Мале новине

Причају за вештице: кад поједу срца стотинама мале деце и добро набију своје ненасите бураге, оне се онда искупе око својих жртава, поседају унаоколо око мртве дечице и ту онда плачу и наричу за њима! То исто ради сад и ова радикална политичка вештица, што се зове „Одјек"! И вештица као вештица! Њој је мало што је сама појела срце јединству и слози радикалне странке, већ би рада да то набаци другом. И знате кога је нашла да буде тај „агнец искупленија"? Милутина Поповића, начелника у министарству унутрашњих послова! Он је »саставио главни ратни »план«; он „претреса и проучава средства за борбу"; он „комбинује разне начине" — он „отпадник радикалне странке"; он коме су радикали давали класу за класом и кога је фузија за неколико месеци попела од пет хиљада динара на седам." 1 ' Ето, то је тај „приновљени члан четврте партије", у кога > министар унутрашњих дела гледа као у зеницу и од кога се нада сјајним услугама.« Дакле, Милутин Поповић!.... Он хоће „да фракционише и завади радикале"! Он се примио „да позавађа све виђене људе једне исте странке, да између свих бољих политичких људи развије ривалство; да створи борбу међу њима самима и тако да их одстрани од опозиције према влади." И то све изводи и извршује Милутин Поповић! На ту заваду радикала помишљало се и раније, али раније нису могли

г ) Гле, гле ! А зар радикали хоће тако својим људима да дају „класу за класом" и да их „за неколико месеци" пењу са пет на седам хиљада динара?! Ко би рекао да ће и „народни људи тако што чинити! Још је сад требао да л г. Милутин Поиовић служи интересима оних што му дају ,,класу за класом а не интересима државним, и онда би јамачно све било у свом реду. Он тада не би био ни „отпадник" ни „приновљени члан четврте партије," и наравно онда ни „Одјекове" политичке вештице не би против њега дречале. :

јјневник Иаје Дољскос од А. АпухЋина (19) — Ви сте, Павде Матвејевићу, као што се види, познаиали много знагних људи; па ми реците, молим, да се нисте по чем по знавали и с чувеним хисториком Кар амзинОм. Умало тпто нисам одговорио: „Не, с Карамзином с.е нисам познавао, али сам Сомоносову и ти говорио"; па се опет уздр жим. јер 6и моје пецкање прошло и неопажено. Карамзин је умро од прилике на двадесет го дина пре мога рођења. Како бих се онда могао с њине познавати? Чудновато како ови људи од

наћи погоднога човека. Сад га, ето, г. ђенерал нашао лицем у г. Милутину Поповићу. Он је, дакле, демон радикалне слоге, он је рушитељ радикалнога јединства, он је та страшна политичка гвоздензуба, која је радикалну странку већ изгризла на неколико комада и још ће је више раздробити. Просто ће је исцепкати као суху чамову даску. И то све тај један Милутин Поповић, ,,у кога министар гледа као у зеницу!". ( За све наводе у овом чланку види 36, бр. „Одјека«). Страшна посла. А још да знате лично тога г. Милутина Поповића, да га видите како је то страшан, препреден, лукав, лодмукао човек, — прави демон, прави Мефистофело — та већ можете мислити кад „г. министар у њега глееа као у зеницу!" О, јадне шуше, јлдни глупани и тупани, што марширате под командом једнога Глупог Августа и служите на подсмех ове наше јадне штампе српске ! Вама сад смета чак и један Милутин Поповић, чак и он вам је опасни разорилац радикалног јединства, вама који сте за ово неколико месеци забалегали и смрадом напунили све што се звало радикално и што је још иоле било чисто и светло! Где год сте кљуцнули вашим кужним пером, направили сте рану на телу радикалне странке. И из свих тих рана сада куља гној и смрад. А ви, ви се пренемажете као сваке политинке ђидије и дижете хајку на једног мирног и скромног трудбеника коме је дужност светиња и камо срећа да је таквих што више у овој земљи! С њима би данас и радикална странка друкчију песму певала. Али шта би онда радио Глупи Август и остале политичке вештице из његовога друштва? Из српског света Чудна прослааа. Из Загреба јављају, да су тамошњн ветерани покренули мисао, да ове године поводом 27-годишњице окупације Восне и Херцестарости побораве и најошптија хронолошка знања! У вече при каргању много сам грешио. Што ли то? По свој прилици што се дуго нисам картао. Или сам ваљда одиста достигао Степана Степанића, који је још пре десет година толико био остарео, да су му праштане и врло крупне погрешке? 3- јаиуара. Кућа Маре Петровне сада се готово не може да распозна. Негда је била тихо нристаниште, а сада је због Лиде постала као какав на гласу дућан. "Три Коељскове кнегињице: Соња, Вера и Нада, друга Соња, Сипкина, трећа Соња (заборавпо сам јој презиме), рођака Ката, рођака Лиза, још неке младе девојке, ти Боже знај њихова имена; разни кадети, велико-школ-

говине приреде у Загребу велику окупациону прославу. ЦНа прославу ће се позвати сви који су учествовали у окупацији, без разлике чина, били они официри или војници. Загреб је изабран за прославу за то што' је загрепски 13. корпус био први, који је позван на окупациони поход.. Вероватно је да ће после прославе бити заједнички излет у Восну и Херцеговину. Прослава ће имати чисто војнички карактер. Одиста чудна прослава, о којој ћемо ми нарочито говорити.

Из Валканије Велнки пожар. 31. пр. м. у вече у Варни (Бугарска) изгорела је зграда окружне управе с целом архивом. Зграда је бнла осигурана. Стављен у недејство. Како цариградски листови јављају, жандармериски капетан Хусејин ага у Скопљу стављен је у недејство због рђава владања и злоупотреба, а затим ће бити предат и суду. Портино попуштаае. Букурешкоме листу „Ендепаданс Румен" јављају из Цариграда, као да је Порта готова да у попуштању иде до крајних граница, па је руску владу молила да јој помогне да се маћедонски бегунци врате из Бугарске, а она обећава да ће им дати новчану помоћ, и заштиту. Али увићајући потпуно тешкоћу положаја, султан је принуђен да рачуна с расположењем Турака, који траже да се ђ <урима објави рат. Турци су веома узбуђени проћоведима мула и улема по џамијама. Енглаока и Турска. Престона беседа, којом је Краљ Едвард отворио енглески парламенат, садржи о Турској ове [речи : „Стање јевропских покрајина Турске даје повод озбиљном страховању Што сам боље могао трудио с м се, да султану и његовим министрима преставим хитну потребу практичких добро смишљених рефорама. Владе Аустро-Угарске и Русије узеле су у оцену какве би реформе силе потписнице Верлинског уговора препоручиле султану да их одмах усвоји. Ја верујем да Ке ти предлози бити довољни за поменути циљ и да ће им бити могуће да их од свбг срца помогнем." ци и млади официри, цео тај свет једнако врви по гостољубивој кући у Срђиној улици. На врх све те омладине испео се Миша Козељски; он је очевидно заљубљен у Лиду, па су га прозвали њеним ађутантом. Мара Петровна већ је сасвим престала веровати, да је гостима код ње дуго време, а једном се толико изговори па ми рече: — Ј1 рагаЦ рошЧапЈ, дие сеМе јеипебзе а' ашизе сћог т<>1. Лида се према мени понаша ништа ти красније, упште врло лепо. Наручио сам за њу неколико ружичастих лутака, наместио их у облику лудачке капе и послао јој за нову годину. У први се мах много зарадовала том поклону, па отрчи да га покаже госпођици Таки, али се вратила с отомбољеним носом. — Сматрала сам вас за при-

Хусарски пукови. Цариградска дворска канцеларија саопштила је серашћерату султаново ираде, којим се наређује да се за Цариград образују два пука хусарска, у које ће ући људи из казе сојидске.

Из бела света Ввнецуелски спор. Како из Вашингтона јављају 1. о. м., потписани су протоколи о изравнању венецуелског спора. 0 изравнању спора с Немачком, протокол су потписали немачки посланик барон Шпек од Штернбурга и амерички посланик Бовен као пуномоћник Венецуеле. По том протоколу немачка влада у начелу признаје рекламације немачких поданика, које потичу из венецуелских грађанских ратова од 1888 до 1900 године и износе 1,718"815'67 боливареса. Венецуелска влада обвезује се да од ове суме одмах исплати 5.500 фуната (137.500 боливареса), а за остатак издаће менице за 15 март, 15 април, 15 мај, 15 јуни, 15 јули 1903. које ће се исплатити немачком посланику у Каракасу и које ће Бовен одмах издати и предати немачком посланику. Ако венецуелска влада не исплати ове менице, онда ће се исплата извршити из царинских прихода Ла Гуаире и Пуерто Кабела, а док се дуг потпуно не исплати, царинска управа у оба пристаништа преноси се на белгиске царин. чиноннике. Пошто су изравнати спорови Венецуеле са свима спорним странама, те је још у прошлу недељу дигнута блокада свих венецуелских пристаништа. У Лондону су задовољни решењем овога спора. Листови изјављују, да је свршетком овога спора свршен и савез Енглеске с Немачком. Одмах чим је потписан протокол, енглески је посланик у Вашингтону добио прву отплату Немпчка ће добити црву отплату за тридесет, а Италија за шездесет дана. ТЕЛЕГРАМИ (6. Фвбруар) Маћедонско питан»е Цариград. О раду б>гарских комитета у једренском вилајету јављају поново ово: У бугарском селу Докуцингу (?) појавило се ових дана једно жандаме]атног добричину, а сад видим да сге врло лукави. Овај сте ми поклон донели у тој намери, што сте ме хтели потсетити на оно моје глупо нонашање у очи божића?.. Говорим ли истину? — Тако је, само тиме ми ни на крај памети није било да вас што увредим. Шала за шалу, то је свега. А ако сте се ипак што наљутили, онда вас молим, оиростиге ми, Лидија Лвовна.. — Не, нисам се наљутила, само ћу од сада знати да сте ви лукави... Смем ли вас звати Пајом? — Разуме се смете; а ја ћу вас звати Лидом. — Врло добро, томе се веома радујем. Хоћете ли сада да одиграте једну игру са мном? (Наставаће се).