Мале новине

— То би онда значило, да се ми Бугари налазимо пред великом опасношћу. — Па ја тако помало и схватам ваш положај. Ја верујем да у глави фанатика турских још живи мисао и нада, да бар Бу гарску и Источну Румелију опет врате под непосредну власт султанову, ако им већ не пође за руком, да своју моћ рашире до Дунава. Нека их у томе охрабри још и Немачка. и опасност је готова. — Дакле, тако ви мислите? Та оно већ те ствари не би ишле баш тако глатко. Имали би Турци да се зноје и с нама Бугарима, а да и не говорим о вама Србима, па и о Русима, који никад не могу допустити да Бугарска тако олако погине. Та она је руско дело и њина творевина. Али ипак питање је од највећа интереса * Оваке и сличне разговоре ја сам имао с неколицином бугарских државника и јавних посленика. Као крајњи закључак свију ових нагађања ја сам им истицао ово: По моме нахођењу врло је вероватно, да између Немачке и Турске већ постоје озбиљни преговори о тешњој заједници у пословима амо на Истоку. У каквом би се облику имала јавити та заједница и шта би све она обухватала; да ли би то био прави савез, или каква војна конвенција., или погодба за какве нарочите, специјалне случајеве — то је тешко рећи, али је главно, да се на неку заједницу помишља и да се на њој ради. г" А од какве је и колике важности тај турско-немачки споразум, то се најбоље може ценити по дејству, које је он имао на руску дипломацију. Јер моје је уверење. да је ово турско-немачко зближење имало битна утицаја на овај пут г. грофа Ламздорфа. Русија је нешто дознала о овом зближењу и ево хита да против њега предузме нужне мере, т. ј. да мало протресе нас Балканце и да нас

ПОДЛИСТАК

Девојачке гатке ИЗ МУСЛОМАНСКОГ ЖИВОТА ИЗ »САРАЈЕВСКОГ ЛИСТА« (4) V. Елиф, елиф хути, драги мени мути (бива што год она хоће, да он онако учини.) Ја султан он дувар (како зид ћути, тако и он.) Ја господар, а он дрвље и камење. Под ногама пуца ко дрвље, ћути ко камење. Веледалин амин ! VI. О мој драги! Еле леле, куд год идеш, све лелујеш, као да се душом делиш. Ја шећер, ти бибер. Дража ја теби, него ти мени. Црко, пуко, док ме нети видео ! Танак, а висок; бео а

мало чвршће привеже за се. Наравно, пут г. грофа јамачно има и друге побуде и задатке, али да је на њега битно утицало и присније зближавање Турске и Германије — то је за ме ван свакога спора. Без сумње је Русија због свега тога врло кивна на Турску и напашће је са свију страна. То ћемо најбоље познати по држању француске штампе, коју Русија увек пушта напред као извидницу у оваким приликама, јер руска штампа нити има тај значај и утицај као француска, нити је она у своме држању тако независна као штампа француска. У осталом, по држању руске штампе увек се зна и расположење руске владе, а то баш овде се неће, То је било моје мишљење, које сам нарочито истакао пред бугарским пријатељима. — То би значило, да у блиској будућности можемо очекивати на Балкану појаве, којима ће већ почети да се манифес тује немачки утицај. Тако ви мислите, је лте? — питао ме је мој бугарски последњи сабеседник, с којим сам измењивао мисли о овоме предмету. И ја сам му то потврдио. Рекао сам, да ја збиља у најближој будућности очекујем догађаје на Балкану, који ће јасно носити на себи печат утицаја немачке политике. То исто изјавио сам и неким пријатељима у Србији при мом повратку из Софије. И ^оиста, моје је уверење, да Турска данас ради подутицајем Немачке и да ће се тај утицај ускоро обелоданити у многим крупним и важним чињеницама овде код нас на Балкану.

Из Народа Убиство у Рановцу. Из Петровца, срез млавски, окр. пожаревачки, јављају нам: Између 3. и 4. о. м. уби јен је на врло грозан начин секиром на свом салашу у | рановачкој око- ј лини Крста, син Марка Боркановића из Рановца, младић од 15 година. Лобања му је била сва излупана, а румен. — Елиф ралиф ламим (то је неки свршетак, који се меће, да то све делује.) Када жели знати, је ли јој драги, који јој долази, суђен, пробаће га с овом басмом. VII. Ја хус, ја мед хус, ако си ти мој драги, од Бога суђен: Дигни руке више наса, ако ниси, спусти руке ниже паса. Елиф ралиф ламим. То три пут каже и пухне, каже да ће сваки суђени дигнути руке. VIII. Елиф, елиф, ети, ти мени мути, што говорим ја то и ти. IX. Елум нехум ћули лехум, ћули сали саленлаку. X. Евретна сабретна, сафретна, што говорим ја, то и ти. Ове задње басме вели, да су „тилисум" и да не зна шта значе. Питао сам многе, који знају турски, па веле да не рузумеју

мозак сав расут по поду од салаша. Вештом радњом среског начелника г. Влајка Николића, који је руководио ислеђење, убица је за 24 сах. ухва ћен — то је старији брат погинулога Крсте, Миленко, младић од 18 год. који Је, после првих покушаја одрицања, признао дело. Брата је убио за то што му није хтео вратити узетих му 3 динара! Пошто је извршио убиство, убица је пуцао из свог пиштоља и викао у помоћ, па је онда утекао у село, где је јавио да су га напали неки зликовци и брата му убили. Том приликом г. Николић ухватио је и траг убице по делу убиства из Гарева. Кривац је утекао испред служитеља али ће, надамо се у енергију капетанову, бити ускоро ухваћен.

Из српског света Браиови у Хрватској и Славанији. У Хрватској и Славонији склопљено је у месецу новембру прошле године 7.576 бракова, или 3 15 на хиљаду житеља. — Напосе венчано је у градовима 287 парова или 1.61, а на селима 7 289 или 3.27 на хиљаду житеља. Од тих отпадају на жупнију личко-крбавску 262 пара или 1.25, на модрушко-ријечку 554 или 2.42, на загребачку 1560 или 2.91, на вараждинску 678 или 2.42, на беловарско-крижевачку 1.207 или 4.01, на пожешку 1304 или 2.73, на вировитичку 682 или 2.83 на сремску 1.326 или 3.22 на хиљаду житеља.С обзиром на муниципалне градове, венчано је у главном граду Загребу 99 пари или 1.71, у граду Вараждину. 19 парова или 165, у Осеку 28 пари или 1.21, а у Земуну 22 пара или 1.51 на тисућу житеља. Бракова, где су обоје заручника једнаке вероисповести, склопљено је 7.490, док је број мешоветих бракова 86 или 1.13 на сто бракова. По вероисповести било је: 4.938 римокатолика, 18 унијата, 2.527 православних, 54 евангелика аугсбуршке вероисповести, 30 евангелика хелветске конфесије и 9 јевреја. С погледом на матерински језик венчаника било их је: материнскога језика српскога (хрватскога) 7 090, словенскога 20, чешкога 67, словачкога 35, русинскога 12 маџарскога 145, немачкога 188, талијанскога 11 и других мчтеринских језика 8.

— веле да су казане речи арапске и турске. Само се то три пут проучи и пухне на момка па ће бити ко ћорав и да ће душу за њу дати. Када се у јутру умивају говоре ове три басме : XI. Жарко сунце круглим сјало, а ја поред њим. Отуд иду добри људи : О бога вам добри људи, ја сам сунце ја огрејте се ви. — Жарко сунце круглим сјало, а ја поред њим. Отуд иду добре жене : О бога вам добре жене, ја сам сунце ја, огрејте се ви ! (Тако момци, цуре, деца се спомену, поновивши све.) То бива да ће она сваком бити сунце. XII. Ја се уми студеном водицом, медном росицом, бисерном грозницом, жарким сунашцем, сјајним месецом, звездом дани-

Ш Валканије Орилине у МаЋедонији. О приликама у Маћедонији пише париски лист „Г^а Ра1пе" : У дипломатским круговима све више се утврђује уверење, да је положај у Маћедонији много озбиљнији, него што се то мисли у западној Јевропи. Пре два месеца могло се још надати да ће озбиљне и згодно примењене 'реформе утишати револуциони жар, но сад се увиђа да нема никаквог изгледа, да ће се реформе извршити до иролећа. Последњи извештаји, који стижу из Маћедоније показују, да се усташки покрет све више шири. Бојати се чак да вође маћедонског комитета не пренагле са својом акцијом и да велики устанак не избије у средини фебруара. Последњих дана напале су усташке чете, о којима није нико ни сањао, више железничких возова. Покушаји подсећају на бурску праксу у трансвалском рату. У солунском округу у неколико махова пресеченз су телеграфске жице. У недељуђје једна усташка чета испалила из заседе код станице Порој 15 метака на локомотиву брзог воза Ложач и машиниста да избегну пушчане метке морали су лећи на платформу. У битољском вилајету једна усташка чета терорише читав округ. Оружање ТУрснв. Из Цариграда телеграфишу у „Рат МоиуеПеа", да су !германски оружни заводи послали у Цариград 18 брзометних топова, израђених по моделу 77 2 милиметара. Те је топове немачки цар"Вилхелм поклонио Султану. Топови су послати команди другог корпуса, коме је седиште у Једрену. Једном султанском придом наређује се, да сви артилериски пукови набаве такве топове. Турски емигранти. »Рапв МоиуеНез" јавља из Цариграда : Државни тужилац при цариградском апелационом суду тражио је да се казне сви Турци, који одлазе у иностранство без владине дозволе. Суд је осудио Шефик беја и Фезил беја на вечити затвор у тврђави и да им се конфискују имања, што су из Турске побегли у иностранство.

цом, пчелицом матицом, свега света очном водицом, а највише свога драгог (Н.) и срцем и душом. XIII. Ја се уми зејтином, бејтином, студеном водицом, меденом росицом. — Где је ова вила све до сада била ; где је ова мама до сад мамила ? — Образ ми је образ бео ; очи су ми виле, а обрве стреле. Кога очима прострелим, обрвама примамим. Ја узмами и примами и путника и намерника, (ко је год види), а највећма свога суђеника. Веледалин амин ! (Да се услишам)Сад је ред да се нарумене и набеле и обрве црном бојом навуку, да су црње. За румењење је ова басма: (наставиће се.)