Мале новине

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 27. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Тедефон Пере Тодоровика 136

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: I одина! 6 мес. I з мес. Г8 дин. : д дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годива[6 мес. јз мес. 40 ДИН.(?20 ДИИ. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. ј з мес. 3° кр. I 15 кр. ј 7'5о

'Гелефон уредништва 226

ЦЕНА ОГЛАСИМА ИРВА СТРАНА Иетит ред 20 н. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Жетит ред 10 и. ВЕЋИ ОГЛАСИ П® ПОГОДБИ ЖРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Руквписи се не враћају Старм број 10 н. д.

БРОЈ 2 7

1.Е РЕТ1Г Ј0ЦВНА1 Ј

РОД. XVIII

КУРД тлд1л гак Врло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном инсталацијом. Иста се продаје (агенти се лекључују). Може се видети сва дан између 11 и 12 пре подне и 4 до & пв подне. Кнез Милотежа улица бр. 1 до Лазарсшћепе кафане.

Мајзоп ои АрраКетеп! Тге8 ђе11е пшзоп роиг ипе {'аппШе ауес 6 р1есез, апИсћатђге, сшзте, ћатв, 2 сћатћгез роиг §епз <1е зегу1се, гегапде, есиге е1 гет1зе роиг уоИигез, 1о§етеп1 роиг уоИигез, 1о§етеп! роиг соићег, соп^иИез с!' еаи е1 ес1ајга§е е1есћ1цие, ез! ои а уепЉе. (Оп ехс1ие Г јп1егтесНаге <1е5 а§еп1 сотетаих). УЈ51ћ1е {оиз 1ез јоигз с1е 11 а 12 с!и таћп е! с1е 4 а о с!е 1' аргез тЈсИ. Кие с!и рппсе МИосће ргез 1е саГе ]_а2агеУ11сћ. 22 Јавна говоркица Штовани Г. уредниче, Не знам како се дајаните ви тамо по новинарским редакцијама, али ми амо у публици просто изгибосмо од „Одјекове" свакодневне кукњаве на лични реЉим. С тога, будите милосрдни, г. уредниче, и отворите нам гостољубиве ступце Вашега цењеног листа, да и ми одовуд из публике кажемо коју о том фаталном „ личном реокилгу", којим разни Домановићи и Продано-

вићи просто досадише већ целом Кришћанлуку. А стараћемо се да будемо и кратки и јасни, и унапред благодаримо.*) Један из публике.

„лични режидо«< I. Још одмах, првога дана и првога часа, како је пао на ову грешну земљу, „Одјек" је јаукнуо: лични режим! >Ми желимо да се сваки Србин исправи.... да се заврши ера личнога режима да нестане личнога култа...« (>Одјек< бр. 1. „Наша прва реч. и ) И како тада, тако и данаске! >Лични режим,« па >лични режим!...« Четири пуна месеца, из дана у дан, све то те то! Том је лоаинком почео и она још и данас једнако граје. Узмите насумце који год број хоћете, у сваком ћете >Одјеку« наћи те две речи; оне свуда блеште на првом месту ! А када се једн," ствар толико понавља, када се тај „лични режим" толико потрже, онда он мора бити заиста нешто врло страшно, врло опасно — опасније и страшније од свију других режима, што их је до сада Србија имала — прави баук! Истина, ми смо тога баука први пут нашли у органу Глупог Августа, и то нас као нешто мало буни. Али, најзад, што не би и Глупи Август могао једном рећи и Што паметно! *) Радо дајемо у нашем листу места овим чланцима једнога нашега пријатеља Ур.

Елем, „лични режим" — то вам је нека ужасна ствар, од које Србији прети највећа опасност. Јер ако је веровати „Одјеку", ондасеу последње време тај „лични режим" тако распртио у Србији, да никоме не да дахнути, ни ока свести, сва се земља од њега тресе! Оно истина, има немарних људи, који спавају при свој тој тутњави личнога режима, спавају као топови, али ова наша млада демокрација око „Одјека" и „Срп. Заставе", просто не може око на око да сведе. Нека их страва спопала, па дрече до неба се чује. Упитате ли их шта им је, онда се „Одјек" на вас исколачи: „Шта, шта нам је?!.. Зар не видите, како се лични режим испречио на сред царског друма, испречио се као каква планина, па нам не да никуда ма-; ћи, ни нама, ни нашем народу!.. Помислите само, народ хоће слободно да се креће и то да со креће чистим уставним путем, који смо му ми прокрчили и утрли, а „лични режим« ни да чује за народ, а камо ли за његово „слободно кретање"!... И ви још питате шта нам је! * И ту онда „Одјек« долази у оно беснило, где већ није ни кадар да изговори никоју другу реч, до једино „лични режим", „лични режим« ! Дакле >лични режим" то је највеће зло наше. И ту би сад само можда могло бити питање: на кога се све то односи ? Али, ако игде, ту баш нису потребна никаква о

бјашњења. Ако игде, Глупи Аегуст овде је показао да уме бити тако јасан, да га чак и политичка деца могу разумети. Шта више, по својој глупости он се бојао неће га „народ" разумети, па је овде чак и претерао, чак је био и прејасан\ Него да изведемо ствар на чисто. Она гомилица младих демократа, којима на челу светле, поред једнога Г. Августа, још и разни Продановићи и Домановићи, хтела би да се у Србији влада не по овом нашем садашњем, пуноважном Уставу, већ по неком што се оцртао у глави ове нагпе вајне демократије. И њима се чини, да оно што би они хтели, да то баш хоће и народ српски; али се, знате, неко испречио, па то не да. И онда се они питају: „Ама ко је то, што се усуђује да нам смета, да у овој земљи заведемо демократске установе, кад то прво хоћемо ми, а друго, кад то хоће и цео на род српски ? !! И онда им опет долази онај наступ беснила и узвици : ,,То је лични режим !... Лични режим" !. . Па има ли чега год од тога, збогчега се толика граја дигла?.. Да видимо; али о томе у броју за о вим. угисци из Софије Руси према Србима и Бугарима — Дакле, ирво ви, па онда ми — ириметим му ја смешећи се.

ПОДЛИСТАК Једко Дророчакстко (историски роман из српске прошлости) књига II. (9) 5. Народна депутација. За путни трошак ове депутације одређено је било из државне касе 2000 дуката. Сем тога привремена влада одредила је нарочитога лекара, који ће пратити ову депутацију. Председник Скупштине, г. Миша Анастасијевић, додао је депутацији једнога свог нарочитог човека, који је знао влашки и познавао све прилике у Букурешту, како би се нашао депутацији на руци и био јој тамо на месту у свему на услузи.

Капетан Миша имао је у Влашкој своје велике спахилуке и као богат човек имао је тамо јаких веза и по.шанстава те ј е могао депутациЈи у свему бити на услузи. Али и ако је , депутација хитала, она није могла поћи одмах. Тешкоћа је била у набавци лађе, која би депутацију одвезла низ Дунаво за Влашку. У почетку су рачунали да узму под најам једну нарочиту лађу од Дунавског Паробродског Друштва. Али кад су се друштву обратили, добили су одговор да су све лађе на зимовницима; да је пловидба Дунавом обустављена и да преко Ђердапа пароброди у то доба године не би могли ни проћи. Помишљало се, да се узме једна лађа из Оршаве, али и то се најзад разбило и депутација је

морала поћи на обичној лађи једрењачи, која плови помоћу једрила и весала. Тако опремљена, ова народна депутација кренула се из Бео града 19. Децембра у јутру, испраћена многобројним одушевљеним народом, који се у масама био искупио на обали Савској. И ако је путовала низ воду, једрењача с депутацијом кретала се лагано. Пролазећи поред српских места, депутација се понегде и заустављала на кратко време, да се снабде разним потребама, јер је имала да путује више дана. У Смедереву, у Градишту, Раму и даље низ Дунав, свет је излазио у гомилама да види депутацију и да пошље поздравље старом Господару. И из свију тих места слати су извештаји у Београд о проласку депутације.

Тек четвртога дана, 22. Децембра, депутација је стигла у Кладово и ту одсела. Из Кладова ваљало је прећи на румунску страну у Турну-Северин и одатле ићи даље до Букурешта сухим, на колима. Тако су бар мислили неки чланови депутације. Други опет предлагали су да се понова покуша не би ли се могао добити пароброд од аустријског Паробродског Друштва, па да се тако путује до Ђурђева. Да би се о томе обавестили, пређу у Турну Северин на румунску страну два члана депутације — советник Гаја Јеремић и кнез Милошев повереник, Предић, кога је кнез нарочито послао из Букурешта да прати народну депутацију на овоме путу. (наставиће се.)