Мале новине

Из народа Благодарност. Другог дана Божића, прошле године, Јагодинска Подружина Жен. друштва, давала је заб >ву у корист своје раденичке школе. Забава је била одлично посећена. Грађани града Јагодине изволели су својим прилозима потпомоћи ову хуману установу. Управа Подружине, сматра за пријатну дужност, да срдачно благодари свима приложницима и посетиоцима ове забаве, на овако лепом одзиву. Испраћа) Њихових Величанстава. „Нишки Заставник" јавља: „Њихова Величанства Краљ и Краљица са Својом узвишеном родбином, а у пратњи Своје свите и министара г.г. Милована Павловића и Антонија Пантовића отпутовали су јуче (23. о. м) у 1Г30 сах.

српског народног сабора не смеју бити грунтовно (тапијом) пренесена на другог власника. Саопштавајући ово, новосадски се „Браник" нада да ће и угарски министар правде издати исту таку наредбу. Осим тога вели, да би још требало да изиђе наредба и за Хрватску и Славонију, као и за Угарску, да манастирски настојатељи не смеју задуживати манастирска добра, ако дотични уговор нема одобрење претпостављене власти и да уговор без тог одобрења (као и код црквених општина) не веже манастир за испуњење уговора. ОсуђвНИ. Како из Вел. Кикинде јављају, после дводневног претреса др. Љуба Павловић осуђен је по познатој афери на 2000 круна глобе и сношење судских трошкова. Жалба је уложена. Осим тога, поротни суд

у Сегедину осудио Је Јанка Перића, пре подне засебним дворским возом _ г .!уредника новосадског „Браника", на

из Ниша за Београд. На железничкој

станици испратило Их је све нишко чиновништво и многобројно грађан- ј ство обојега пола. Кад су се Њихова , Величанства појавила на перону, му- < зика II пеш. пука засвирала је химну ј а почасна чета узела „пред перси." ј Нзегово Величанство Краљ примио!

месец дана затвора и 100 круна глобе

због чланка „Кратковида политика," који је изашао у истом листу.

Из Балканије Узнемирљиве вести. Бечком „Цајту"

о реформама, јер се и у најширим цариградским круговима зна, да су те реформе предмет заједничког договарања међу посланицима тих двеју сила, који сад раде и на појединостима о извршењу тих рефорама. Ванредно стање. Софиски листови бележе пронесени глас, да ће се у окрузима ћустендилском и пловдивском прогласити ванредно стање због опасности, која прети од револуционарне пропаганде са Маћедонију. Отишао у Париз. Познати Борис Сарафов,|бивши председник маћедонскога комитета, отпутовао је из Софије у Париз, где ће пробавити месец два дана.

! роришу турско становништво. Осим тога нова жандармерија не улива никакво поверење, јер Турци не одобравају да хришћани улазе у жан-

ТЕЛЕГРАМИ (25. Јануар) Маћедонско питање Цариград. Битољски валија јавља да се бугарска чета под вођством Давидова појавила у селу Арменико код Флорине. Мере, које су предузете против чете, обећавају успех. Министарство војно препоручило је другој корпуској команди (Једрене) и трећој корпуској команди (Солун) да најстроже пазе на бугарску границу, али да избегавају сваки сукоб и да трупе у пограничној области држе у најстрожој приправности. Софија. После одговора на интерпелацију Страшимирова, која је данас саопштена, посланик Такев интерпеловао је министра председника о стању маћедонског питања. Мини-

1е рапорт од команданта моравске ; . . . . _ т тављаЈу из Берлина, да су у Цариг дивизше г. ђенерала Боже Јанковића, Ј „ . , . рад опет стигле узнемирљиве вести коти Је био у парадноЈ ђенералскоЈ . „ Ј ^ Ј Ј г 2, Ј Ј Г г . о стању у западноЈ Маћедони]и. Тауниформи са лентом 1 аковског Крста, ј мо су оброзоване нове чете, коЈе теи прошао покраЈ почасне чете са Краљицом. За тим су се Њихова Ве- \ личанства поздрављала са многим присутним виђенијим личностима Г. Тодору Миловановићу председнику „ , г _ . дармериЈу. Барон Каличе и ЗиновЈев општине, при растанку, рекао Је . често С у се саветовали 0 маћедонском I стар председник др. Данев изјавио је, В. Краљ од прилике ово: И Краљица питањ и по св • прилици у _ скоро ј да из разлога државних интереса не и Ја жома смо били задопољии при- ^ предати П орти озбиљну ноуу. [ може одговорити на то питање. ликом нашег бакљења у Нишу, аоче- \ _ гш • ком ■вашим и нишког грађанстт. Јввропсна нонференција. Ако је веро-; Поновљење ДраЈФусове Гледаћемо, колико нам послот буду вати Римском дописнику ,Н. Сл. Пре -ј парнице. дозполили, да се опет што снорије се "' ако Т УР ска не У веде Р^форме, | Париз. Како „Агнанс Фурније« јав■вратимо у Ниш, а надам се, да Ће онда ће се сазва ™ Ј ев Р опска конфе-јља, један од судија ратнога суда у и скупштина ове године бити сазвата Р енци -" а ' К0 Ј а ће Р ешити шта 11 к^ко I Рену, који је судио Драјфусу, готовјс у Нишу. Збогом, до скора пиђења у'** се Р ади У том сл У ча ЈУ' јдоказати, да је њему и прутим ратНишу. Бурни усклици проламали су : Разговор са Савас пашом. Туринска | ним с УД и Ј ама Ј' е Д ан бивши министар ваздух: Живели! живели! Срећан пут „СаггеИа с!е1 Горо1о" доноси разго -! во Ј ни п °Д не0 на У ви ђ а Ј та Ј на акта . Господару? а Њ. В. Краљ је са ва- вор свога париског дописника с бив-; К0 Ј а НИС У дата одбрани. Доцније се ј гона отпоздрављао: До скоро виђења!" шим турским министром Савас па .; показало да су та тајна акта била

вати годишњем помену смрти Пија IV. Дрезда. Овдашњи официозни листови јављају да су адвокати престолонаследниковице Лујзе саопштили прееставницима штампе да је Жирон са њоме прекинуо све односе. Некојилистови мисле да нов обрт у овој афери неће бити ни од каква утицаја на ток брачне парнице. Женева. На телеграм који су упутили двору у Дрезди да пре столонаследниковице види своју децу, њени су адвокати добили одговор, који је потписао саветник Кронер, да његово краљевско височанство дефинитивно и у сваком случају одбија овај захтев. Загреб. Ливије Радивоје вић, бив. председник стола седм орице, умро је. Париз. Манифестација у корист Маћедонаца и Јермена утврђена је 30. ов. мес. Председаваће Детурнел; говориће Детурнел, Денис Кошен, Пресансе, Жорес, Анатол Лероа Болије. СоФија. Собрање је решило да се Каравелов сахрани о државном трошку и да се породици покојниковој издаје годишња пензија од б.ооо динара. Кнез је послао удови својеручно писме у коме изјављује своје саучешће. Цариград. Порта је добила поверљиве извештаје о кретању устанка у Маћедонији из којих излази, да су све вести о томе претеране. Тако исто су сасвим неосновани гласови и о мобилидацији редифа, о којој до сада на наележном месту није ништа решено и која је непотребна. Садашње трупе су довољне за све евентуалности. Шабац. Овога часа дознадосмо, да је поп Јован Новаковић,

Дз срцског света

лажна. Жоре ће тражи™ оптужбу ј н У венн С Р бин н Р одољ >' 6 из Бијељине, ко]и ]е пре кратког

шом. Он уверава да ће Порта часно _ ' ЧК п,„ ИТ и прЉппмлтопгк-р ипрпиоге ■ министра. Неизбежно је поновљење > извршити реформаторске предлоге [ ^ Драјфусу ј времена био у депутаци]и код (26) Јануар

,Гусије и Аустро-Угарске.

Хрватсии бан гроф Куен Хедервари, | Анција велиних сила. Софиском „Но- ј односно одељење за правосуђе, из- 'вом Дневнику'" пишу из Цариграда, |

СоФИЈа. Петко Каравелов у мро је од капље.

; цариградског патри]арха, 20. о. јм. без икаква узрока затворен

и везан, и у пратњи пет жандало је наредбу грунтовним судовима да се тамо чуде вестима разних ли-Г" г '~ Ј ~ дарма, као какав разбојник,!спроу Хрватској и Славонији, да српска стова о очекиваној акцији од стране; Рим. Папа је лако назебао ј веден у Доњу Тузлу. Огорчење народно - црквена добра без дозволе Гусије и Аустро Угарске у питању' те с тога није могао присуство и узрујаност у варопш и око-

јјневник Паје јјољског од А. ДпухЋина

(?)

Ако би се пак "пред нашу савест и иставило какво несумњиво ниско дело, одмах би га наша услужна савест слала ка адвокату и журно проналазила основе којима би то недело загладила бојећи се ваљда да нас не би послали у Сибир чим бисмо признали своју кривицу ; а Сибир, како се званичним језиком вели, није бог-зна колико удаљен, али је ипак некако дошао у крају. Тако нешто осећам сада, а осећам и увек кадгод се сетим Аце Оконцева. Али о томе другом којом приликом.

Још је теже проценити своје особине, него поређати по врстама своја дела. Кад процењујемо друге људе имамо на расположењу читав речник различник израза, па од њих по вољи бирамо најзгодније. Пред нама су, рецимо, три човека подједнако заузета за Своју имаовину. Ако нам је од њих први нарочито мио, — назваћемо га штедљивим, паметним човеком; дру гога не волимо, стогајепред нашим очима тврдица ; трећи нам је пак веома несносан, стога нам је прљав џимрија. И историци се у својим оценама служе таквим наклоностима, или боље речено ћудима. Не грешећи се о истину увек нађу какав згодан израз, те могу какву историјску личност назвати оштром или страшном, добром или слабом. Разуме се да ће при

процени својих особина наћи за се најнежније изразе и онај човек коме је најлепша намера да се истини не замери. У осталом било је примера, да су људи своју прошлост намерно у врло црним бојама представила. Уз такве јавне исповести најзгодније пристаје она позната изрека : „Скромност је јача од поноса". Са дна пак оваквих исповести увек провирује пријатна помисао: »Ви дакле видите, читаоци, како сам био оштар према својој прошлости, те ћете по томе моћи проценити, колико сам сада савршен « Али нека ово остане до сутра. 2. Децембра. Да ли сам мудар ики глуп? Кад би ме ко из небуха запитао о каквом мом познанику, збунио бих се те не бих одмах могао одговорити, док се не бихдобропро-

мислио. Не мислим овде на даровите људе нити на умне богаље, јер њих и нема много. У толико ми је теже себе проценити. Нарочито је за свакога од нас различит појам памет. У друштву се већином сматра као мудар онај ко може на памет истртљати доста француских речи, или онај ко уме свако га изгрдити. Међу научарима пак сматра се за мудрог онај ко је имао довољно стрпљења или доколице, те је много некорисних књига прочитао; а у последњем свету онај ко је многе „поштено" очерупао. Лако је некога назвати мудрим или глупим; често то зависи од наше ћуди. Тако сам и ја о Мари рекао, да није глупа и ако је расејана женска; али кад сам то написао био сам према њој добре воље. (наставиће се)