Мале новине

тт,гттг

Тедефон Пере Тодоровића 136

БЕОГРАД, ПЕТАК 31.ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Гслефон уредништва 226 ~~™ ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАИА Петит ред 20 п. д.

151 *ОЈ 5 1АРА

ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

ЕРОЈ 31

К1Е1НЕ ттит

Директор и шасник Л Е Р А Т0Д1Р0ВИЂ

1Е РЕТ1Т Ј0УВМА1

РОД. XVIII

Од 1. фебруара точиће се У ХОТЕЛ КАСИНИ Ч У В Е Н О « САЛВАТОР НИВО « ИЗ ПИВАРЕ ШПАТЕН У МИНХЕНУ У флашама може се добити и код Браће Илића на Теразијама. Ово пиво само кратко време траје. САЛОН БИЋЕ ОТВОРЕН

Павле ОбрадовиЂ

Ф Ф Ф Ф Ф & Ф Ф ф ф $ Ф ф

ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продавце из унутрашњости, да до 5. фебруара закључно пошљу новац обрачун и непродате бројеве за месец јануар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. ,М. Н."

шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном инсталаци-јом,—Исччг со ггр&дај-все искључују). Може се видети сва дан између 11 и 1.2 пре подне п 4 до 5 по подне. Кнез Милошева улица бр. 1 до Лазарегзиће-ве кафане.

отд жаж тн Врло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом,

Мајзоп ои Арраг^етеп! Тгез 1зе11е ша13оп роиг ипе ГатШе а\ т ес 6 р1есеб, апНсћатћге, сиЈзте, ћатб, 2 сћатћгез роиг §епз с1е зегУ1се, уегапс!е, есиге е! гет1зе роиг У011иге5, 1о§етеп1 роиг уоЈШгез, 1о§етеп! роиг соићег, сопдиИез сГ еаи е{ ес1а1га§е 61ес1пцие, ев! ои а уепЉе. (Оп ехс1ие Г јп^егтеЉаге с!еб а§еп(: сотегааих). У151ћ1е 1оиб 1ебјоиг5 с1е 11 а 12 с1и таћп е! сЗе 4 а о с!е Г арге5 т1сИ. Кие с!и рппсе МПосће ргез 1е са!е Ј^агагеуИсћ. 22

Шј и и и и- иш шјШЈВ ј Р ;] Ново Ново |—Јјј У Кафани код старогр: -^Мајдана приспећ« у Петакј^~|»1. о. м. а прког фебруара^! |. Оуботу почеће свирати^-|чрва бечка ДаменкапеАа.р: ;т у Недељу другог одпочећу^!

-'јгочити и Салватор пиво. =<] С поштовањем Стојан Н Тодорови^

1 [>= 1= г>= [>—

/ТТТТТТТТТТТТ ТТ т т т т т т т т т т ТК

^авка гоЕорнжца „ЛИЧНИ Р6ЖИД1" IV. - Онда, кад се у овој земљи чуо на много места тежак уздисај, помешан с плачем и лелеком за својим милим и драгим, што су тешких тамница допанули; онда, кад је овај много напаћени, мржњом и завадом, инатом и пркосом, узајамним ошуживањем и клеветањем деценијама раздирани народ, тражио лека тешким и дубоким ранама својим, тражио и једно и друго — у узајамном праштању и измирењу своје рођене, а крвнички завађене, деце онда се баш јавила, као каква милост Божија, она моћна, али и она милостива рука Обреноновића V., те је отворила на тамницама врата и пустила у

слободу толике тешке осуђенике због атентата извршеног на живога пок. Краља Милана, пустила их на слободу и унела I у толике домове радост и веI сеље, и тако утрла многу сузу ју овој, одиста, многонапаћеној јземљи. И та моћна и та милостива рука извршила је још једно велико — историјско дело. Она је дала овој земљи, дала народу своме и овај данашњи устав, уневши у њ толике слободоумне одредбе, на којима има да се у Србији подигне права слободна уставна зграда, али без познатих пенџерића и поруса, кроз које би евентуално могли да избију и у земљи да се распрте они ружни и Србије недостојни призори из режима устава од 1888. године; али тако је исто унео у њ одредбу, да у Србији по сад за политичке преступе и злочине не може да буде преких судова, већ да их суде, расправљају и казне изричу редовни земаљски судови... Колико истинског старања и бриге избија само у овим одредбама новога устава, да у земљи буде праве истинске слободе, али слободе с редом, а не слободе политичкога букања и алакања по овој, одиста од тога зла и напасти, много напаћеној Отаџбини нашој.... ј И ништа од овога добра нису били кадри да умотре они слепци око „Одјека" и „Српске Заставе", већ само вичу и дерњају се: „Лични режим!.... Лични режим!..." Па шта је то управо лични

ПОДЛИСТАК

Једко ЈХророчакетао (историски роман из српске прошлости)

књига II.

(12)

6. „Збогом за наввв" Кнез Александер Карађорђевић склонио се од народног покрета у град код Турака. Ту је он остао читавих десетак дана, чекајући развој догађаја у Београду и Србији. У почетку он се надао у војнички покрет, који су његове присталице тајно припремиле, у намери, да нападну и растерају скупштину, а њега опет да врате на престо српски. Но ми смо већ видели, како је тај заверенички покушај ојађено пропао.

Од тога доба кнез Александер почео је губити сваку наду. Штв су се догађаји даље развијали и зањегл. аи за свакога постајало је све јасније, да је ствар свршена и да кући Карађорђевића нема више повратка ни опстанка у Србији; да је она своју улогу одиграла и свршила. Народ хоће династију Обреновића, хоће повратак кнеза Милоша, и то је таква струја, која се сузбити не може. Све је то јасно казивала цела тадашња радња Народне Скупштине и цео развој свију тадашњих догађаја. Најзад то се најбоље видело онога дана, када је већ била изабрана и сама народна депутација, која ће поћи У Букурешт, да отуда доведе у Србију Старога кнеза Милоша. Тада је и кнезу Александру било сасвим јасно, даје његовокнеже

вање свршено за навек, и да му више нема станка ви боравка у Србији. Истина, он је још седио у граду код Турака, и јамачно би тако седио још дуго, јер управо није знао шта ће и куда ће, али он је већ био изгубио сваку наду за повратак на престо. Тако је дочекан и 22. Децембар. Тога дана, у суботу, дакле баш онда, када је народна депутација, упућена у Букурешт по кнеза Милоша, стигла у Кладово, у Београду се озбиљно покрене питање, шта да се чини с кнезом Александром, и какве мере да се предузму, како би он што пре отишао из Србије. У то име буде решено, да цео државни Савет иде у град Осман паши и Кабули-ефендији и да од њих траже, да се кнез Александар што пре удаљи са српскогаземљишта.

Тако буде решено, па тако и учињено. По жељи Народне Скупштине, крене се дакле цео Државни Савет у град нарочитом Нортиноми засланику Кабули-ефендији и команданту града Осман-паши, да се договоре шта да се учини с Карађорђевићем. Турци приме љубазно српске Советнике и по обичају угосте их кавом и чибуцима. Отпочну се разговори и српски Советници изјаве жељу, да светли представници Султанови што пре уклоне из тврђаве кнеза Александра, и да га удаље од српских међа. Око тога поведу се подужи разговори и ту Кабули-ефендији упита г. Филипа Христића, која је такође ту био као тумач: (Наставиће се).