Мале новине
Тедефон П®ре Тодорови1а 136Ј
БЕОГРАД, ПЕТАК 17. ЈАНУАРА 1903. ГОД.
Телефон уредништва 226
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 10двнај 6 мес. I з мес. Г8 дин. 9 дин. I 4" 50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година! 6 мес. |з мес. 40 дин.ј 20 дин. I 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. I 3 мес. 30 кр. I 15 кр. I 7-50
БРОЈ 5 ПАРА
ЦЈША ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
БРОЈ 17
^ еше ттит
Директор и власник ПЕРА ТОДОРОВИЋ
1Е РЕТ1Т Ј01ЈВМА1
РОД. XVIII
%тање Турске —»>5&«—• „С. Петербургскија Вједомости," у свом броју од 13. о. м. доносе на уводном месту допис свога дописника из Цариграда, који се већ и по самој теми, а још више по начину расправљања тиче непосредно и нас, те га за то овде саопштавамо и нашим читаоцима. Тај допис гласи: За последње две-три недеље у Цариграду су прослављене три врсте празника: мусломански бајрам, католички Божић и Нова Година, и Божић и Нова Година православна. Тешко је рећи који празник даје већи отисак на живот овога међународног града. Празници мусломанских завојевача нарочито се одржавају у државним установама и јавним местима, други празници културних завојевача Блискога Истока огледају се на средњим школским заводима и крупним трговачким и финансијским заводима, а трећи — празници претендената огњишта православља — свешткују се у ситној и средњој буржоазији. У обичним приликама, у нормалном животу у Цариграду, ти најважнији празници давали би веома интересни материјал за обичајне слике из живота овога међународног града. Али сада има и сувише много других далеко важнијих појава: у нас је сада друкчије, сасвим непразнично расположење у свој околини, а по свој прилици то исто траже и читаоци од дописника из престонице блискога Истока. Одавно, веома одавно Турска није била у овако тешком стању. Она одавно не зна за мир, она сваке године осећа се све горе и горе. Тешко јој је било преживети ових 365 дана — теже но 1901 године, и ако је ова иоследња била са своје стране неповољнија од године пре ње. Па ипак се она свом снагом хвата за ову, за последњих десет година, невеселу годину. Тешко јој је растати се с њом, јер се боји јурнути у нову матицу времена, ма и за 365 дана, боји се за то, што нема никакве наде у будућности, никакве светлости у перспективи. Она се с прошлошћу не растаје као други. Она се не осврће на прошлост, не черечи је на
саставне елементе, не система-Јћане иротив мусломана у Ма-јчак и у цивилној служби. Зар тише њене засебне, по некад I ћедонији и мусломане против'вам не изгледа могуће, да из
разбацане делове, не своди јој хришћана, те да и једне и дру-
ге доведу до зверског стања једних према другима, па да на
рачун, није на чисто о њено) суштини, не објашњује себи њен смисао, не извлачи из ње наук — она јој просто окреће леђа. Али лицем није окренута ни будућности — боји се да у њу гледа непосредно и отворених очију, плаши се јер не зна шта јој спрема та будућност, или, боље, што од ње с великом ве роватноћом очекује горе но боље. Та у ње је све тако нестално, све, осим једнога Алахове немилости, која већ столеће и по лежи над њом као сињи терет. При свакој промени периода скоро се у свих њених суседа'јући се на скорашњи пример
свега тога једног дана никне један леп турско-немачки савез, или ако не то, а оно бар каква
тај начин учине стање и једних поуздана турско-немачка војна
и других несносним у Маћедо нији, стање које Јевропа неће трпети, па да најзад, природно, изазову рат, уверени да се зло и може и треба искоренити само злом. У рату, — чак најнеуспешнијем, — у смислу успеха оружјем, они не могу ништа изгубити; међу тим има наде
конвенција? Мој се бугарски сабеседник озбиљно замисли, а после подиже веће и рече: — Бога ми то није ништа немогућно. Збиља, Немачка нешто много курише око Турске и нешто се много интересује за турску војску!... Тако је! И добро сте ре-
шта да изгубимо у рату с Турском" — рачунају присталице рата по што по то, — позива-
постављају питања : шта се постигло за последњи период времена, какав се први корак мора учинити у најближој будућноги. А Турска ако у опшге и
на помоћ са стране и на зем- К ли; то немачко сувишно инте љишно увећање... „Ми немамо ресовање за турску војску пада већ у очи. То је једно. А после долази и друго. Шта мислите, како гледа Немачка на Русију? Као на такмаца, с којим ће кад тад имати да дели крвави мегдан! Немци инстинктивно осећају у Русији великога супарника свога, кога треба подривати и слабити где год се може. А данас је Русија одго-
грчко-турског рата. А Турска опет предвиђа ту вероватност рата с пролећа и спрема се за њ. Она исто тако осећа и тра-
шзам изога положаја, — да јој ставља себи каква питања, онда! ни најпобедоноснији рат неће је то питање, како да краћим и] донети ништа, осим славе ње-| лихила своје бокове'према Балсгшријим корацима уступа на- ном оружју и коначног губитка| кану како давно није. До гуше
зад. Са сваким новим периодом земљишта у Јевропи. суседи Турске расту с поља, у Тешким мислима били су пообиму, и ојачајавају изнутра. А мрачени мусломански празници она мал не сваке године опада у Цариграду; с тешким мислис бокова и разлаже се на не- М а ступила је Турска у нову пријатељске елементе... 1903. годиНу!... Неодређеност у садашњости ј и неизвесност у будућности растржу меродавне кругове турске, па не само турске, но и у опште свих држава и народа, ! заинтересованих да се источно питање реши овако или онако...^
Угвсци из Сефи|с
Неочекиване опасности Политика немачког цара че-
Изгледа да сви осећају да ово сто задаје бриге целом свегу,
питање улази у нову фазу свога развитка. То осећа и сама Турска, која напреже сву своју
али не знам чега би се ту има ли бојати нарочито ми Балканци. Неку особиту, специјалну
снагу да одржи зШиз дио. Као; опасност, која би претила по искрене присталице вШиз дио ј главито нама Бугарима и Србимахом се истичу велике држа-;ма ја ту не видим — говорио ве, а понајпре Русија. Али та-јје мој бугарски сабеседник. кав је природни ток догађаја, ] — А шта мислите о политичтакав је елементарни развој јед- јком пријатељству султана Аб ном посталога стања и унутраш- јј дул-Хамид хана и великога имња снага појава које се деша-јператора немачког? Како вам вају, да ни турске „реформе", |изгледа оно присно пријатељони преставке великих државаЈвање између та два владаоца и не могу задржати покрет у Ма- ? оне присне везе између њиних ћедонији, а с њим ни даљу ево-јдржава, које постају сваким далуцију источнога питања. У комјном све многобројније и све ће се правцу извршити та ево-|чвршће? Сваким даном у Турлуција и на који начин: насил-јској је све нише немачких поно, ратом, или мирољубиво, ди- даника, који добијају разне при-
пломатским преговорима?.. Једно се само може рећи, има уверених присталица рата: они употребљују све начине и путеве, дозвољене, а још радије недозвољене, да озлоједе хриш-
вредне повластице. У турској војсци све је више учевних немачких официра, а нарочито на вишим местима. Овде онде Немци почињу полако заузимати и нека важнија места и положаје
заглиОљена у свој велики задагак на далеком Истоку, Русија је у немогућности да ишта озбиљно може предузети на Балкану. Она данас чак не би мо гла како ваља ни бранити своје раније тековине на Балкану. У таким приликама зар је далеко помисао, да је Немачка решила да искористи овај срећан стицај новољних прилика и да нанесе Русији тежак ударац овде под самим носом. Док она припрема нове велике тековине на крајњем Истоку, Немачка да јој поруши раније готове тековине овде на Балкану. То пак дало би се постићи снажењем Турске, ојачањем њенога положаја и стварањем на Балканском Тропољу таквога стања, које би било неповољно за Русију. — Бога ми, то су ствари, о којима вреди озбиљније размислити — узе одобравати мој бугарски пријатељ. Ја му при метим даље : — Зар је немогућно, да је Немачка намигнула Турској : „Направи ти ред тамо у твојој кући у Маћедонији, и ако Бугари неће да мирују, ти то добро излупај, а ја овоме медведу одовуд не дам маћи. У осталом, Русија сад и да хоће није кадра за какву већу и озбиљнију акцију на Балкану. Тим стањем њеним треба се својски користити .