Мале новине

лини велика. Депутација првих грађана отишла је у Тузлу.

Одговори ИРазговори Да се разумемо. Штована г. Радовићу. Желели сте даваше писамце изађе у нашем листу, и ми смо се тој вашој жељи радо одазвали. Али, ми смо то учинили из пажње према вама, а не стога што бисте ви имали какво законско право да то од нас тражите. Јер по закону о штампи: „Исправка се мора ограничавати на само исправљање нетачних навода и података." А код нас не само што није било никаквих „нетачних навода", које би ваша исправка имала да исправи, већ баш на против, ви тврдите и доказујете оно исто, што смо ми већ унапред рекли и утврдили. А да ова ствар доиста овако стоји, ево да се уверите и сами г. Радовићу. Пре свега, ви врло добро знате, да то нисмо били ми, који смо тврдили, да сте ви одјурили у Ниш и да сте то учинилизбог писањанаших ,,Малих Новина". То су донели други листови, и ти су гласови проношени по штампи скоро пуну еедељу дана, а ми смо једнако ћутали, и једнако смо очекивали нећете ли се ви сами јавити, да ви побијете те лажне гласове и да нашој опозицији не даднете даље лагати. Тек кад смо видели, да ви нећете да побијате те лажи, онда смо узели да их побијемо ми и онда смо рекли: ,,Зашто је г. Радовић имао да „јури" у Ниш? Ја га нисам могао тамо отерати. Ја сам и сувише мали и скроман, да могу јурити у Ниш чак и независне председнике највиших независних судова земаљских." („Мале Новине" бр. 22 од 22. Јануара). Ето шта смо рекли ми, г. Радовићу. Ми смо побијали неистините гласове, које су пронели други листови, да сте ви због нашега писања ,,одјурили" у Ниш. И ову реч одјурили нарочито смо метнули под наводнице, за знак да је реч туђа и да је овде по нашем мишљењу нетачно употребљена. А шта радите ви у вашем писму? Ево да вас чујемо. ,,Ја нисам отишао у Ниш из својих побуда, а најмање услед вашега писања" — велите ви. Дакле, ви вашим писмом чините сад оно исто, што смо ми раније учинили нашим чланком „Помама"; т. ј. побијате лажне гласове других листова, да сте у Ниш ишли услед нашега писања. Као што видите, дакле, ви код нас нисте имали шта исправљати, већ напротив, потврђујете само оно, што смо ми већ раније рекли. Али код нас има још нешто, има један мали додатак у коме се вели: „Ако је дакле г. Радовић ,,одјурио" у Ниш, онда га је на то

нагнала ит.д., како сте ви већ цитирали у вашем писму. За овај додатак г. Радовићу ви нас корите како смо „ били љубезни " да га кажемо. Па јест, г. Радовићу! Нас читаву недел^у дана клеветају сви опозициони листови, да смо вас ми одјурили у Ниш, а ви, место да пошљете њима исправку, и да им рекнете: „оставите тога човека на миру; нисам ја због његовога писања ишао у Ниш." — место тога, г. Радовићу, ви сте „били љубезни" да ћутите као заливени, и онда, наравно, морали смо и ми „бити љубезни" да се сами бранимо од клевета!.... Па ипак, г. Радовићу, ми смо и ту јасно рекли: „ Ако је господин Радовић одјурио" и т. д. Дакле „ако је." Оволико да се разумемо. -^) ,г (^Ј5боградеке вести Њихова Велнчанства у Крушедолу. Како новосадском „Бранику" телеграфишу из Ср. Карловаца, Њихова Величанства, Краљ и Краљица, стићи ће засебним дворским возом у Ср. Карловце 29 о. м. у 9 1 / 4 час. пре подне. Њихова ће Зеличанства у Крушедол пратити 25 улана, и отуда натраг до карловачке жељезничке станице. Патријарх БранковиК са свештенством одслужиће парастос за покој душе блаженопочившег Краља Милана у манастирској цркви пре доласка Њихових Величанстава, Краља Александра и Краљице Драге, јер Је изражена жеља Њ. В. Краља Александра, да Он сам с Њ. В. Краљицом целива гроб Свога оца. Из Крушедола крећу се Њихова Величанства истог дана у 3'/ 2 час. по подне а из Карловаца за Београд у 5 3 / 4 час у вече. Из краљевског будимпештанског двора стиже данас брзим возом 70 сандука с јелом и осталим прибором, који ће се сутра у понедељак у јутру отпратити у Крушедол. Истим возом стиже и један чиновник из маџарске дворске канцеларије с 18 дворских особа. Дур=полако! Полако, полако, господин Касационац, из Вечерњих Новости« (бр. 25.) Није П. Тодоровић још све казао. Тек он има да говори, и то много да говори. А имаћете шта и ви да чујете. Само полако, господин Касационац ! Јер П. Тодоровић има и других послова, па не може да мисли само на ваше господство. Али ће доћи ред и на вас тамо, што извир кујете из ,Вечерњих Новости". Само полако и све по реду, јер знате како се вели : „Редом се и . . . . и т. д." А вама се нешто не чека, господин Касационац, је л те? Нешто сте много похитали, много сте нешто навалили и накастили, па да вам је час пре да и тај г. П, Тодоровић каже све што има и што зна, те да се та ствар већ једном свршава! Е не може тако преким путем, господин Касационац. А после вама то и не приличи, јер ко вас види тако задувана могао би

помислити да вас „ђаволи туткају." А расудите сами личи ли једном Касационцу да чак и с ђаволима посла има !.... Оно истина, ви с њима поодавно тамо у ,,Вечерњим Новостима" тикве садите. Али припазите ! Јер може доћи један дан кад ће се те тикве некоме о главу олупати. Па се бојимо да то онда не буде о вашу, господин Касационац. А шта би онда „највиши суд 1, без такве једне главице, која тако округласто провирује из „Вечерњих Новости." ! Стога : Дур полако!. .. Албум пиротских Ђилимова, који је о трошку Љенога Величанства Краљице Драге а по изради г. Мите Живковића директора гимназије Св. Саве штампала чувена чешка радионица Карла Прохаске у Тешену, готов је. Израда је потпуно тачна, и елегантна те ће бити на дику нашој скромној књижевности. Познато је, да веће и јаче државе па и поједине велике индустриске радње у главнијим градовима јевропским силан новац дају на израду илустрованих албума, у којима се у слици износе сви производи гато им те државе и радње хоће да нађу и у најудаљенијим крајевима света пијацу. Сетимо се само Лувра у Паризу,који стотинама хиљада својих илустрованих албума растури по целоме свету и тиме добија небројене муштерије, да им прода своју робу. Кад то раде без преке потребе иначе богати странци, онда смо ми мали и сиромашни принућени, [да и тим начином задобијемо купце и другом а нарочито овом свом производу упознајући странце сапиротским ћилимовима путем подеснога албума, јер је посве незгодно слати готове ћилимове као мустре. Како је у првоме реду наше Министарство Привреде позвато. да и овом нашем производу отвара пијацу на страни, то је наше мишљење, да би то Министарство пробало да откупи речени албум и да га, по угледу на друге државе, растури преко наших посланства и консулата по инострансту. Ако Министарство не би богло наћи других средстав за откуп ове књиге, ту је Класна Лутрија, која је позвана да помаже оваке радове. Ово дело искрено препоручујемо. ГостоваЋв. Г. Сава Тодоровић, члан Краљ. Срп. Нар. Позоришта гостоваће од 28. о. м. у нишком позоришту »Синђелић" у четири представе: „Цезаров тестамент" (у улози Исидора), г Три бекрије« (шустер), „Шагринска кожа" (Јов. старудар) и „Два цванцика" (у улози Киће). Београдсна сиротиња. Према извештају сиротињског одељка општине београдске за прошлу 1902 годину, које од прошлих година а које у 1902 години било је сиротне деце и и нахочади 114. Од њих је дато под своје 2, нађени родитеља 10, умрло 10, отишло родбини 10, прешло на издржавање Сиротног Дома 8, удато 1, дато у службу 1, свега 57 деце. Остало је општини на издржавањуу овој 1903 години 57 деце. Од њих је у Дому Сиротне Деце 36, кодприватких лица 21. Буџет на издржавање деце одређен је 30 000 дин.

Утрошено је 18.924.02 дин., те је уштеђено и као готовина за 1903 год унето 11.075.98 дин. — Редоша полгоИ сиротињи. На свршетку 1901 год. осстало је 543 лица, која од општине примају редовну помоћ. На свршетку 1902 год. било је 425 лица. На редовну помоћ сиротињи и плату стараоца одређено је буџетом 65.000 дин. а утрошено је 63.065.97 дин. те је уштеђено 934'03 дин. — Ванредна помоћ. Ова се помоћ даје путницима, болесницима и онима који имају болест у породици. Овде долази и помоћ која се даје о Божићу. На ванредну помоћ није ништа буџетом предвиђено. Она се добија од милосрдних људи и концерата и села. У благајни је од 1901 год. остало 33.10 дин. У 1902 год. добивено Је 16 429.80 дин., свега дакле 16.462.90 дин. Утрошено је 14.370.89 динара, те је за 1903 год. остало готовине 2092.01 дин. Ново анционарсно друштво. Г. министар народне привреде, по саслушању привредног савета, одобрио је оснивање и правила Столарског Акционарског Друштва, које оснива једна група наЈвићенијих наших капиталиста, инжињера, предузимача, занатлија и пријатеља наше индустрије. Предузеће ће имати да израђује све столарске предмете, а поглавито оне, који се данас са стране увозе у нашу земљу и у маси се троше. Ми поздрављамо ову корисну појаву на пољу наше индустрије и желимо предузећу најбољи успех, у који ми по личностима које су ствар покренуле, по нашим приликама и данашњој потрошњи столарских израђевина у нашој земљи, ни мало не сумњамо. Додајемо само, да ће се у кратком року отворити упис акција, којом ћемо приликом проговорити опширније о самој организацији предузећа. Музеј Српсне Земље. Одушевљени пријатељ Музеја и његов стари повереник г. Влад. Малина професор гимназије, увиђајући потребу да се и сам Музеј мора старати о снабдевању разним птицама и сисарима, поклонио је Музеју, за његово зоолошко одељење, једну лепу острагушу заједно с целим ловачким прибором Управа музејска изјављује г. Малини срдачну захвалност на овоме драгоценом раду. Нове књиге и листови (Г. г. писци и издавачи, који желе да им дела прикажемо у нашем листу, треба да пзшљу уредништву бар по један примерак а по могућству и два, и дело ће им увек бити приказано). Бранково Коло. Изишао је и 4 бро »Бранковог Кола," које излази један пут недељно у Ср. Карловцима под уредништвом Паје Марковића Адамова. Осим две песме (једна од Алексе Шантића а друга од Влад. Ћоровића) и наставка раније започетих ствари, у овом су броју започете ове нове ствари: „Одметник,* жалосна игра у пет чинова, од Јована Грчића; „Мајеви," од Мартина Кукучина; и „О Ивану Црнојевићу," једна изјава Лазе Томановића с Цетиња. Осим тога овај је број као и увек пун разних књижевних и других бележака .