Мале новине

Краља и миле Краљице гледа Њихову ваздашњу бригу за напредак и срећу његову; да народ у овоме племенитоме делу види очинску и материнску бригу свога милога Краља и миле Краљице и за Србе из јужних крајева иза граница Краљевине и да народ са топлом захвалношћу поздравља овај вечити споменик прославе 25-годишњице свога ослобођења, подигнут руком љубљеног му Краља Александра I. и миле Краљице Драге у спомен сећања на неумрлог Им родитеља блаженоупокојеног Краља Милана I. | .Њихова Величанства благоволела су милостиво заблагодарити Своме верноме и оданоме народу из новоослобођених крајева и изразити Своје задовољство на тако топлим изјавама захвалности и оданости, нагласивши, при томе, да верују: да ће и народ из нових крајева бити вазда према овим крајевима онакав, какав према овим крајевима бејаше и народ из"старих граница до ослобођења ових крајева. Бурно и одушевљено: Живели... Живели .. Живели... заорило се по дворани, а за тим су Њихова Величанства са сваким изаслаником благоволела милостиво проговорити, разбирајући о здравственим и привредним приликама његове околине. Њихова Величанства, уз бурни поздрав депутације, опростила су се и повукла у Своје одаје. Неумесна наредба. Под овим насло вом крагујевачки „Н. Напредак" бележи ово : „У нашем саобраћају се често чине сметње баш од оних који треба највише да раде на томе, да се све олакшице дају онима. којима је потребан што бржи и лакши саобраћај. Тако ових дана, не знамо како, тек овдашња пошта по некој министарскоЈ наредби наплаћује дуплу таксу за све пошиљке, које се дају после 6 сати. Кад у пошти има лежурних чиновника и после овога времена, који могукомотно да отправљају све послове, зашто да се овом таксом оптерећују они којима хитност каквих пошиљака не допушта, да послове сврше пре 6 сати. У интересу што бржег саобраћаја, желели би да министарство обустави ову сасвим неправедну наредбу". Опасна мрађа. Непознати зликовци ноћу између 12—13 т. м. пробили су зид гостинске собе механе у Дивостину, близу Крагујевца, који је био дебео 70 см. Из исте су однели све

Дневнак Паје Докког од А. ДпухЂина (2) Потом немарно стрпа у џеп банку коју сам му кришом тутнуо у руку, као да чиним нешто што се не пристоји, и лекар изађе из моје собе врло важна лица. Ова лекарева посета изазвала је у мојој глави врло жалосне мисли. Шта ће то рећи ? Откако сам зазнао за себе увек сам се осећао млад, а сад је наједаред изашло да сам већ оста рео ! Још колико јуче јео сам, пио сам, спавао сам и удварао се женскињу као какав младић; а већ од данас све мора другчије бити.

спаваће ствари. Начелник среза гружанског повеоје живу истрагу да би пронашао зликовце, а како веле, већ се двојица налазе у рукама власти. Сумња се да су ово лопови учинили у намери да би узели новац од Ђоке Ивезића кафеџ. Он је новац добио за продате свиње на 5—6 дана раније пре учињене похаре. Пошто новац нису могли наћи, задовољили су се стварима, које су све из собе покупили. Онружна снупштииа. Скупштина округа нишког трајала је 15. и 16. о, мес. Поред многих текућих административних послова, у које спада утврђење окружног и економног §уџета за ову годину, решила је да се из буџетских уштеда у прошлој год., даје по 15 динара месечно на име повишице квартирине и то: писарима и практикантима полицијским, помоћнику благајника окружног и свима учитељима и учитељицама у округу нишком. Даље је решила: да се изда 7<,00 динара за грађење зграде за нишко позориште „Синђелић" и да и даље остане на издржању окружни фијакер, који се ставља на употребу окружном начелнику. Одобрила је и на издржање жандарма овд. одреда 5 процента приреза од непосредне порезе по постојећем закону о томе. — На овоме састанку скупштина је једногласно решила а на молбу команданта моравске девизије, да поклони окружни плац преко од дивизијског штаба г.г. официрима нишког гарнизона на коме ће они подићи о свом трошку официрски дом.

Из српског света Забава у српоком девојачком интернату, Ипак није у Загребу Св. Сава прошао без икакве забаве. Нашло се где ће се прославити. Питомице срп. дев. интерната су га прославиле на свој начин. Забава је отпочела у 5 сати после подне. Питомице су наизменично водиле игре, песме и декламације, па тако забавиле и своје госте и себе. И ово ће бити лепа успомена питомицама које ће понети из интерната. То сведоче саме питомице, јер су једна другој говориле — кад су се гости разишли — да још никад нису се тако лепо провеле дан св. Саве. Српека забава. Загрепска српска Тада узмем претурати по своме писаћем столу, па наиђем на стари, пожутели свежањ својих забележака са натписом : ' Успомене. Дрезда. Почео сам писати ове забе лешке пре много година за свога бављење у туђини у својим врло немирним душевним тренуцима. Овде ћу из тих забележака изнети неколико последњих врста: »Време је престати једном. Не разумем,. видим, ни себе ни живот око себе. Биће времена када ће се све у души сталожити, а то ће бити за доба туробне старости. Тада ћу можда наставити ове своје успомене." И ово доба као да је већ наступило. Давно се већ све у мојој души стишало, довршио сам своје живовање, те је већ вре-

академска омладина приредиће у очи Сретења велику забаву. Изабрат је нарочити одбор, који већ ради у велике, да забава испадне што лепша и сјајнија. Св. Сава у Варшави. Из Варшаве нам пишу : »На дан Св. Саве ми смо уредили малу свечаност у овдашњем српском консулату за Србе, који се налазе у овдашњем војном Суворовском корпусу. Деца су била изненађена и јако су се обрадовала тој прослави. Уз малу беседу, која је била подесна за њих, били су лепо угошћени и вођени у позориште. Пошто конзул све Србе који пролазе кроз Варшаву прима најљубазније, а у нужди указује им и материјалпу помоћ, то ми је врло мила мисија као Српкињи замолити Вас, да ово неколико речи изволите уврстити у Ваш штовани лист. Од позватих Срба били су из Београда Александер Михајловић кадет 1 разр. и браћа Брабићи, такође кадети из Зајечара. Остало друштво били су Бугари — кадети. Српска деца нашла су у овдашњем консулату мило огњиште, а г. Зајдел обасипа их очинском љубављу. С. Виљкошевска.

Из словенс^ог света Множење Словена. Проф. Черковски изнео је у пољском листу „Огњиско" врло лепе податке о множењу Словена, особито Пољака, и сравнио то с множењем Немаца и осталих европских народа. По томе рачуну излази да су Пољаци најплоднији словенски нароц. Поглавито се брзо множе у Познању и да се јатомице не исељавају, било би им тамо претесно. Што се множења тиче Немци далеко заостају иза Пољака. У Саској, где живе помешани Пољаци и Немци, множи се становништво за 34 од сто више него где су Немци сами. Тако је исто у Познању, Пруској и Шлеској. У опште узевши Пољака се у Немачкој за три године сразмерно намножи толико, колико Немаца за пет година Али у Познању се Пољаци брже множе него и сами Пољаци у Галицији. Од свих Словена највише се множе Руси. Онда долазе Пољаци, иза њих јужни Словени, а онда Чеси, иза којих долазе Немци и остала ме за свођење својих рачуна. Нисам само јео, спавао и удварао се, већ сам за целог свог живота и посматрао и размишљао. Сада ми јасно лебди пред очима све што ми се у душу удубло од хладне науке и онога сетнога знања што ми га је срце опазило. Ни сам не знам хоће ли ове успомене чему ваљати ; али ипак оне нису на одмет, јер сам у њима налазио пријатне забаве. Ама све на страну, али зар сам збиља остарео ? Веће бесмислице ваљда не може бити! У лицу сам као какав младић, још немам ни једне седе длаке на глави, играм на баловима као бесан, матере виде у мени врло красну >прилику<, а што је понајглавније —• сви ме још зову Паја Дољски. Само ме људи које једва познајем зову Павле

Европа. — Што се тиче нас Срба, може се у опште узевши веровати Черковскоме, да заједно с осталим јужним Словенима стојимо у овом погледу на трећем месту. Али на жалост морамо признати да има крајева, особито Бачка, Банат, Срем, где се врло слабо, готово никако, множимо. Против прославе пољског устанка. Ове године навршује се 40 година од несрећног пољског устанка 1863. год. Галички Пољаци прославише четрдесетогодишњицу устанка у већој мери него обично. То је побудило Стојаловског, вођу пучке, хришћанске странке, да се у свом листу „\У1ешес-Рс2о1ка" изјави против те прославе, којом се само дражи руски народ. Говорећи о злом стању пољског народа у Пруској и Аустрији завршује : „С обзиром на тако жалосно стање пољског народа, сме шака људи заслепљена поганом мржњом и заносећи се само илузијама, дражити осећаје 100 милиона браће, који нам за време натегнутих политичких односа у афери врешенској пружише доказ своје наклоности и свога саучешћа а чим даље, тим више нам се приближују пружајући руку помирницу. Узмемо ли на ум, како данас ие само поједини народи, већ и најсилније на свету државе траже савезника, како изгледа смешан факат, да ми презиремо саучешће своје браће и проповедамо веру »у неисцрпну снагу народну" или друге празне речи, које су само знак покварена ума, који би био кадар читав народ навести на пут самоубиства. Зато сматрам приређивање прослава јануарског устанка у наше време шкодљивим за пољски народ«.

Из Балканије Поштанска конвенција. Посланицима у бугарском Народном Сабрању раздата је поштанско - телеграфска конвенција, закључена са Србијом. Између осталога том конвенцијом, као што наши читаоци већ знају, утврђене су и јефтиније таксе за извесне врсте кореспонденције. Тако је смањена такса од 10 на 5 пара од речи за телеграме, такса за обична писма смањена је од 15 на 10 пара; за новине, периодичне списе и књижевна саопштења од 5 пара за 50 им!и1т1ииддшшшшииит1гашижиаднгтавтаж«машаастгои^^ 4 Матвејевић, а сви добри познаници увек Паја те Паја. Ваљда старца нико не би звао Пајом?! Баш пре неколико дана десило се ово : Некакав старији господин затражи у кавани друга за играње карата, а неко ће му рећи: »па ето вамПаје Дољског." Тада ме готово мало наједи оволика поверљивост од стране човека кога готово и не познајем; а сада видим да је имао потпуно право. Ваљда он није крив, што ме свако живи тако зове? Само ми се нашао овај гадни лекар, те му се чини да сам остарео ; а овамо он ми је бојаги још млад и зелен, кад једнако кришом добацује Мари Петровној нежне погледе. Глупост, глупост и опет глупост. (наставиће се.) ,с