Мале новине
же с те две кобне речиТ.7; То је, кад се, чисто на чисто, на наш шумадијски језик преведе — владавина нечијег ћефа и самовоље.... И сад је питање: да ли се данас у Србији одиста влада по нечијем ћефу и самовољи, или по уставу и положним законима? Одговор је готов: у Србији се данас не влада ни по чијем ћефу, ни по чијој самовољи, већ по уставу и по положним законима. И радња кабинета Вуји-
да се~зна шта има да се рди. Све је то уставом и послоником скупштинским предвиђно. Тек ни један закон не можепостати, нити се земљи натурти, док не прође све фазе Устаом и дотичним законима пропсаним. И то је оно, што је гавно у уставним земљама. Икад је то тако и у нас, онда нко може бити говора о некакво: „Личном режиму ?!«... „Ама зар није очевидно погажен Устав тиме, што Цицар ћева и радња кабинета Велими- Марковићев кабинет није сад ровићева кретале су се у гра- распустио Народну Скупшину
То је тако јасно, као што је јасан пролећни, сунцем обасјан, дан...
ницама устава и положних за-
и одредио нове изборе, кц се
кона. Исто тако и радња каби- по себи зна, да он не моке с нета Цинцар-Марковићева крећејњом радити, него је њенеседсе строго у границама устава и нице закључио с тим, да <е 1.
положних закона..,, Ми чикамо и оне око »Одјека« и оне око „Срп. Заставе", да изнесу један једини конкретан случај, да је који било кабинет под режимом данашњег устава, погазио коју било уставну одредбу, или који
октобра тек. године опет аста не?".. вичу опет и они око Од јека« и они око „Срп. Застгве«. Није ту ништа очевидно Ту је само једно очевидно, а -о је да тако, по овоме нашем данашњем Уставу, који Је у пу-
пропис положних закона. Онијној снази својој, може битг 7 па то показати не могу, јер тога ујје тако и урађено,.. истини иије било. ј и од куд ми најшсле1 м0 . Они могу спекулативним пу-јжемо знати,. шта ова влада митем доказивати, да је тога било, јсли, а шта т ће и како ћг да али то не може имати доказне вредности, јер њихов суд није
С пута у Крушедол У јучерашњем броју у чланку „Крв није вода," изнели смо с каквим је одушевљењем српски народ дочекивао и испраћао Њихова Величанства, нашега узвишеног Краља и Краљицу, на њином путу у Крушедол. Овде пак изнећемо поједине призоре и пригоде, које су се приликом овога нутовања десиле, а које допуњују општу слику и још боље утврђују ону велику истину: да су Срби из разних крајева бар духовно уједињени и да сви подједнако воле и високо цене слободну Краљевину Србију и њену народну династију. Ови примери, узети појединце, ситни су и малозначајни. Али они лепо пристају уз остале крупније чињенице, које допуњују и расветљују и гако после укупно састављају значајне иојаве, од историјске вредности и е@ликог замашаја
био меродаван, већ суд законо-
ради Народиа Скупжтина, кадј Све те пригоде ми ћемо овде се 1. октобра тек. године са Јмспрачати кратко, просто и верстане?... Какве се мисли јошјно, онако како су се у истини давнога тела. Па и кад би било^дотле не могу код меродавних!: догађале, без дотеривањз и ма какве омашке, хотимичне илијфактора измењати и несугласи-јјкаквог улепшавања. нехотимичне, да се који каби-јјци нивелисати, а ако се то не| ф ^ нет огрешио о Устав, или о по-1уравна, онда је брига влзде и' , Слиг<е Њизсових 5 ели= ложне законе, онда ни у том 1 законодавног тела, шта ће у том | ча11СХаВ а. Када смо, у среду 29 Ј елучају не може оити речи ојслучају да раде; а ако се каби- ј Децембра, око 8 час. пре подне,, „личном режиму ; јер сваки др-јнет Цинцар^ ЈЛаржовићев буде ; брзим возом сшгди у Карловце^
бин. Он има у куКи слике српског Краља и Краљице. Но то је јамачно редак изузетак.« Пођосмо даље. Али тек што смо крочили десетак корачаји, видимо опет слике Њих. Величанстава на прозору друге куће. на супротној страни. Прошли смо тако неколико улица и уверили се да су многе куће истакле ликове Њих. Величанстава. Слике су биле разне, алијенајвише било оних венчаних слика где је Краљ у пуној ђенералској униформи, а Њезо Величанство Краљица под венцем. На више места испод слвка били су натписи с лепим жељама за Краља и Краљицу. По негде слике су биле уоквирене свежим цвећем. Код једног прозора, рде смо посматрали једну такву слику, приђе нам један чича м упита нас шта гледамо ? Казасмо му да гледамо слике и изјависмо радост што их видимо. Чича нам одговори: — Како српска кућа не би ивгада сраскога Краља и Краљнцу?!.... Та то имају и обичне паорске куће, а камо ли ми у вароши. Само што не износи сваки на прозор, ко вели, што дд се фалим!...», Примадба. Свраћамо пажњу на сутрашње продужење ових утисака. Уред.
жавни акт премапотписују до јогрешио о Устав:, онда ће он зарош Је тични министри и онда су онијза то и одговараш... За све те "
Из народа Венчањв. У' недељу 2. фебруара већ била , што-но|1903. г. венчаће се у ваљевској цр-
реч, „у свечаном руху
I
у:-Ж- кви г. Јован. И. Илић, писар среза
за сваку неправилност И ОДГО -1СлучаЈе прописагоз је И у овом пуне света, свечано изобда- зајечарског са госпоћицом драгом, ворни. | садањем Уставу и пословнику. ченог . домови окићени засга-» ћерком г. Луке Андрића трг. из Ва-
„Ама зар је уставно и парламентарно, шго се образују ка-
скупштинском, шта се има рз- вама> а врата на радњама и. ду- љева. дити и ко за шта има одгоаа-| ^ аН има полу -пр.џтворена и сарем- Иарастос блаженопочивше!« Нраљу
бинет.и од људи, који не ха Р мо-Шати; и Р_томе ич ,иека се не| 1ТГХ нирају са већином скупштин-: орину ни они око^ 7Ое]ека " ни
ском ?" вичу они око „Одјека и „Срп. Заставе
они око "Српске Заставе«. И, тако, у Србији се не влаг Сасвим уставно; јер у нашемјда ни по чијем ћефу и самовоУстав г нише, да Краљ поставља ;-љи, већ по Уставу и положним изнемаћење кад у првој удици, ша . 3. ; мииигтпе а кад се ови приме законима. А што овај Устав ијодмах на четвргој кући, угле- ј е и на
д««1иај-в еаевим" ^.а-. ЦЈилану.- Јуче је Ниш освануо у цртворе. 11о|емо по вароши, да ним заставама, а око 8 и по часова.
министре, а кад се ови приме тога Владаочевог поверења, он
положни закони нису скројени
Д а је њихова ствар и народногјпо укусу Глупог Августа и преставништва, могу ли они јед-; његове красне дружинице, то ни с другима хармонисати или још не може бити доказ, да ујмогу видети.
видимо мало како. изгледа и у пре поднс глас звона са Саборне побочаим улицама. Цркве, позивао јепобожне на молиКако је било пријатно наше тву за покој душе Ослободиоца НиЈшокојену службу одслужио на парастосу чинодејствовао дасмо на прозору слике Њих. преосвећени епископ Нишки, г. НикаВеличанстава, нарочито истак- нор, са свештенством. Служби и пануте на прозор да се и с поља растосу присуствовалв су: дивизијар. са официрским кором. нач. окружни,.
Дневник ПаЈе Доњског ОД А. ДпухЂина (12) Тако се наш роман отпочне када још није протекло ни пола године од њеног венчања. Кад сам доцније промишљао о свом ондашњем положају тешио сам се тиме што сам се сећао како сам се дуго борио са тадањим својим осећањем; а сада морам признати да та борба није била упорна и ако сам се одиста борио. Да сам у истини био частан човек, отпутовао бих а не бих дочекао крај свога одсуства. Али јанисам одпутовао, већ доцније продужио своје одсуство; иотом напустим пук, примим се положаја примирног су-
дије иа проживим пуне две годиц^ на пољскоме добру. Ове су две године најзабавније и најгадније доба у целом мом животу. Сит сам. се тада наживео не предајући се при том сасвим Јелени Павловној, јер су дужности примирнога судије заузимале више од половине мога времена. Тако ми је љубав била више одмор и забава. Зиму су Оконцеви пробавили у обласној вароши; а ја најмим споредну зграду у дворишту оне куће у којој су они становали, па сам се сваким слободним тренутком користио те сам к њима одлазио. Не могу рећи да ми је савест увек остајала мирна. Који пут нисам могао Аци слободно у очи погледати, у његово благо, поверљиво лице; али баш распознавање мога дубоког злочина и непрестана стрепња
како ће ме једном ухватити давали су целом овом роману засебну, обичну драж. При крају друге зиме Аца назебе и врло се озбиљно разбоди. Јелена Павловна није одмицала од његовог кревета, већ га је врло предано дворила и неговла; а кад је Аци пошло на боље, она није могла сакрити своју тешку, све несноснију тугу. Лекари су на име захтевали да Аца на годину дана отиде где у топлије пределе. Јелена Павловна пак није га могла самога послати, а чинило јој се да се ни са мном не може растати. Узалуд сам је уверавао како ћу на лето доћи к њима у туђину, она је при свем том остајала неутешна. Најзад при крају априла Аца се осети довољно снажан за путовање коЈ^ после два да-
на предузело. Тога сам дана доста дуго остао код Оконцевих., Вече је било врло топло, врата су на балкону остављена отворена, те је Аца слатко удисао крепак продетњи ваздух. Овом је приликом Јелена Павловна бида ведрија, весело је говоршга о скороме путу, припремада за мужа лекове, а мени смешећи се рекла, како свакоме гостопримству дође једном крај. Већ сам био ухватио руком за кваку од врата, а Аца ме врати. — Видиш, Пајо, рече он чвј > сто ме за руку стискујући, ппа хтедох рећи... не можеш замислити, колико се осећам сретан, што се могу кренути на пут; али ми је врло тешко с тобом се растати. Дај ми своју реч, да ћеш нас на лето за цело до • ходити. (наставиће се,).