Мале новине

на Скупштина има своју солидну већину, како се с таком озбиљном и погодном Скупштином дивно даје радити, како би чак и садашња влада могла с њом радити ништа ти красније, само да је хтела право и поштено, и како је управо грдна штета, што је једна тако мудра и патриотска Народна Скупштина спречена у раду баш сад, у овим судбоносним тренутци ма, када би тако много могла учинити за ову „напаћену земљу"! То нам данас причају г. г. Вујић и Велимировић, и то они причају сасвим озбиљно, и не једном, већ скоро у сваком броју своје „Уставне Србије " И то коме причају? Овој истој „напаћеној земљи/' која их је колико јуче својим рођеним очима гледала, како се ломе и боче и какву муку муче баш са том истом Народном Скупштином, коју сада толико хвале! Седам месеци вукао се клипка с том Скупштином; седам месеци дангубио с њом и појели скоро пун милијун динара „народне цркавице' — неколико пута та му Скупштина подметала ногу и он преко ње главачки падао и после се једва дизао, и то увек и једино уз припомоћ и пружену руку одозго — док се на послетку није коначно срозао! —- Ето то си колико јуче радио ти, г. Мишо Вујићу, ти с твојим друговима. Г. Пера Велимировић прошао је још и горе. Он чак није могао ни покушати да ради с том Скупштином. И сад излазите вас двојица и ваше друштво, да нам у вашој „Уставној Србији" причате, како садашња Скупштина има солидну већину и како се с њом може красно радити!... За цело, једна дрскост, којој се можемо само чудити. Чисто човек да не верује, да људи здраве памети могу и такве будалаштине чинити. Лагање је тако очигледно, да те људе треба само питати: Куда гледате?....

јјиевиак Паје Дољског ОД Д. Лпухћина (1) 6. новембра. Јуче сам се нешто чудновато осећао ... Имаће већ недељу дана како ми све некако није добро. Не могу истина рећи е је ово почетак какве озбиљне болести ; али онако није ми како би требало, па то ти је. Час ме стегне кашаљ, час заболи глава, ноћу ми се не спава, а дању малакшем као да ме је ко сву ноћ у ступи туцао. Јуче се одлучим те позовем и лекара кога често виђам код Маре Петровне. Лекар је све чинио што и његови другови обично чине у

Ш Народа Обесила се. Из Ужица нам пишу: „Шеснајстог тек. месеца обесила се у свом стану у Ужицу четрнајстогодишња девојчица Косара, кћи пок. Илије ПејиКа, бив трг. из Ужица. У њеним недрима нађено је писмо којим јавља фамилији. да се веша зато што је стајала у недозвољеним односима са једним господином. Име тог господина штедимо док се истрага не оконча".

Из срнског света Прослављање Св. Саве у Кадмкеју Г. Ђуро Богдановић, драгоман црногорскога посланства у Цариграду, опкољен многим цариградским Црногорцима, прославио је Савин дан у Кадикеју, на азијској обали, прво служоом у цркви св. Ефимије, а после примањем честитања у гостионици. Том приликом је напио здравицу кнезу Николи г. Ђуро Вучевић, перјаник цариградског црног. посланства. После је исти говорник наздравио и султану. Једну и другу здравицу искупљени Црногорци с одушевљењем ■ у примили. Нова српск м ввмљорадничка вадруга. Основана је српска земљорадничка задруга у Мелом Бечкереку (удружење са неограниченом одговорношћу). 4мврички Срби. У Њујорку је почео излазити нов српски лист „Српски Родољуб" под уредништвом Јове Томановића. Овај лист јавља како се међу америчким Србима лепо развија смисао за организацију. За кратко време основана су ова друптва: „Српско Балканско Јединство" у Лед Сити, Сауд Дакота ; „Српска Добротворна Друштва" у Јаксону, Амадору (Калифорнија) и у Догласу (Аљашка.) Ова друштва приступила су Првом Српском Савезу. Осим тих основана су „Српска Добротворна Друштва" у Фредону и Бивер Пулу, и „Краљевић Марко" у Бенвуду, Вирџинија. Радосна је појава што и Срби у Америци увиђају потребу живе развијене организације. Само тако се могу сачувати у туђинском мору. Лиет ва везиље. М. П. Паклопић из Вршца јавља, да ће наскоро покренути илустровани лист за ручни рад, домаћу потребу и забаву под џштхпешшжшшажжштагжт 'лвјж ашх ешштвж ажв ж/хшате г твш&ктишжпа т&квим приликама. Разгледао ме и ослушкивао од главе до иете, мерио ми телесну топлоту, куцао ме са сијасет божји чекичића по прсима, посматрао ми и језик и било, па нашав све у своме реду замишљено сео за писаћи сто и почео писати некакву своју лекарску наредбу; али је не доврши већ наједаред ђипи са столице, па опет приђе к мени; још једном прислони ухо на моје срце, ослушну за тренутак. потом се диже и мало неповољно заврте главом. Рузуме се, одмах сам га замолио за објашњење. - Видите, замуца као да промишља шта ће рећи, срце вам је потпуно исправно ; али, како бих вам рекао.... Погледајте ове ваше папуче. Без сумње их одавна носите и можете их још дуго носити ; али су ипак на

насловом „Српска Везиља" „С. В." је сврха ширење у народу српских везова. „С. В." доносиће цртеже у оригинчлној величини, тако да се могу одмах пренети на "платно, свилу, кадифу, чоху и т д. и то на дваначина. Доносиће такођер слике из срп. историје и ликове наших знаменитих људи, српске натписе, слова монограме, цвеће, гирланде, ките цвећа итд. даље стародревне цртеже и вез, са ознаком чији је и кад је везен; доносиће од куд се могу набављати ствари потребне за вез, као свила, памук, вуница, злато, гранати, и т. д.; Првенство ће имати српске творнице и радионице. Имаће и рубрику: питање и одговори, уз то и рубрику „за часове одмора" у којој ће лоносити забаву. Вересије нема. Цена је листу 5 К. на годину, 2 1 /? на У 2 год. Излази 1 месечно на 1 табаку текста и 2 табака цртаног додатка. Претплата и све, што се листа тиче, нек се шаље на:^Цртачко везиљачки завод М. Г1. Павловића, Вршац (Уегаесг) Вапа!:. Из Балканије Грци о реформаиа. Расправљајући питање о реформама, „Атина" пише : »Постављање великог везира доказује даје стање у Маћедониш ненормално. Чувене роформе, за чије је извршење била одређена нарочита комисија под преседништвом садањег великог везира, уводе се као и реформе у Јерменској. Ма колико да се чини да је пријатељ руске политике, Ферид паша ипак не заборавља да је Албанез, и уз то још и мухамеданац. Као и сви правоверни мухамеданци тако и он мисли да су планови Русије, да се у оном крају уништи турска држава. Атбанез велики везир није од оних људи, који желе решење маћедонског питања и вероватно је да су га за то и поставили за великог везира, да може имати Албански народ на расположењу за сваки случај и уз то да их увери, да албанија неће доћи на друго место после Маћедоније, т ј. да реформе најпре треба увести у Албанији, па после у Маћедонији .

својим врховима ишчешане. Та вам је иста вража и са срцем ; и оно се може похабати. Али, кажите ми, колико вам је година? — Колико ми је година ? Мени ?.... Јест, јест вама. А што вас буни то моје питање ? — Стога шго ми то питање још ни једном није иало на ум. Имаће ми преко четрдесет. Лекар се насмеја — Свакако ће вам имати преко четрдесет, али колико ? По свој прилици и близу педесет ? — Јест, тако ће нешто бити. — Е, видите. Човек коме прохуји педесет година већ мора помишљати и на своју стирост; онда му неће бити чудно ако му срце стане слабије радити него за младих година. Потом с неком поузданошћу опет седе за писаћи сто и на-

ТЕЛЕГРАМИ (19. Јануар) Маћедонско питање Цариград. По турским извештајима, у округу охридском, битољски вилајет, био је сукоб с једном великом четом, која је од чести уништена а од чести разјурена. Окружница васељенског патријарха, која је издата по жељи Нортиној, наређује маћедонским митрополитима да с местним властима живе у доброј слози. Загреб. Како на меродавном месту изјављују, не одговара истини загрепска приватна .вест, да овдашњи конвенат милосрдних сестара шиље у Албанију 100 болничарака. Цариград. Порта је одбила предлог, да повратак маћедонских бегунаца удеси и утврди мешовита комисија. — По консуларним извештајима, у битољском вилајету до сада су примљени педесет и један хришћанин у жандармерију и пет хришћанских полицајаца. Мећу њима нема ни једног Бугарина Грчка Флота >"-ТИ!'.а. Велики одбор за народни фонд за флоту, који је крајем 1902. године износио 5,791.612 динара, решио је, ако то усвоји народна скупштина, да стави на расположење потребне суме, да се ове године сагради један школски брод. за шта предра чун износи милијун динара, и један торпедски ловац за ратну марину у вредности од 800.000 динара. Турска Цариград. Код дуванске режије и и других овдашњих завода Турска тражи позајмицу од 500.000 лира. У исти мах преговара с Немачком Банком о конверсији риболовног зајма. Цариград. Четири руска брода, .Стремићељњи«, ..Строги", »Сметљиви" и »Свирепи', који су прошли кроз Дарданеле, забележени су у руску флотну листу као торпедни разорачи. Они су при проласку били сасвим разоружани, носили су трговинску заставу а људи на њему нису били војнички униформисани. Русија Копенхаг. Рицау Биро" јзвља из Хелзингфорса: Гувернер ђенералма јор Крмер добио је наредбу, да одмах гшса три лекарске наредбе. — Могу ли бар још данас где изаћи? запитам га страшљиво, готово молећивим гласом. — Ни под каквим погодбама! Од сутра ћете наизменце пити ова два лека, а у вече ћете се истрти овом машћу. Прекосутра ето ме опет к вама. — А ја сам за данас обећао отићи на ручак код Маре Петровне, јер као што знате данас јој долази нећака.... — Ништа, ништа. Кад отидем од вас свратићу код Маре Петровне, па ћу јој казати, како сам вам наредио собни притвор; а већ имаћете кад и нећаку видети, јер ће она остати код Маре Петровне целу зиму. (наставиће се.)

V