Мале новине

упропашћени. Грчка је платила сто милијуна, а нас мучно да би окрпило и три пут толико. Стоји и онај факат, да је наша граница дугачка и врло незгодна за чување. Али, да говоримо искрено, г. Тодоровићу. Судбина наша још је потпуно у нашим рукама. Ако ми нећемо заплете с Турском, потпуно Је у нашој власти да их избегнемо. — Како то? — зачудим се ја. — То би значило, како ја разумем, да би ви из Бугарске могли обуставити и пресећи прелазак чета у Маћедонију? — Па наравно да бисмо могли. Могли бисмо још и више од тога! Бугарски се државник смешио. Мени ово дође необично, и ја му приметим:

целоме овоме покрету, и све конце његове држи у својој руци. Али тај неко ниј е ни Сарафов, ни Цончев. То су само агенти који служе као средство као машице у туђој руци. На разне начине и за разне прилике г. г. Сарафов и Цончев служе једном истом циљу и једној истој задаћи. Они су, да кле, вође емиграције маћедонске само на позорници, само пред публиком. У ствари, дакле. они су само оруђе, али нису животворно врело, одакле тај покрет потиче. То је сасвим друго место, већа висина и већи ауто ритет. Ми га нећемо овде поименце казивати, али он се казује сам. У осталом за све људе мало дубље посвећене у ове ствари, познат је факат, да се кнез | Фердинанд необично интересу

Ш Народа Несолидна спенулација Неоспорноје питање, да је се Милош Велики родио у селу Добрињи у окр. ужичком; али се баш не зна тачно место, где је била кућа оца Милошевог Теодора. Једни тврде, као и наш признати књижевник г. Милићевић, да се Ве-| лики Милош родио у Средњој До-ј

што знате... Смејете се јамачно

баш у вашем листу читао из-

Енглеза. Је ли то било у вашем листу ? — Јес, то је било у моме

листу, а извештаји су били од I вештаје и прима поверљиве личг. Вивијана, познатог енглеског ј ности у највећој дискрецији. публицисте. ; Тако ето стоје ствари у иИ ту се сад између мене и стини. А мој сабеседник, искус-

јје то: да надлежни треба да не дозјволе, да се праве „гешефтови" ове јјврсте, који у очима околног света имају чудноват и незгодан карактер, Из поштовања према великом имену Великога Милоша, не би требало дати да се уједну овако свету ствар мешају овако ситничарски и магловити рачуни. Ми рекосмо наше, а кога се тиче може како хоће. .брињи; док други тврде да је 'рођен г само на позорници, само пред „ ' „Ј . т* о • V П1оап „ ттсуло !лт,,т : У орњоЈ Добрињи у Једном прис- \ ^веТЈ .савска прослава. Из ЗаЈечара транку, званом »под ^виноградином'", | нам јављају, да јће тамошња гимнана ком је месту општина добрињска, ј зи ,ја Доситија Обрадовића свечано у години 1879, ударила један белег, ј прославити 14. о. м."школског патроиз бојазни да се у току "времена то! на првог српског просветитеља Св. знаменито место не заборави. | Саву. Пре подне ће у гимназиској Како је то место било својина јед-Ј дворани, после службе Божје, свечаног сиромашка сељака, то на њега| н ости почети у 10 часова пре подне. обрати пажњу један месни сељачки ' На тој ће свечаности најпреЈмешовити . дућавџија, који, узгред речено, има до-, Х °Р гимназиски отпевати народну ста шарену прошлост, а још^ шаре-| химн У> па ће се онда извршити уонију садашшост, и дође~до закључка: | бичајени свештени обред. После тода би веома добро било, да он то ј га ће гимназиски наставник др. Душан земљиште од сељака купи, те да до- ј Пантелић држати говор, коме је тема цније на њему и ћари. : »Развитак народносне идеје у 19. Шта је смислио то је и урадио,; век У- Пошто још после овога говосе са сељаком за неколико|Р а *ешовити хор гимназиски отпева банака и сељак издајући му тапију, ј ХИМН У Св - Сави > на стаће послуживаставиојеу њуда мује имање продао ; ње ГОСТИ ЈУ> и ™ ме >' е ее завршити за 500 динара, те да би купац имао ј свечаност п Р е п °Д« е - У вече У 8«/, на већи ћар. Чим је дућан-ј часова биће У просторијама гостио1 џија дошао до тапије, он је преко нице *Европа« велика забава с игГелу^ за 0 коТе"1е "вез^ГТ^Х I-У« и нуд и ° на највишем месту I Р анком " Впће певања мешовитог хора М КвЈв Ве3аНа бУДУћ да се 0„ Њ ега отку™ то ае» љ „ште,|" »ачкот оркестра, а профетражећи некакве баснословне суме;! С0 Р Је Р' '^ иванови ћ држаће приклапа је, по чувењу, ишао чак и у Зе- ј дан Г0В0 Р> па ће он Д а нае тупити и-

Чему се смејете? Ви не-јј е за ма ћедонски покрет. Он не

прави галаму од тога, али у ти-

мени.... Ваљда мојој наивности ? ј шини он рдди на томе врло мно— Смејем се ономе што ви|ј - 0 и с утврђеним планом. А да не знате, или се преда мном гра-1 све то не би боло у очи, кнез| п0г0ди дите да не знате. Збиља, шта ј избегава дуже бављење у Сомислите ви о маћедонском устан- ј фији. Он се обично повуче у ку?.... Ако се не варам, ја сам! унутрашњост, и ту у тишини

брижљиво и неуморно посвећу- ( изгледа

вештај из Маћедоније од једнога ј 0 се великом и судбоносном , Џ и Ј а Дошао до тапије, он је преко ,

ност и његове династиЈе и ње гове отаџбине. Ту он добија из-

овога бугарскога државника поведе дуг, врло занимљив разговор, из кога је на послетку излазило ово: Устанка у Маћедонији управо и нема; бар не устаје да се бори сам тамошњи народ. Све чете, које су прошлога лета и јесени крстариле по Маћедонији, створене су у Бугарској и у Маћедонију су пребачене готове. Тамо опет, чим наиђу на

ни државник бугарски, овако је завршио свој говор : „Верујте мени, г. Тодоровићу! Судбина наша потпунце је у нашој руци. Ако Бугарска неће, од маћедонскога покрета

мун, да удеси са неким ЈевреЈима, као I да они хоће то да купе, пуштајућИ; у свет и суму,која му се за то земљиште бајаги нуди. Но кад и ово није помогло, и кад

гранка.

српског света

Сметње СветбсазсиоТ прослази. Српје спекулант видео да нема џабе пара, ско певачко друштво у Загребу обон је сам захтевао код суда да се о- јавило је загребачким Србима и остатвори стециште над његовом имао- лим својим пријатељчма, да ове год. вином, како би на тај начин изавао . не МО же држати светосавску беседу не може бити— апсолутно ни- ј сажаљење код надлежних да је пос- због сметња,које се друштву чине.„Сршта ! Довољно је месец дана, | традао, и да би га тим откупом тре- ! бобран" сазнаје да се те сметње саспа да у целој Маћедонији ие ј бало потпомоћи. У томе је у неколико то ј и у томе; што хрватски глазбени остане ни једна једина дружи -ји успео, јер престављајући се као заВ од ставља друштву такве услове ница устаничка, ни од десетакјполитички мученик, који је дошао за дава ње дворане, које управни одљуди. У том погледу Бугарскај због политичких гоњења до банкрот- бор српског певачког друштва није

веће опасности или претрпе ка-јје свемоћна и ту је она потпун !ства, он се показује као велики при- мога > испунити, јер су разлози по-

кве поразе, те чете беже натраг у Бугарску и ту се склањају. Ни једна та чета, ни је-јкове конаке, али право стање дан ратник управо није отишао ј ствари овако је. Тако стоји код из Бугарске, а да за то нисујнас у Бугарији!" знале бугарске власти. Има неко ј Значајан говор, који сам ја у Бугарској, који води непо-1добро упамтио. средно најозбиљнији рачун о —— ц —"

господар ситуације. Верујте вијјатељданашњег стања, док паре смо-, стављања услова била неосновши. мени. Могу вам причати Мар- та, па после шта Бог-да. Из Загреба јављају да је академски И како сазнајемо одређено је пре- сенат свеучилишта поеово донео одко власти, да се то парченце земље луку, да остаје при свом решењу од оцени, те да би му се вредност знала. пре месец дана и не дозвољава да се Остављајући на страну то: да ли истакне табла српског потпорног друје кућа оца Милоша Великог била штва великошколаца у ходнику унибаш на том брешчићу или не, главно верситетском. То је друштво основано

ПОДЛИСТАК

ЈБубав т алта ^меткост од Ханза Базетова (2) Терезија не сме никад заборавити, како ју је Алфред љубио, он је своју стару мајку скоро био и заборввио, он је живео само за своју младу жену. У тихом, пријатном уживању прохујаше три месеца, па онда Терезију поново обузе стара воља, да изиђе пред публику, да игра и да пева. Она се мирно обрати своме мужу : — „Знаш Алфреде — моје је ферије дуго трајало, хоћу поново на позорницу, ти ћеш ме пратити!" Изнанађен, он стукну корак назад. То је немогуће, његова

жена на позорницу ? Не, то не сме бити, а немогуће је, да и она сама то озбиљно хоће. То је само тренутно. Не, то није тренутно, она је зато рођена и осећа потребу да поново ступи на позорницу. Он ју је молио, али узалуд, — хоће на позорницу ! Никад, Он се љутио. „Али то је мој живот." „А твој муж, твоја љубав ?" „Алфреде.... како можеш сумњати у моју љубав, ти знаш да ја волим уметност, и кад сам заиста уметница, онда немам обвезе само према себи, према своЈој љубави, него и према уметности. Он то није могао да увиди. Она је ћутала, јер је опазила његову бригу. Доћи ће време кад ће се он уварити да је она имала право.

О јесени отпутоваше на пут. У једној омањој престоници чује она, да се тог вечера имао давати комад „Иоћно путовање" у варошком позоришту, али накнадно је објављено, да се тај комад не може давати због болести прве певачице. У Терезији се распламти стара воља, она као луда одјури директору позоришта и понуди му своје услуге. Директор је гледао изненађено Тек кад су ново прилепљени плакати објавилидаће се »Ноћно путовање« ипак давати, и да на позорницу ступа чувена певачица Терезија Бисалди, тек онда је она известила свог Алфреда да је намислила да још вечерас ступи на позорницу. Алфред је био изван себе. Он је ценио да је њена љубав то лико јака, да ће моћи да победи

њену вољу. Он ју је молио и преклињао да не ступа. Она оста при својој одлуци. Он јој заповеди ништа не поможе. „Добро, онда бирај између мене и позорнице. Ако ступиш, ми смо разведени за навек. Она није придавала никакве важности његовим речима, већ ступи на позорницу. Нештојој је ипак било чудно. Алфред је беше пре подне оставио и при растанку искрено је пољу био а кад се у позориште одвезла, он се још не бејаше вратио. То је забрину и она гледаше кроз рупицу на завеси, не би ли га где у публици смотрила. Али га не виде. Она одигра своју улогу са старом вољом, из дубине срца ; громовито пљескање, узвици: »браво, браво", разлегаху се по дворани. (Свршиће се)