори - Разговори морали су изостати за идући број.

Нове књиге и листови Уредништво је добило на приказ ове нове књиге и листове: Дубоовник, календар загодину 1903. Година седма. Цена 50 пара. Поштом 60 пара. Дубровник. Издање и наклада Српске Дуброваче Штампарије А. Пасарића. 1902. Дична Атина наша, поносни српски Дубровник отима се туђинштини и поступно добија једно по једно видно обележје свога српскогдуха и живота. То бива уз тешке напоре и највеће жртве тамошњих родољуба, ади ипак знаци напретка несумњиви су. Како је тегобна та борба и с каквим безобзирним противницима тамошње Српство мора да рачуна, најбоље се огледа у последњој афери хапшења, кад су три одлична тамошња Србина, г.г. Фабрис Пасарић и Тројановић били на правди Вога хапшени због једне једине невине песмице у тамошњем књижевном листу српском »Срђу", где се нашлачитава „издаја" и „завера" против Аустрије. Колико гоњењ >, страдања, штете и големих мука душевних због једне невине песмице, за коју су најзад и сами тужитељи морали признати да не садржи никакву кривицу! Но то је само један видан знак, поред тисуће других невиђених и нечувених мука и напора, што их тамошње Српство подноси. Па ипак оно живи, буди се и отима и као лепо знамење његове свести служи и ка лендар ,.Дубровник", чије име горе забележисмо и који, ево већ седам година у здразљу излази у Дубровнику. „Дубровник" је штампан ћирилицом, и сем календарског дела има поучни и забавни део с богатом и разноликом садржином. Сем осталога, он доноси и подужи списак чисто српских мушких и женских имена, која треба препоручити ?да се у народу што више раишре и да замене тућинска имена, којих је у нас још врло много. Ми ову корисну књигу најтоплије препоручујемо нашим читаоцима, а и цена јој није висока.

0гласе доносе „ Мале Новине п по најуме ренијо пениј. 1РР"* Ситне објаве по грош од петит реда.

|7Д0бан стан за самца или ома*' њу породицу, може се одмах добити у Зориној улици. Упитати у администрацији „М. Бовина."