Мале новине

Телефон Пере Тодороваћа 836

БЕОГРАД, ПОНВДЕЉАК 20. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

'Олефон ур »'Д1шштнм 22в

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 10динај 6 мес. I з мес. ^јјјЈЛ Шш ' 4$к\ <1ЈЈ§ / ! ж Г8 дин.ј 9 дин. | 4'5° Д- |||& \ ■№ | ' ^0Г 1Ш «Г'^ Д ЗАСТР. ЗЕМЉЕ: Ш"|Д Ш ШШ\ Шт Шјј - I ^јј ј& Ш Година 6 мес. |з мес. НнШуН ЈНрА\ В^Л \ ИР^"' 40 дин .ј 20 дин. I 10 д. №| »/ИВ нГ ЛП' Ш■ жУд Ш 5И ј Ш Ц$ ЗА БОСНУ И ХЕР- Лк^ШГ/ Ј ЦЕГОВИНУ: XI'5"р: I 3 '""' " БР015ПАРЛ БРОЈ 20 'кТИЕ"2ЕЈШ6 |,КРГТТМО7ГВ» _ I .

ЦКНАОГЛ4 0ИМД ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

1Е РЕТ1Т ШНМ1

ГСД. XVIII

нат у Турској, непрестано ваља имати на уму при скором решењу маћедонског питања. Ако се Маћедонији мисли дати автономија, онда би природна последица те мисли била подела Маћедоније на три дела — српски, бугарски и грчки. Само се на тај начин може избећи жестока борба народности у Маћедонији. Нарочите незгоде маћедонскога питања не састоје се само у томе, што је Маћедонија турска покрајина, но и у томе, што се народности, које је насељавају, но сили околности не могу сложити једна с другом. Недовољне су саме реформе, које би прекратиле насиља над Хришћанима у Маћедонији; ваља још измислити такве реформе, које би свима трима народностима у Маћедонији дале могућност да се развијају и узајамно мирно живе једна с другом. Да би постигао тај циљ, потребно је при решењу маћедонског питања дати грчком елементу такав део утицаја, који одговара! историјском значају грчке народности и њеном садашњем положаЈу на јевропском Истоку. Ваља заборавити да је грчка краљевина мала и слаба, али ваља имати на уму, да грчки народ не преставља само краљевина, но су за ту велику идеју одушевљени Грци и у Маћедонији, |и у Малој Азији, и на многобројним острвима Архипелага, који су још остали под влашћу Турске. А ако та политичка и морална снага, која се назива грчким

светом. буде остављена без пажње, ако се маћедонско питање разуме као чисто словенско и добије једнострани правац и решење, онда као последица те политичке погрешке могу бити нови и сасвим нежељени заплети.

Куда гдедате?... Боже мој, како ли мора изгледати у главама оне господе око „Уставне Србије", кад они у свој лист могу пуштати и онакве бесмислице, какве кипте у ступцима њинога „органа"!.. Оно бива да се у опозицији пише мало друкчије, но што је рађено на влади; бива и то, да господа у опозицији мало и забораве какви су били као ми нистри, а мало се и навлаш направе заборавнкм. — Све су то обичне слабости и познате доскочице јучерашњих министара, који би данас да опет постану популарни опозиционари. Али овако грубо инћарење, овако простачко подваљивање и ординарно јавно варање то је већ и сувише глупо ; тога би се клонили чак и обични политички коцкари, а камо ли људи, који су до јуче били на највишим положајима државним, а и данас, и увек радо узимају на се титулу радикалних првака и неких вајних аристократа!.. Г. г. Миша Вујић, Пера Велимировић и њини јучерашњи министарски другови причају нам, данас како садашња Народ-

Цодела Маћедоније Петроградске: Новости донеле су у свом 16. броју овај интересни чланак; Кад јевропска штампа говори о маћедонском питању, онда разуме односе између Отоманске Порте и двеју словенских државама — Србије и Бугар ске. При том заборављају Грчку и грчки народ, ма да им у маћедонском питању припада видна улога. Грци имају у Цариграду свог духовног и политичког поглавицу — патријарха, који се не престано појављивао пред Портом као заштитник свих турских хришћана на Балканском полуострву, па били они Грци или Словени. У току времена тај општи хришћански значај цариградског патријарха опадао је и слабио. Бугари су добили свога егзарха, а Срби траже васпоетављање пећске патријар шије. Шго се тиче грчкога патријарха, он је све више постајао поборник чисто грчких интереса, Тако звана „велика идеја% којој ревносно служи грчка патријаршија у Цариграду, не састоји се ни у чем другом но у сновима о васпостављању старе византиске империје. Грци живе у тој чаробној машти. Турци ће отићи натраг у Азију, а лепа земља на обалама Босфора и Мраморног мора постаће својина грчкога народа. С

ПОДЛИСТАК

Једно Дророчакство (историски роман из српске прошлости) књига IX. (2) I Пометња Дакле, један је кљаз био оборен, други подигнут, а до ње -ј гова повратка изабр«на јебилај привремена влада од 3 члана, који ће вршити књажевску власт и одржавати мир и ред у земљи. То је било свршено за ока три дана, од 10. Децембрау вече, па до 13. Децембра у јутру, али за све ово знало се поуздано само у Београду, где је заседавала Скупштина, која је ову ствар и свршила.

тог гледишта и решење маћедонског питања може бити само у интересу „Велике Грчке". Али се Грци налазе у недоумици: о њима скоро и не помишљају велике државе, које узимају на себе тешки задатак да реше маћедонско питање. За то Грци воде најжешћу борбу против автономије Маћедоније, јер у свима пројектима о автономији Маћедоније не виде ништа друго но словенизирање те земље, која се од старина сматрала као својина грчког народа и колевка највећег завојевача. Не може се одрицати значај грчког елемента у савременом турском животу, као што се не може одрицатини значај елемента јерменског. То су две снаге с којима ваља рачунати у са дашњости и с којима ће се морати да рачунуа и будућности. Истина, грчка је штампа мало позната у западној Јевропи, али у Цариграду и Маћедонији грчки је језик веома распрострањен. На њему говоре и Турци и Словени. Грчке мисије по својој примерној организацији сматрају се као ајбоље на Истоку и јављају се као снажно оружје у рукаманпатријаршије и Фанара. Тако звани фанариоти, без којих се у Цариграду ни корак неможе учинити, пост к гли су велико савршенство у вођењу свих могућих политич-ј ких интрига и имају знатан у -ј тицај на полигику Порте. Те веома повољне услове, уј којима се налази грчки елеме- ! Истина, још одмах и.Децембра, чим је Скупштина прогласила збацивање кнеза Карађорђевића и покрлтак Милоша Обреновића за наслсдног књаза Србије, издата је скупштинска прокламација о томе, којује јеврем Грујић са скупштинског доксата јавно прочитао сакупљеном народу. Но ту прокламацију могли су добро чути и разумети само они, који су били ближе доксату, а сав остали свет сазнао је за то само по чувењу по казивању, по ономе што се о томе причало и говорило. Ред је био да се та скупштинска прокламација, о промени динсстије, одмах наштампа и по целој земљи службено објави. Али тако није учињено, и због тога је и у самом Београду још владала велшса двоумица : да ли је нова струја коначно већ побе-

дила, или се још може врагити стари ред и старо стање. Још већа пометња била је у унутрашњости Србије. Глас о династичкој промени пролетио је кроз целу земљу још одмах II. Децембра, чим је нроглашено збацивање Карађорђевића и повратак Обреновића. Пријатељи и приврженици Обреновића већ су радосно шапутали од уста до уста, како је стари књаз Милош опет подигнут на књажевски престо српски, и како Ке ускоро кроз Србију опет загрмети његов моћни глас! ГЈо многим приватним домовима, на тај рачун, већ се пило и веселило. и свнчкја уста била су пуна само тих разговора о повратку Обреновића. Но то се сзе дешавало некако покривено, склоњено, управо тајно. код приватних људи, али

јавно још се није знало ништа поуздано, нити се ико усуђивао, да с тим изиђе отворено и сло бодно. Саме државне власти држале су се доста повучено. Оне су махом биле одане кнезу Карађорђевићу и сад су побијале пронесене гласове о промени на престолу. У осталом, друкчије нису могле ни чинити. Јер, ево бејаше прошао и једанајести и дванајсти децембар па освануо већ и тринајсти, а из Београда још није било нпкаква службена гласа ни јава, да је династичка промена извршена. Гласова је било свакојаких, али никакве службене потврде. А то је све стварало велику забуну и пометњу. (наставиће се)