Мале новине

риско одељене да изврши претрес станова. Поштоје нађено нешто оружја, ухапшен је кмет и неколико сеоских првака, а сутра дан је извршено брижљиво тражење оружја. Али преко ноћ је цело становништво пребегло у Бугарску. То се дешава и по другим бугарским селима. У осталом, на бегство у Бугарску становништво су подболи изасланици комитета. Четири наоружана Бугарина убили су у селу Румбеили кавеџију Ђорђа Пирилија. Убијенога су сматрали као турског шпијуна, те је његово убиство наредио комитет. Берлин. Већ је стигла у Петроград нота, којом Немачка изјављује да пристаје на програм рефорама АустроУгарске и Русије, а у исто ће се време предати и у Бечу. Порта ће у скоро бити извештена о положају кош је заузела Немачка. Берлин. Пошто је проучила програм рефорама, који су за Маћедонију израдили кабинети бечки и петроградски, немачка је влада наредила своме посланику у Цариграду, да код турске владе поради да она прими и изврши тај програм. Париз. У разовору, који је министар спољних послова Делкасе имао у свом стану у присуству једнога уредника „Матена", министар је изјавио, да он придаје највећу важност јавном мишљењу у маћедонском питању. У осталом, као што то жута жњига доказује, он није био последњи, који је посредовао у корист несрећног мећедонског становништва. Данас Француска помаже програм рефорама Аустро-Угарске и Русије, који у осталом у суштини одговара ономе програму, који је он израдио и заступао пред турским послаником Мунир-бејом. Један маћедонски заступник потпуно је одобрио овај програм. Ако би се^показале потребне друге реформе, министар је готов да их потпомогне и све да учини што је могуће да се побољша судоина Маћедоније. Али би независност Маћедоније значила анархију, а подела рат. Многе су мале државе протестовале ако се само једном племену да већи значај. Министар је најзад изјавио да не може разумети жељу да се Франпуска друкчије држи. Француска, која је далеко од огњишта великог пожара, не сме потпиривати пожар, већ помоћи онима који га гасе. Француска не сме заборавити своје дужности према човечанству, али мора мислити и на дужности према себи и бити хладнокрвно мирна и опрезна. (7 Фебруар) Цариград. Порта је захвалила бугарској влади на мерама против маћедонског комитета; и султан је заблагодарио бугарском кнезу. Будимпешта. Јуче изјутра био је двобој између министра војног Фејерварија и посланика Ленђеја. Фејервари је лако рањен. Беч. Приликом дискусије предлога закона о регрутовању, министар војни Велзерсхајми изјавио је, да ће се влада ограни чити само на најпотребније захтеве. Наша војска не служи само династичким интересима, јер ако икоји монарх има по-

требе само за једном шаком људи ради своје личне заштите, то је случај са нашим поштованим монархом; гласајте за овај закон у корист монархије, којој је потребна добра и јака војска. После овога су посланици и на другом читању усвојили закон о регрутовању и отпочела се дискусија у појединостима. Сед ница још једнако траје и ако је већ 1 и по час после пола ноћи. Рим. Комора је са 269 против 64 гласа одбацила Мирабелијев предлог о смањивању војних издатака. У току дискусије, министар председник Занардели је изјавио да ови издаци не превазилазе финансиску моћ земље и с тога Италију не треба чинити немоћном у данашњим приликама. Ми хоћемо мир, али не обезоружани мир, ако хоћемо да Италија има оно место у свету, које јој у ствари и припада. „Сгефанијева Агенција" сазнаје из Цариграда да је Маласпина добио налог од своје владе да код Порте потпомаже представке руског и аустро-угарског амбасадора о |реформама у Маћедонији. СоФија. После дводневне дискусије о интерпелацији народног посланика Такева, поводом мера које је влада предузела против маћедонских комитета, Собрање је великом већином гласова изјавило поверење влади.

АЛБднске жеље Римски дописник бечког „Цајта" даје оваку слику о захтевима Албанаца : ГТре неколико дана у италијанску је престоницу приспео један албански вођ од највећег утицаја у битољсксм вилајету. < лучашо сам се познао с тим озбиљним и тихим господином, који ми на моју молбу мишљење својих кругова представи овако: — Управо да кажем, пос.ле бављења од неколико недеља у западној Јевропи, ја се враћам у Албанију с једним оком веселим а с другим ожалошћеним. Треба искрено да се раду.јем што је један мој сународник, Албанез, Ферид паша, постављен за великог везира, јер нам то даје нуду да ће се убрзати реформе и да ће се пре свега признати наши основни погледи. А с друге стране сам ожалошћен услед тога, што путовањем грофа Ламздорфа те основне погледе поричу Русија Аустро - Угарска. У Бечу и Петрограду сад су нашли ново срество против Албаније, а то је маћедонско питање. Знају да се ми одржавамо јединством пет вила јета, у којима смо ми насељени. па сад хоће да створе једну Маћедонију да униште то паше јединство. Али да ли ће ти Бугари и Бугарофили, маскирани као Маћедонци, моћи да преваре макар једног јединог човека, да има Маћедоније и маћедонског питања? Не верујем. Аустрија подбада те мистификације за то, што и сама жели да присвоји те маћедонске вилајете. — Да ли је истина да су Албанези противни деоби отоманске империје? — упитах ја. — Непремено, с претпоставком да ће наша национадна права остати

неокрњена и да ће се извршити жељене реформе. — Хоћете ли ми дозволити да вам напоменем, да су сав начин рада и држање дон Аладра Кастриота су протни томе ? — Волео бих да не говорим о тој епизоди — рече мој сабеседник после кратка ћутања : — јер за сада није ништа друго но епизода. Рећи ћу вам само да има Албанаца у Албанији и Албанаца у другим земљама и да ови последњи, који агитују ви ше од нас, врло издашно располажу с нама. Такав је случај и с оном тако званом прокламацијоом Кастриоте Скендербега. Он се зове Албанац, а у осталом можда нам и он жели што је најбоље, али мора признати да ћемо у крајној нужди само ми окушати да извојујемо своју незавивисну кнежевину. — А какве су то жеље о реформама, чије ће извршење сметати томе? — На првом месту ове три. Постављење једнога Албанца за ђененералног гувернера за пет албанских вилајета у којима ће се управљати непосредно из Цариграда; постављење пет подгувернера, који ће зависити само од ђенералног гувернера; најпосле извршење потпуне равноправности турског и албанског језика. То су наше главне жеље и Ферид паша треба да им је наклоњен. Само да нема тога „маћедонског питања" с руско-аустро-бугарским украсима. То питање нам је највећа брига — Верујете ли у могућност пролетњег устанка, о коме јављају до писници италијанскмх листова из Албаније,- на случај да настане опа сност од решења, какво Албанци не желе ? — Ми сами латићемо се оружја само на случај очајања. А ја верујем да ни сам гроф Ламздорф нема интереса да нас силом натера на то Осим тога пролеће је ту. Али хоћемо да видимо шта ће учинити Ферид паша. То је за сада најглавније. |5еоградске вестм Њено 5 еличанство Кра* љида Драга, Узвишена Заштитница Пиротске Ћилимарске Задруге, благоволела је реченој задрузи милостиво поклонити стотину „албума пиротских ћилимова" у вредности 1000 д. Управа Пиротске Ћилимарске Задруге изјављује узвишеној дароватељци своју најтоплију благодарност. Зајам. Дошао нам је до руку проглас о упису Српског ДрЉагтог 5"/о зајма од 60 мил., на осногзу закона од 26 Јула 1002. г. Упис овога зајма извршиће се на дан 13/26 фебруара о. г. За Србију ће тога дана вршити унис Народна Банка у Бео граду. Свраћамо пажњу штованих читтлаца на наш сутрашњи број у коме ћемо опширније проговорити о овоме зајму. Н 'В грчки конзул. Грчка влада наименовала је за свога конзула у Србији г јЈована Харисиадеса, дугогогодишњег београдског трговца извозника. Г. Харисијадес је својим савесним радом стекао леп к глас и уважење, па се надамо, да ће и на новом

положају бити савесни помагач Грчком^посланику у Србији г. Аргирополи-у, на одржању пријатељских воза између Србије и Грчке. Честитамо. Венчаво. У недељу 9. ов. мес., у 11 час. пре подне венчаће се уШабачкој цркви г. Љубомир Костић, пешад. капетан I класе, са г-ђицом Загорком, ћерком г. Луке Перишића, адвоката из Шапца Срдачно честитамо. Маскен-бал. Сутра, у 8 часова у вече, биће у „Славији" велики маскен-бал. Улазак је 1 динар од особе. Ко има најбољу маску добиће премију, а ко буде најбољи комичар добиће друге премије. Дамама без масака беснлатан је улазак. Месни одбор Учител>ског Удружева држаће свој редовни састанак у теразиској основној школи у недељу 9 ов. мес. у 10 час. пре подне. На овоме састанку претресаће се нови пројект закона о нар. школама. Извештавају се о овоме сви чланови Учит. Удружења и позивају да на овај састанак дођу. Оастанци. Наш цариградски посланик ђенерал г. Сава Грујић имао је 1. о. м. на Порти састанак с великим везиром, а по том с министром спољних послова. Престало право. Г. Андра Ђорђевић, јавни правозаступник за варош Београд, примио се државне службе. Услед тога, а на основу тач. 2. § 64 и § 65 закона о правозаступницима, министар правде проглашава: да је г. Ђорђевићу престало право на правозаступништво. Нове књиге и листови (Г. г. писци и издавачи, који желе да им дела прикажемо у нашем листу, треба да пошл>у уредништву бар по један примерак а по могућству и два, и дело ће им увек бити приказано). Коло, које у Београду излази сваког 1 и 15 дана у месецу под власништвом и уредништвом Данила Живаљевића, осим наставака започетих ствари у ранијим бројевима, у свом 3 броју завршило је Сремчеву слику друштвену „Чесна Старина", а од нових радова донело је: „Сумњива преписка војводе Вучића" листак из наше политичке историје новога доба, од Алексе С. Јовановића (овај је рад и завршен у овом броју); „Стара прича, песма од ** и „Сељанчице : „Момче и Соко" и ,,Бегуница", песме Милорада М Петровића; „Панславизам", неколико историских и литерарно-лингвистичких бележака", за »Коло" написао Алфред Јенсен; и »Газда Младен«, приповетка Борисава Станковића. Осим тога, као и у сваком броју, и у овом броју има књижевних оцена, књижевни летопис, бележака из књижевности, новинарства, уметности и друштава. Хршп&ански Вес-шк, гласило удру,женог православног свештенства сви-. ју српских покрајина, излази већ двадесет година у Београду, под уредништвом проте Алексе Илића, преседника конзисторије у пенсији. Добили смо на приказ јануарску свеску.