Мале новине
Телефон Пере Тодорозића 136
БЕОГРАД, УТОРАК 81. ЈАНУАРА 1903. ГОД.
'Гелефон уредништва 228
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 10дина| 6 мес. I з мес. Г8 дин .ј 9 дин. I 4*5о д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. |з мес. 40 ДИН.) 20 ДИН. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: ГодинаЈ 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. ј 7 -50
БРОЈ 5 ПАРА
ЦРНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА т д. Рукописи се не вракају Стари број 10 п. д.
БРОЈ 21
кшме ттит
Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЂ
1Е РЕТ1Т Ј01ЈКНА1
РОД. XVIII
15.000 Динара У СУМАМА ОД ПО 5.000 Динара дају се под интерес на непокретно имање. За услове и остале погодбе обратити се г. Ђоки Ка рајовановићу, овд. адвокату са канцеларијом у новој Сав чићевој кући на варош капији. 9
ска плева сунце да помрачи!....;^а, — као што је све то славКукољ и уродица прште на све' стране: стари, дугом употребом поабани радикалски корифеји 1 стрмоглавце се претурају!... О,
но цветало под окриљем устава од 1888. године!.., * Сећамо ли се тих „срећних"
Што ко тражи и - наћи Ће!... Нису то само мамци, што се мећу на удице, да се на њих риба лови. Има ту и политичких мамаца. То су обично лепи, китњасти политички програми, што много обећавају, а ништа не дају; то су лепа, звонка имена политичких странака, као — либерали. радикали, напредњаци, самостални либерали и самостални радикали, неутралци и — фузионаши.... Сад имамо и једно ново, тазеиме: то је српска демократија. Помислите само: српска демократија!.... Како то дивно звони!.... После, и њена је генеза чиста. Не води она своје порекло из каквог мутљага, из каквог устајалог' политичког жабљака. Не; српска демократија потиче из чистога „планинског врела." То је онај први, онај чисти радикализам, онај џин партија, што у свој исполински стомак беше сручила пет пуних шестина нашега народа....
Али, како се он, у низу година, а под утицајем ра, тих политичких струја, прилично ужегао и измољчио, те се у њему залегле сваке у Бога уродице, мрава и црва, а на све стране избила црвоточина, то га је ваљало мало пустити на „тријер пречишћенија." А то вам је некаква чудновата направа, којом се одваја политички кукољ и свака друга уродица од чистога, једрога радикалског зрна.... А то једро, а то здраво, а то чисто радикалско зрно, то вам је српска демократија. Њој се на чело ставио „познати'' Љуба Живковић (у књижевности прозван Глупи Август), Јаша Продановић и Раде Домановић, који на изменце окрећу ову нову радикалску ветрењачу — што се, знате, зове ,,Одјек.. " * Боже, да је коме било стати па погледати, кад је та нова направа пуштена у покрет?!.... Њено клопарање уши да заглуши, а прашина с небом свезала !.... То вам је право јордан ско „пречишћавање." Радикал-
како бедно данас изгледају ти ! дана, дана потпуне уставности јнегдашњи радикалски прваци!..|и парламентарности, дана пот| Све их је редом тај радикалски | пуне грађанске слободе, личне | тријер избацио на политичкО |И имовне безбедности за све I сметлиште.... Али, оно што је грађане редом ; па ма којој они јостало, то је бар чисто зрно, политичкој странци припадали?.. ј радикалско - као суво жежено! Ето, то је оно, што данас тра|злато. И то вам је она групи-;жи српска демократија оличена | ца самосталних радикала, штоју Глупоме Августу и његовој ;се искупила око „Одјека...."; дружиници око „Одјека"!... ; Чета мала, али одабрана! Онај И ми мислимо, да ће они кајзна шта хоће, а то је оно,|ко су почели, и наћи оно, што | што хоће и српски народ, који| т раже ; јер је давно казато: 1је у тој четици усредсредио све пШто к0 и и _ на _ ј своје жеље и сва своја надања.1^ и ]ч јОна хоће праву, чисту, ничим јнепомућену уставност и парлајментарност; она хоће слободу ј гбора и договора; она хоће потјпуну слободу штампе а не ова-1 ј КО штуру, као ШТО је ова данас; 17. овог мес. пре подне имали су част ј она хоће народни суверенитет ; предстати у депутацију и бити примУ свима Гранама државног ЖИ -|љени одЊихових Величанстава, Кравота, а ТО све хоће И наш на -!ља и Краљице изасланици свију род ! .. Најпосле Г. г. Глупи Ав- општина из новоослобођених крајева,
Из народа Депутација Као што смо већ јавили,
густ, Јаша Продановић и Раде Домановић свели су све своје жеље и захтеве на циглу једну
коЈима су се придружили и чланови скупштине округа Нишког, да Њиховим Величанствима изјаве најтоп-
тачку, а ТО је, да се У ЖИВОТ лију захвалност народаиз неослобоповрати, па макар ТО И указоМјђених крајева на милостивом и плебило, устав ОД 1888. и то ОД менитом прилогу од 80000 динара за корица ДО корица; а ако сеЈ болницу у ИицЈу. 0 томе нишке „0. којом срећом, то народу повра-, Н" доносе ово. ГИ, онда ће И ОНО остало само Депутацију је предводио ^г. Тодор собом доћи, као: слобода збора , Миловановик председ. опи1тине града И ДОГОВОра, лична И имовна Ниша, који је поздравио Њихова безбедност, партиска трпљивост Величанства лепим прикладним говоУ пунОМ СМИСЛу те речи, поли- ром, нагласивши, да народ у овоме тичка кретања без коца И угар- племенитоме делу свога љубљеног
ПОДЛИСТАК
^едко ЈСророчанетво
(историски роман из српске прошлости)
књига II.
(3)
I Пометња Тако стање мучне неизвесности било је и досадно и опасно. Њему је што пре требато учинити крај. То, пак, најбрже и најлакше могло се постићи једном прокламацијом, која би службено објавила по целој земљи извршене промене на престолу, и тако од стране државне власти признала и утврдила ново стање. То су сазнавали и Скупштина и нова привремена влада. С тога се одмах томе и приступило.
2. Скупштинска лрокламациј?.. 13. Децембра у суботу, око 9 часова из јутра, отворена је скупштииска седница. Посланици су бп.иг сви на окупу, а за мало па дођоше и чланови нове привремене владе. Гарашанин изнесе прокламацију, коју је био спремио. и у којој се говорило да је, због одласка кнеза Карађорђевића, Скупштина морала предати књажевску власт привременој влади од три лица, која ће управљати земљом до доласка избранога књаза Милоша. Даље се у прокламацији говорило, како ова влада, желећи да одржи мир и ред у земљи, потврђује све грађанске, црквене и војене власти у њиним службама и дужностима где се ко нашао, и позива цео народ, да власти слуша, да им се покора-
ва и њине заповести тачно врши. Сама пак влада обвезивала се, да ће радити »на основу благотворнога устава, који је Србији Бистателна Порта даровала, а велике силе потврдиле и га рантовале.« Најзад у прокламацији изреком је било наглашено и то, да ће привремена влада земљом управљати у „сагласију са државним Советом." Овака прокламација није се ни мало допадала ватренијим Обреновићевцима, јер управо није престављала право стање ствари. У њој није речено, да је Скупштина кнеза Карађорђевића збацила и да је династију Обреновића повратила на престо књаж:евски са свима наследним правима. Многима се од посланика није допадало ни то, што су
понова утврђене биле све гхређашње власти, и ако је неке чиновнике требало збапити и казнити због њинога непријатељског држања према Народној Скупштини. Цела прокламација изгледала је као да управо хоће да забашури и да замаже велике промене, које су извршене, и да представи као да се цела ствар тицала неке ситнице и да је свршена добровољно и по пристанку. С тога чим је прокламација прочитана, Јеврем Грујић примети Гарашанину, да у њу нису ушле многе важне ствари. (наставиће се)