Мале новине

Рајовић. И Ви сада хоћете некога у Србији да убедите да Милутин Гарашанин није својом сарадњом помагао Владанов режим! (Наставиће се) ^ ^ "I -ф- Г' ТЕЛЕГРАМИ (11. Фебруар) Предлог о реФормама Цчриград. Меморандум о реформама, који је предан 9. о. м., Порта је одмах дала превести и поднела га у Јилдиз Ћошци, а сутра дан је одмах држана министарска седница. Лондон. Листовима јављају из Цариграда . Пројекат рефорама бави се само административним мерама, не прави међу становницима никакву разлику по раси и вери, тражи правилну наплату десетка и других пореза и као што је већ јављено, отварање неколиких филијала Отоманске Банке, у којима ђе се вршити наплата тих пореза, који се имају употребити поглавито за локалне опште нотребе. Наименоваће се ђенерални гувернер с трогодишњим роком службе и већом самосталношћу у свом раду, а полицију и жандармерију организоваће јевропски инструктори. Париз. Једна депеша „Тану и из Цариграда јавља: Турски посланици известили су Порту да све силе једнодушно одобравају аустро-угарскоруски предлог о реформама. Уверавају да је султан овим веома изненађен. Рим. „Ђорнале д' Италија" саветује влади да не потпомаже акцију Русије и Аустро-Угарске за Маћедонију, но је боље да помогне Турској те да за Италију постигне привредне користи. Маћедонско питање Цариград Вест да је железница Смирна —Касаба добила наредбу за транспортовање 25.000 воЈника тиче се једне раније припремне мере. Кад је почетком фебруара ситуација постала узчемирљива, између осталога три редифске бригаде 3. корпуса, чији су допунски окрузи Деникти, Смирна и Ајдин, добиле су биле наредбу да предузму мере за евентуалну мобилизацију, али је та наредба после поништена. Беч. „Н. Винер Тагблату" јављаЈу из Лондона: „Дели Мелу" телеграфишу из Одесе, да ће се мобили-зовати шест армиских корпуса на југу и југо-западу Русије и да је резервистима наређено да се пријаве. Али добро обавештени кругови ово тумаче само као демонстрацију у корист предлога о реформама. Сава Косановић 1* 7лц1.а. Бивши дабро-босански митрополит Сава Косановић умро је Јутрос. (72. фебруара) Цариград. Руски амбасадор Зиновјев и аустро-угарски амбасадор барон Каличе предали су Порти ноту ове садржине: Влада аустро-угарска и руска прожете искреном жељом да отклоне узроке нереда који је од узвесног времена овладао у

вилајетима солунском, косовском и битољском убеђени су 'да се овај циљ може само тако постићи ако се уведу реформе којима ће се побољшати стање становништва у поменутим вилајетима. Пошто из саопштења, које је Порта пре кратког времена учинила амбасадорима у Цариграду излази да је и сама отоманска влада признала потребу да предузме кораке да би се успоставила влада закона и да угуши сваку злоупотребу влада аустро-угарска и руска, имајући на уму ово добро расположење, сматрале су да би у интересу одржања мира и реда у горепоменутим покрајинама, било од врло велике важности да се допуне реформе, које је Висока Порта предузела пре кратког времена. У овом току мисли оне су се сцоразумеле о потреби да препоруче отоманској влади да примени извесне одредбе да би се обезбедио успех мисије која је поверена ге-| нералном инспектору; тако овај треба да остане на томе поло-; жају неколико година што се треба унапред да одреди, и да' се не смењује пре него што истече овај рок, у противном случају да се Висока Порта споразуме с Великим Силама; на тај начин он ће, ако то буде захтела потреба за одржањем јавнога поретка, лако да послужи редовном турском војском и неће имати потребе да се у сваком случају обраћа Порти за одобрење. Валијама ће се ставити у дужност да се тачно управљају по његовим упуствима за реорганизацију полиције и жандармерије; отоманска ће се влада послужити саветима стра- ; них стручњака; жандармерија ће се саставити из Хришћана и Мусломана према сразмери становништва у појединим местима; за пољске чуваре поставиће се Хришћани у оним местима где је хришћанско становништво у већини. С обзиром на многе изгреде и мучења од којих пати хришћанско становништво пошто у већини случајева кривци остају не кажњени, то је потребно да отоманска влада предузме потребне мере да учини крај овакоме стању ствари. Мно гобројна апшења у поменутим трима вилајетима поводом последњих немира узбунила су духове, и с тога да би се што пре повратила нормална ситуација треба амнестирати све оптужене и осуђене за политичке кривице и све емигранте. Да би се обезбедило правилно функционисање месних установа, за сваки вилајет начиниће се буџет при хода и расхода а прибирање десетка контролисаће отоманска банка и он ће се у првом реду употребити на потребе локалне управе, на плату грађанских и војних чиновника. Начин наплаћивања десетка промениће се а давање десетка под закуп који се простире на веће области укинуће се.

Одговори • Разговори Да одговсримо. Они заврзани из „Уставне Србије" обратили се на нас, да им ми објаснимо|: како то да управник Београда г. Маршићанин, шиље исправку „Одјеку" на основу решења Касационог Суда, признавајући, дакле, у томе случају исправност поменутога решења, а овамо, при забрањивању опозиционих листова, Касациони Суд, који сва његова решења о тим забранима поништава,није зањега никакав ауторитет, па се на та његова решења и не осврће. Свакоме другоме ово је довољно јасно и разумљиво, али оним заврзанима око „Уставне Србије" зацело треба то објаснити, и ми ћемо им учинити по вољи : Оним решењем Касационог Суда, на које се позвао г. Маршићанин у својој исправци датој „Одјеку," расправља се питање о извесној формалности по закону о штампи, и то решење мора важити за будуће радове власти. А по забранама опозиционих листова, Касациони Суд нема да решава питања о формалностима већ да ли постоји казнимо дело због којега је лист забрањен, или не постоји. Такво једно решење Касационога Суда не може се аплицирати на све забране листова, јер у некоме случају може иостојати дело за забрану а у другоме не. Ако би се узело као^правило, да се једно решење Касационога Суда аплицира на све забране листова, онда би се могло за подмирење ове потребе узети и какво друго решење Касационог Суда, н. пр. из оног времена, кад су господа око „Уставне Србије" водили облаке по Србији, а не ова најновија решења, која су опозицији тако по вољи. Је ли вам сад јасно, господо заврзани ? ^ ,с (ђ>>ЈЗеоградсхв вести Дворска жалост. Услед смрти Њеног Царског и Краљевског Височанства ерцхерцогиње аустриске Елизабете, Његово Величанство Краљ наредио је, да двор буде у жалости три дана, почевши од 11 па до 13. фебруара ове године закључно. Оудски указ. ГТостављени су: за архивара пете класе зајечарског првостепеног суда Милорад Саватић, архивар исте класе шабачког нрвостепеног с^да, по молби ; за Јархивара исте класе шабачког првостепеног суда Живојин М. Митровић, практикант првостепеног суда. Полициски указ. Јутрошње службене новине донеле су повећи указ о постављењу 'и премештају полициских писара. Главни редовни годишаи скуп друштва за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце држаће се у Дому Сиротне Деце 22. ов мес. у 4 сахата по подне. Дневни је ред овај : 1. Извештај Управе о своме раду у 1902. години ; 2. Извештај благајника о стању благајне ; 3. Извештај прегледача рачуна; 4. Избор три члана за прегледање рачуна друштвених за ову годину ; 5. Избор пет

чланова Управе. Моле се пријатељи наше сирочади да би изволели присуствовати овом 24-том редовном годишњем скупу друштвеном. Писмо уредништву. Господине уредниче. У одговор на питање у вашем данашњем листу а под рубриком: „Јавна говорница" част ми је замолити вас, да штампате следећи извештај, који су овериле и потписале, г-ђце : Катарина Холецова и Софија ВучиКевићева. Извештај гласи : Целокупан прилог са забаве износи 4.583'80 дин. и то : 1. Добровољних прилога по списку 1.707"80 дин. 2. За улазнице на забави 342'00 дин. 3. За улазнице продате пре забаве, по списку, 529 ком. по 3 динара 1.577-0О дин. 4. За 1.494 срећке 747"00 дин. Свега 4.583-00 дин. Издато је: 1. Гостионичару код „Коларца 8 100.00 дин. 2. За музику 60"00 дин. 3. Леблу тапециреру по рачуну 12-00 дин. 4 За ситне трошкове око лутрије, преноса ствари и т. д по рачуну 18 00 дин. Свега 190"00 дин. Кад се од горње суме одбије трошак у 190 дин. остаје чистога прихода 4.373.80 дин. По закључном извештају стигло је добровољних прилога у суми од 65 дин. што чини свега чистог прихода дин. 4.438 80 Имена приложника штампана су у „Одјеку" бр. 35 (124) од 4. фзбруара ове год. у неколико исправљена и попуњена у броју од 5. фебруара ове год. Што се пак тиче другог питања, на име ко Је известио уредништво „Уставне Србије" да је те вечери пало прихода „до седам хиљада динара", држим да ће уредништво поменутог листа одговорити само, пошто је мени као представници Одбора, то непознато. Све белешке и спискови о примању и давању сачувани су, и ако какав приложак, ма и »не скроман« под својим потписом затражи, могу му се поднети на преглед. Молећи вас, у име Одбора Госпођица, да будете љубазни штампати ово писмо, молим вас да примите у напред моју захвалност и уверење мога уважења. У Београду 11. фебруара 1903. М. РајкотДка.

I I

Ј ј. [~

I II I I

I I

Албум Пиротеких ћилимова описао и слике израдио ДОИТА ЖИ§КО§ИЋ директор гим. Св. Саве ЦЕНА 10 ДИН. Може се добити само у златар ској радњи Стојисиљевпћа и Компанпје и код дворског фотографа Милана Јовановића. 38

I I