Мале новине

— Сасвим тако — одговори му мој пријатељ. Јест, прво ми Бугари, па онда долазите и ви Срби. — То тако мислиш ти. Али, тако не мисле сви. Има неких, који мисле, да ако већ морамо ускакати у руски „бураг", онда та судбина чека прво нас Србе, па тек онда вас Бугаре. На ову моју примедбу мој бугарски пријатељ изрогачи се и подуже ме је гледао зачуђено. После заћута, и као да се неко време нечега присећао. Најзад узвикну: — Ах, знам шта мислиш! То су замисли оних политичара, који тврде да за Русе пут у Цариград води преко Беча. — Дакле знаш за те теорије — приметим му ја. — Како не бих знао. Али, ја држим да су то празне фантазије. То су измислили руски сло венофили, који радо парадирају са својом мржњом према Аустрији. Они то доказују, да Русија мора прво уништити Аустрију, па тек онда може ми слити на освајање Цариграда. По моме нахођењу то су политичке фантасије. Баш на против, Аустрија ће бити прва и наубоља савезница Русије у освајању балканскога полуострва. Њих две поделиће ове земље, и једна другој биће на руци да свака заузме сво) одговарајућп део. Ви Срби бусате се у прса и не можете да дођете к себи од чуда, како то да православна Русија српску Босну и Херцеговину устугш католичкој швапско - маџарској Аустри]и ! Занесени својим српским родољубљем, вама чисто изгледа невероватна ова присна дружба Русије и Аустрије и ово поткусуривање руских интереса српским покрајинама. — У истини пак, цела ова појава сасвим је проста и природна, и нама несрбима она из гледа сасвим на свом месту, кад пођемо од претпоставке, да су Русија и Аустро-Угарска поделиле Балканско Полуострво скоро на две једнаке полутине, од којих једна има да припадне Русији, а друга Аустро-Угарској. У руској половини главну

Дневник Паје Цољског ОД А. ДпузгЋина (8) А да сам тада био нешто љутит, мирно бих је назвао правом глупачом, — и збиља се не бих много од истине удалио. Јуче ми је послала разне лекове с оштром напоменом, да о њима ништа лекару не помињем. А данас дође к мени Фјодор Фјодоровић па ме запита: — Дакле, је ли вам што помогла пулзатила ? — Ко вам је то казао ? — Па ко би други него Мара Петровна. Како се бар мени чини, логика је за разум једино мерило; а држећи се тога гледишта не

снагу састављамо ми Бугари, а у аустријској ви Срби. Стога је онда сасвим природно — што Русија српске покрајине даје Аустрији. Мој бугарски сабеседник за стаде мало као да се хтео одморити, па онда продужи даље живо и енергично : — Да, да, мој г. Тодоровићу! Свако време има своје бреме! — има своје задатке, своје велике историске намене, којима мора одговорити. Наше доба, дакле, доба је руско аустријског споразума. Те две велесиле упућене су једна на другу у гштању о судбини Балкана. Оне ће се ту увек споразумети, а ми Балканци имаћемо да плаћамо трошак њиховога споразума. И сада, у овом тренутку баш ево се одиграва један чин тога руско-аустро-угарског споразума, при чему ми Бугари и Срби вршимо улогу добровољних статиста и помагача. Из народа Ретки старац. У прошлу суботу преминуо је у својој 120 години Мијалко Мишић, баштован из Ниша, звани Јаври-кадија. Заиста ретка старост у данашње време. Причају да је пок. Мијалко, и ако је био обичан баштован, живео врло угодно и да је мало непријаанвсти имао у животу. Живео је врло умерено и пажљиво, те је тако своје здр.!вље тако дуго и сачувао. Првминуо. У Великом Извору, близу Зајечара, преминуо је 23. о. м. Андреја Генчић, тамошњи угледни трговац и дугогодишњи народни посланик. Пок. Генчић уживао је у својој околини велики углед и поштовање. Бог да му душу прости. Ј4з српског света Добротворна Задруга загребачких Српкиња имала је у 1902. год. 234 члана, и то: 6 добротвора (са уплатом од 100 круна), 15 оснивачица (100 К) 130 редовних чланица (12 К годишње) и 82 члана помагача и помагачице (4 К годишње). Прошле године преминуло је осам чланова-ица. бих могао о себи рећи, да сам мудар. Често нисам учинио оно што сам обећао или смислио ; па бих се опет могно заклети да нигде нисам слагао намерно или по каквом рачуну. Моја стара тетка Авдоћа Марковна кад ме је хтела покарати за моју извесну младићску лудорију рекла би : „Ти си по себи врло паметан, али је твоја ћупа глупа." Свакако ми је истину казивала. Рођен сам у племићској, врло консервативној породици. Васпитање у јункерској школи и служба у пуку још су појачали овај правац. Због врло важног и јединог романа у томе животу, а на тај ћу се роман доцније навратити, иступио сам из службе и настанио се на своме пољском добру, где су ме избрали за примирног судију. Наша се влада одликовала врло слободо-

На помоћ издала је задруга: 1626 К 20 ф. О Божићује оденула задруга 28 сиротне српске деце. О св. Сави 1902. приредила је заједно са срп. певачким друштвом светосавску беседу, која је задрузи донела 230 К чиста прихода. Задругаје приступила Савезу Добровољних Задруга Српкиња, којије основан у Новом' Саду, и учествовала на првој скупштини Савеза. Оснивачка главница задругина износила је 3. децембра године 4965 К. Српски Девојачки Интернат задруга је основала и она му стоји на челу. Школска година 1901./1902. била је прва година у животу интерната, па се већ данас са особитим задовољством поуздано може рећи, да интертат своју задаћу лепо испуњава. Лањске године било је у интернату 19 питомица; данас их имаде 23. Вреди нарочито напоменути, да је 11 питомица из Босне и Херцеговине. Стан се већ у почетку ове школске године морао проширити, а од 1.јула 1903. имаће интернат цели други спрат у кући, где се сада налази јер има наде да ће и идуће године број питомица порасти. Питомице имају у интернату потпуно издржавање; плаћају 50 К месечно. Неке сиромашније имале су од задруге месечно 10 К помоћи. Фонд интерната износио је 31 децембра1903. г. 29.510 К 97. Ф. Новац је за сада уложен у Српску Банку; кад довољно нарасте употребиће се за зидање зграде. Први годишњи рачун показује ове резултате: Примљеноје свега 10.368 К. 40 ф. (од тога износе месечне уплате питомица 9365 К) Издато је на стан, храну, осветљење, огрев, плате и т. д. 10.302 К 82 Ф. Из Балканије Путује и буни. Бугарски резервни пуковник Јанков, који је до зимус командовао устаничким четама у Маћедонији па се преко Атине и Београда вратио у Бугарску, путује сад по главнијим местима Бугарске, агитујући за устанак у Маћедонији. Тако је у Плевни држао јавно предавање о маћедонској ствари, истичући велики значај обнављања револиције и потребе да ту револуцију Бугарска потпомогне материјално и морално. нмии ндииишддш умним примирним судијама, а међу овима сам ја био понајслободнији. Како је то било не могу сада овде објашњавати. У осталом тада су се за причу бркали појмови, те се свако могао сматрати како је хтео. Напунили су ми главу још за детињства, да конзервативци морајуићи завладом, али се десило, те "је влада била слободнија него само друштво. Наш губернатор — негда врло немилостив господин — гшакао је ту скоро од узбуђености кад му се поменула реч ослобођење ; а још би му обилније пљуснуле сузе, кад би влади нешто пало на ум, да поново врати ропство. Као и овај губернатор и сам сам кажњавао »опоре газдаше« у име слободоумног правца који се тада краткоће ради просто називао „часним". Да ли сам тада био пот-

Вандализам туоске војске. Полуслужбена „Бугарска Телеграфска Агенција" јавља из службених извора, да се реформе у Маћедонији уводе на један веома чудан и необичан начин. Док се у Битољском вилајету уводе реформе, у граду Мехонији свештеници су изложени најциничнијим срамотама, Тамошњи поп Коста ноћу је изведен из куће, па су га 15 војника обешчастили. Исто су тако обешчашћене скоро све жене и девојке у селу Јакоруда, а неке су и распорене ножевима. У селу Јелашници турски су војници избили 31. пр. м. три жене пред њиховим мужевима. Грци и МаЋедоннја. Ако је веровати атинском дописнику софиског „Новога Дневника, атински турски преставник Рифат паша имао је 10. о. м. састанак с грчким министром спољних послова Скулисом. Разговор је трајао више оД 2 сахата, а тицао се мера које би трабало предузети у погледу рефорама у Маћедонији. По свему изгледа да се ради о некаквом споразуму између Турске и Грчке. Као последица тога споразума између тих двеју држава појавио се глас, да се из Атине спремају неколике чете да пређу у Маћедонију са знањем владиним, која ће вођство поверити извесним опробаним људима својим. Те ће чете, заједно с Турцима, борити се против устаника у Маћедонији. ТЕЛЕГРАМИ (26. Јануар) Маћедонско питање Париз. „Фигаро" је добио од свога цариградског дописника две депеше, које јављају, да је султан наредио да се одмах мобилишу 240.000 људи за Маћедонију, а за те трупе реквирисани су сви бродови отоманског бродарског друштва. Како даље јавља исти дописник, нове трупе ће појачати други и трећи корпус у Једрену и Солуну, и посаду на маћедонској граници. Могуће је да ће ове одлуке султанове прекинути преговоре о уједињењу турског државног суда. Ови телеграми нису предати у Цариграду, но у Пловдиву и Софији. Цариград. Вели се да је Порта доби ла поверљиве вести, да ће између 29 фебруара и 1 марта планути устанак пуно искрен ? И јесам и нисам, што рекла једна моја познаница, којој је било мило да се о њој верује, како она свашта зна; али се ипак вазда прибојавла да је ко у чем не ухвати у клопку. Покадшто би мноме завладала тешка сумња. Ето ти, помишљао сам у себи, ујака Платона Маркића.... седамдесет је година као судија часно послужио, његова је доброта необична, а и сељаци просто лудују за њим. Али је он човек старог кова, тешко се уме наћи у новоме правцу, а при том се једнако прибојава да му не пропадну цеца. Зар би онда било какво чудо, кад би се он, колико до њега стоји, за своју корист заузео ? Зар одиста треба и њега нечасним назвати ? (наставиће се)