Мале новине

грама тежине на 1 пару од примерка и сваких 50 грама тежине или разломак од 50 грама. Министри милиунарн. Данашње грчко мпнистарство састојп из све оамих богагаша, који већ имају на иеколшсо милпјуаа. Тако министри Коранонас, Скусес и Мавромахалис сматрају се као најбогатији људи у Грчкој. Исто су тако богати и Рома и Отомалис. Само стари министар иредседник Делијанис сиромах је — кад није на министарској столици, он живи од ненсије. Грчиа скупштина састоји се од 234 посланика, од којих су 109 адвок та и 37 официра. Од других занимања има : 21 лекар, 20 сопственика и рентијера, 21 банкар, 2 трговца, 1 иоморски официр и 1 пои- Од свих садашњих иослапика, на броју 234, њих 102 сад су нрви пут ушли у Скупштину, 154 су ожењени. 72 нежењени и 8 су удовци. Само један носланик носи народно одело — фустанелу. Кад се узме на ум број адвоката, лако је објаснити вашто се у грчкој много говори а мало ради. Понрет Маћедонаца у Грчкој. Софиски .Нови Дневник" има из Атине интересаитаи допио о покрету Маћедонаца у Грчкој. У том се допису вели: „Сад је амо дошао каиетан Ђорђе Аркудо. Он екупља младиће и спрсма их да у марту с њима иређе у Маћедонију и до сада се записало 180 душа. Пронео се глас, да он скупља младиће да туче бутареке револуционаре у Маћедонији. Ја се заинтересовао и отишае капетану, с којим сам имао овакав разговор ! — Ми ћемо изићи да се тучемо с Турцима, — рече ми Аркудо, а не да се бијемо с нашом браћом Хришћанима. Ко је прави Маћедонац, не треба да гледа, да ли је који Вугарин, Србин, Арнаутнн или Влах, јер смо сви браћа хришћани Маћедонци. Сад је време да се скуиимо сва браћа и да идемо да се заједнички бијемо с тиранином. И бићемо се, „Маћедонци за Маћедонију." Нећемоје дати никоме: ни Бугарској, ни Србији, ни Турској. Да познаш маћедонског војводу Коте, који и ак.о је Бугарин, пије иравио никакву пакоег ни Грцима, ни Власима, ни Арнаутима и којп ппје као Чакаларов, поји «је чппио изнеспе накој П !, — еки ћемо ио1гн за н.им.

Из бела света Јом једно друшч-во за помаџариваве. „Реб1:ег иоус!" доноси вест, да је међу Словацима у липтавској жупанији основано друштво за помаџаривање. Разлог је јачање словачке народне свести, а — по »Р. 1 ј."-у сузбијање панславизма. Друштво се назвало „Маџарсчи савез липтавске жупаније", а седиште му је Микулаш (1лр*6 бгеп): М1к1о5). Из извештаја „Р. 1>." види се да су Маџарима трн у оку словачки новчани заводи, јер јачајући народ привредно подижу његову отпорну снагу у борби са помаџаривањем. Липтавски св - ивански свештеник Плави изразио је то рекавши, да су панславистички (читај словачки) новчани заводи корен свему злу. Друштву је изабран за председника словачки одрод Золтан Турански. Добра последиџа овога биће то, да ће Словаци још боље прионути око народних послова. Подожај у Францускеј. У једном

свом говору у скупштини означио је министар председник Комб религиозне идеје као потребне за друштво. Услед тога настао је критичан положај у републиканској већини, која у тој изјави гледа узмак пред клерикализмом. Радикално социјалистичка група створила је закључак, у ком даје израза свом великом жаљењу ради философских Јјдоктрина, које је министар председник развио на говорници. Група захтева, да се извештај о конгрегацијама одмах после буџетске расправе стави на дневни ред парламента. И радикална левица дала је сличну изјаву. Но обе групе заступају мишљење, да се не сме пренаглити с одузимањем поверења шефу кабинета, него му треба дати прилику, да своје речи разјасни и републиканску странку умири. При-[ ликом избора комисије за конгрегације у сенату разјаснио је Комб сво говор у скупштини који је изазвао тако велику узнемиреност. Комб изјављује, да је хтео говорити само о значењу религиозне идеје у савременом друштву. Није му ни на ум падало, да хвали хришћанску наставу, у којој господују догме, које он мора осудити. Ова изјава министра председника стишала је узнсмиреност, која је била завладала у републиканској већини, После тога замукли су гласови о министарској кризи. ТЕЛЕГРАМИ (21) Јануар Гибралтар. „РаЈтеров би= ро" јавља, како је гувернер званично извештен, да је претенденат Бу-Хашара сасвим потучен, и да су многе његове присталице изгинуле или заробљене. Виндзор. Енглески Краљ је оболео од лакога назеба. Цариград. Али — Риза паша, командант пете дивизије низама, наименован је за валију у у Битољу. Париз. Министар војни решио је, да се одмах уврсте, у разне пукове војске шездесет питомаца политехничке школе који су одрекли да израде писане задатке који нису у програму.

Ј5@®ррацеке веетм „Утнсци из Софије." Од ових бележака има још два чланка од којих ће један изаћи у сутрашњем, а други у прексутрашњем броју нашега листа. Пажња. Свраћамо пажњу наших штованих читалаца на сутрашњи уводни чланак у коме г. П, Тодоровић расправља питање о спору због наше Касације. Расгаоред примања у Министарству Народнв Оривредв. — Приватне особе, како из Београда и унутрашњости тако и са стране, које по своме припатном послу желе лично говорити с Министром Народне Привреде. примаће Господин Министар само Понедељнџком и Четиртком од 10 до 12 часова пре подне. По подне Министар Народне Привреде не прима приватне особе ни из иностранства ни из Србије. Недељом и празником, Министар Народне Привреде не прима. Начелници и шефови оделења и

одсека примају приватне особе само пре подне и то од 11 до 12 часова. Примања ова свакога су дана, и празника. Пенсионован. Данашње службене новине саопштиле су указ, којим се по молби ставља у пенсију Димитрије Радовић председник Касационог суда ВраЋен Резервни пешадиски потпо ручник ван сдужбе Лазар Весовић, враћен је понова у резервну службу с истим чином. Забава Женског Друштва. Све оне од поштованог грађанства, који нису случајно добили позив за забаву Женског Друштва, управа учтиво моли, да се обрате друштвеном Пазару у Кнез Михајловој улици где се могу позивнице добити. Лозоршне вести. Пошто многогобројни посетиоци Народног Позоришта нису могли добити улазнице за оперету Птичар. то ће се, на захтев публике, ова оперета поно вити у четвртак. 23. о. м., када ће се г. Ст. Оржелски, први тенориста Народног Дивадла у Прагу, опростити са београдском публиком. Овим исправљамо ранију вест да ће љегов опроштај бити у уторник, 21. ов. м. Утемељач. Манојло Клидис угледан трговац београдски, да би дао видљивог доказа своје синовље љубави и поштовања према своме упокојеном оцу Димитрију Клидису, изволео га је уписати за члана утемељача Свештеничког Удружења и улог од 100 динара одмах положити. Главни Одбор Свештеничког Удружења благодари г. Манојлу, који је на овај начин сећајући се свога доброг оца помогао Свештеничко Удружење, чији ће чланови — свештеници у својим молитвама увек молити се Преблагом Творцу, да почившем Димитрију подари рајско насеље. Утемељач учитељсаог удрумења. Г-ђа Јелена Јов. Атанацковића генерала, да би дала и видљива доказа своје велике љубави и неизмерне жалости за својом рано преминулом ћерком Василијом, на дан погодишњег помена уписала ју је за члана утемељача Учитељског Удружења и _утемељачки улог положила. Главни Одбор Учит. Удружења изјављује г-ђи Јелени топлу захвалност, а поч. Василији нека да Бог рајско насеље. Постављен |е: за писара друге класе у првостепеном београдском трговачком суду Михаило Димитријевић, писар треће клнсе управе града Београда. Уваш^на оставка. Стевану Вагнеру, писару прве класе Касационог с^^да, и Видану А. Пандуровићу, писару друге класе лесковачког првостепеног суда, уважена је оставка, коју су поднели на државну службу. Арнаутсве шноле. „Албанија", у свом последњем броју, истиче захтев, да се у арнауским крајевима у нас отворе арнаутске школе, у којима би се предавало на арнаутском језику и учила арнаутска историја. Те би школе, вели, ваљало да издржава држава, као што издржава турске школе. За сада бележимо овај захтев, а у скоро ћемо се вратити да о њему опшир није проговоримо. Опростио се. Пошто је по својој молби пенсионован, досадањи председник Касације г. Димитрије Радовић опростио се јуче с Касационим судијама. Општинсне поште. Од 25. овог месотпочеће да дејствују општинске поште у Србији, о којима је пре кратког времена у службеним новинама био објављен правилник. Забрањен. Управа града Београда забранила је синоћни број „Одјека". Нов лист. Од 30 ов. м. излазиће под власништвом и уредништвом г. Косте Данчевића нов лист „Прогрес", весник за пошту, телеграф, телефон и саобраћај. Лист ће излазити два пута месечно на 12 страна, а цена му је за три месеца Г20 Гдин. Осим госп. Данчевића, на листу |ће радити још г.г. Трајко Јовановић, Дим. Л. Лешјанин, Милош Бошковић, Зојислав Вујић и Рад. Миловановић. Комисија. За чланове комисије по чл. 17. закона о устројству војске, постављени су за ову годину ђенерали Јован Атанацковић, Лазар Лазаревић и Лазар Петровић, ђенералштабни пуковник Светозар Нешић, артилерски пуковник Димитрије Николић и коњички пуковник Миха^ло Кумрић. Утемељач. Г. Манојло Клидис, трговац овдашњи изволео је послати Дому Сиротне Деце 100 дин. и тиме је уписао за утемељача свогауГоспода преминулога оца пок, Димитрија Клидиса, дугогодишњега трговца београдског. Хвала г. Клидису а мир пепелу добра г. покојника.

Нове књиге и листови (Г. г. писци и издавачи, који желе да им дела прикажемо у нашем листу, треба да пзшљу уредништву бар по један примерак а по могућству и два, и дело ће им увек бити приказано). Караџић. Штампа се и за 10—15 дана биће готова 1 св. „Караџића" за ову годину, са овим садржајем: Оглед из граматике народнога говора у Алексиначкој Морави, од Др. Тих. Р. Ђорђевића, Китајској сродна прича у гусларској пјесми, од Др. Фридриха С. Крауса. Пропаст града Прозора у Босни, од Вида Вукасовџћа; Задаћа науке о народу. од О. Бренера, превоо П. М. Илић; Са конгреса немачких природњака и лекара у Хамбургу, од Др. М. В. Смиљанића; Српске народне приповетке; Ситне белешке; Прикази; Гласник; Некролози. — „Караџић" излази у тромесечним свескама на 4—6 табака велике осмине, а цена му је на годину 5 дин., на пола године 3 дин. а поједине свеске стају 1,50 дин. Ђаци имају 20" о. — Претплата се шаље уредништву „Караџића", Алексинац Србија. Без положене претплате лист се неће никоме слати вмееице Шведи против алкохолизма. 1Јокрет против алкохолизма показује велики успех. У тамошњој скупштини постоји чак и читава странка антиалкохоличара, која има преко 50 чланова. Последњи статистички подаци показују, да УјШведској у^целини долази на сваку главу 4 литра алкохолних пића, док у Немачкој долази 1Г2 литара.