Мале новине

ПИЈАНСТВО У ЕНГЛЕСКОЈ Нашим читаоцима познато је да је у Енглеској, нарочито у Лондону, пијанство у свима слојевима друштвеним и код лица свих израста узело велики мах. Од 1. јануара по новом календару ступио је у живот закон, који су с искреном радошћу поздравили сви пријатељи народне трезвености. И до сада се пијанство у Енглеској гонило, али само као човечја слабост, као болест и порок. А сад се оно по закону сматра као преступ. Пре си могао иити и бити пијаница, само да се не напијеш да не знаш за себе, а сад и само употреба спиритуозних пића постаје за извесан ред људи дело, које закон казни. Главне тачке тога закона у кратко су ове: Може се пити али не да се изгуби свест. Човек, који се не држи сасвим чврсто на ногама на јавном месту, т. ј. на улици, у ресторацији, позоришту и у опште на местима приступачним публици, може бити ухапшен и полициски суд га може осудити на новчану казну или затвор, а осим тога судија може тражити од њега и залогу или јемство двају лица за пристојно понашање у будуће. Ако нема таивог јемства, може бити кажњен тромесечним затвором. Онај који јетри пут ухваћен пијан на јавном месту, губи, у опште, за три године право употребе спиритуознмх пића, Крчмар, ресторатер или чак и пријатељ који на јавном месту угости онога који је ,„лишен права", казни се новчано .с 10 фуната стерлинга (250 динара) или затвором с тешким радом. Кад некога прогласе да је древна пијаница, онда жена или муж могу тражити да живе одвојено, што за жену пијанчеву значи право да живи од мужа одвојено и да од њега добија одређено издржање. А жена шгјаница одвојена од мужа не може од њега тражити никакво издржање. Клубови, у којима се точе јака пића, стоје под надзором полиције. Право продаје пића добија се новим ограничељима и, што је нарочито важно, онај који се на јавном месту појави пијан с дететом млађим од седам година, мора бити ухапшен и ст?вљен под полициски суд, који га може осудити на новчану казну или затвор. У том случају чак се и не тражи да је неко веома пијан да не може ићи право, доста је да је био „врло весео." Сваки који је у Лондону посматрао ужасне призоре пијанства матера у крчмама, с децом на рукама, не може а да од срца не захвали парламенту што је усвојио овај закон. Већ први дан закон се почео примењивати на делу и његова се целисходност нарочито по-

казала у погледу ослобођења мужева од жена пијаница и жена од мужева пијаница. Нови закон је одмах нашао примену у свима друштвеним слојевима. Тако је полициском суду Вест Енда дошао човек с титулом „сер," који је молио да га ослободе друштва »леди,< његове вечито пијане жене, која је већ неколико пута била у потицији због пијанства и непристојног понашања на јавним местима. Другом кварту истог дана и с истом молбом јавио се неки чистач улица, који се жалио, да његова жена пропије све и заложи апсолутно све што јој год падне шака, само да задовољи своју страст за пијанством Новац који је узајмио за Божић, да јој празник буде весео, сав је пропила у крчми. „Молим вас, сер, спасите ме несреће, којом се мора завршити такав живот," — молио је радник, и судија га је задовољио. Таких жалосних случајева у Лондону било је већ првих дана и биће их још пуно. Да ли ће се овим законом умањити пијанство, тешко је прорећи, али је несумњиво да ће он исправити многе невоље и несреће.

Из књига и живота

Зашто се код нас шире многе болести. Пре но што промислимо о томе, како да поправимо здравље, морамо знати, зашто оронусмо здрављем. У ка квој кући проводи наш сељак и раденик свузиму садецом својом? Кућа му више убија здравље, но што га чува. Здравље тражи чистоћу, а наше сељачке куће су махом прљаве и неокречене. Здравље тражи светлости и чиста ваздуха, а наше су куће мрачне и не проветравају се, но живимо зими у смраду и задаху, у ком се лако леже болест и свака зараза и гад. Тело наше тражи одмора, да би се оснажило и ојачало, а ми немамо често ни кревета ни постеље под собом, но лежемо на голу земљу, и пода се простиремо само прљави губер, или мало сламе — те се никад честито од тешка посла и не одморимо. Ми не држимо ни тело чисто, нити пазимо на преобуку; ми се ретко купамо и перемо, па нас зато свака болест пре свлада, јер рђа челак једе, анечистоћа чоеека. Да снагз' одржимо, треба да имамо просту али укусно зготовљену храну, а ми често ни добро печена хлеба немамо, но једемо гњецав и непечен, пун уродице и сваке нечистоће. А и кад имамо хране не умемо распоредити, но трошимо и одвише, док видимо да има, кад нам настану најтежи послови, ми гладујемо, тако, да право за нас кажу:

„До Божића Краљевићу Марко, од Божића, јао моја мајко." „Здравац."

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Трамвзј до клзница. Чим се доврши трамвајска пруга Коларац - Марвени трг, приступиће се на пролеће грађењу пруге до Кланице, која ће ићи од основне школе у Палилули. Говори се, да ће један део трошкова око грађења ове пруге поднети и само кланично друштво. Запеч ЈЋен * каса. Нарочити комесар Главне Контроле попечатио је касе у железничкој дирекцији и од јуче отпочео документалан преглед. Нласна лугрија. Сутра ће се извршити извлачење згодитака прве класе двадесет петог кола. Главни је згодитак у овој класи 25 хиљада динара. 0енси'!нисач Лазар Николић књиговођа тре^е класе главне државне благајнице пенсионисан је. Одликоазн Њ. И. Величанство руски дар Никола одликовао је орденом Св. Ане првим степеном г. Светозара Гвоздића, државног саветника. 0 овом одликовању известио је телеграфски г Гвоздића и честитао му сам руски миннстар спољних посло ва гроф Ламздорф. Упр»ва подо^нсних руднвкз. Указом Њ В Краља наређено је да се у Круињу образује рударска управа под именом „Управа подринских рудника* У тој је управи постављен за вршиоца дужности управника, а да прима плату из плате рударског инжињера мајданпечких рудника, Драгутин Отепановић, рударски инжињер треће класе мајданпечких рудника, по службеној потреби у пенсији. Гла г на дрмавна благајница. За књиговођу треће класе главне државне благајнице, а да прима плату из кредита одобреног овогодишњим буџетом на извршење закона о државним благајницама, постављен је Алекса Стевановић, секретар министарства народне привреде. Ве«ина кгранча. На Св. Саву 14. о. м. великошколска омладина приређује у просторијама код „Коларца* велику игранку у 87 2 часова у вече у корист фонда за потпомагањз сиромашних великошколаца. Улазне су цене : за самца 5 динара, а за породицу 3 дин. од особе. Од ло је : за господу фрак или реденгот, а за да ме велика балска. тоалета. Пристуиа имају само позвати. Пошто ће ово бити једна од ннјвећих и најлепших београдских забава, а уз то се приређује у корист тако племенитог циља као што је потпомагање сиромаш них великошколаца, то ће Београђани несумњиво обилном својом посетом показати како воле нашу великошколску омладину.

Нове књлге и лисгови (Г. иисци и издапачш, који желе да им дела прикажемо у нашем листу, треба да пошљу уредништву бар по један примерак, а по могућству и

два, и дело ће им увек бити приказано). „Здравац", календар за годину 1903. г., с поукама о чупању здра-вља. За народ наиисао Др. Радшој Вукади• новић, окрузкни лекар V Ћуприји. Година четирта. Здраиац је штампан на великом табаку, за прикивање на зид; има 8 слика, с лепим календарским делом, а поред сваког месечног календара по једна кратка, језгровитаи важна поука за чување и неговање здравља. „Здравац " је још новина за Српство, и ако му је већ четврта година како излази. Наши стални читаоци јамачно већ знају за „ Здрагзац јер смо ми о њему и раније с хвалом говорили. Али овај корисни календарчић још није ни издалека раширен по Српству, како он то заслужује по важности и практичности својој. Штампан на плакату, он је згодан да се прикује на дувар, и у свакој српској кући требало би да му буде место одмах до иконе. Тако на мети, њега треба што чешће да прочитавају сви писмени чланови у дому, па и то, да га не читају само за се, већ често и на глас, да то чују и остали неписменИ укућани. Чешћим читањем многи бистрији ч^анови задруге чак би и напамет научили поједине корисне прописе његове. Тако би се поступно у народу ширило знању о чувању здравља, о нези тела и помагању и лечењу у случају болести. Јер, ако игде, на пољу н»роднога здрасља код нас има много и дуго да се ради, и ако игде, ту су помоћ, ноука и леп савет најпотребнији. Богу хвала, кад нас је од скоро основано и нарочито друшгво за чување и неговање народног здравља. Јопг је већа срећа, што на врху тога друштва, као високи заштитник његов, стоји само Њег. Величанство, наш узвишени Краљ Господар. А колико Њиховим Величанствима лежи на срцу здравље народно, и како је велика и искрена брига Њина 0 томе, то најбоље показује она царска дарежљивост, онај знаменити поклон од 80 хиљада динара, што су га Њихова Величанства милостивно даровалала приликом последње нишке прославе, за подизање велике модерне болнице у Нишу. Уз такве светле примере са висине Престола, за цело се много даје учинити за здравље народно. У томе правцу и радг. Р. Вукадиновића заслужује сваку хвалу. Замисао о издавању једнога оваког календара срећна је. Само се треба постарати да се „Здраиац " што више рашири у народу. А за то би било потребно, да овај календарчић буде што јевтинији. Сад му је цена 30 пара дин , а то је за наше прилике много. (У том погледу ,,Голу6' л је већ учинио много више — он стаје само један грош, а куд и камо је већи од „Здравца") Наравно, кад би распродаја била ве ■ ћа, издавач би се могао задовољити и са мањим процентом. Било би добро и то, да г. издавач означи, у колико је примерака штампао своје издање. 1 ако би се видело како »Здравац" из године у годину напредује. Ми му желимо најбоља успеха, топло га препоручујемо и донећемо и сами понеке корисне савете његове.