Мале новине
УДЕОВШ ЗАДРУГА ЗА В1ТЕДВ.У В КРЕДИТ Краљ Миланова улица бр. 88. Даје зајмовс на спе хартије од вредности; на , златне, р и сребрне ствари (ндиђаре) онолико колико се процеае безикаквих одбитака; па израђевиве напзих занатлија и, па све; остале ствари које квару неподлеже. ■№ Прима новац на штедњЈ? под повољним условима;^ плоК« лглагапима А 1 '! г«и<|№. иа веко пвив Ц(Ј ПОГОдби
плаћа улагачима 6 и више:
| 0 камате; на веће суме, Цензурише менице сваке среде
«а
Фебруара 1903. год. Веоград. 33
УПРА§А
<♦>
№ т м т
СТЕЧАЈ
•I
т И кН од „ Ивоградској Дуванџијској Задруви Цј потребан је књиговођа који би по потреби вршио и дуж-^Ј ^ ност ликвидатора. ^ Првенство имају они, који су свршили стручну шко -^ ј ^< ј лу и већ као књиговође у новчаним заводима радили. ^ ј Плату ће Управа одредити према способности. ^ Пријавити се треба до 1. Марта 1903. год. ^ ^ л - 12 ■ 0д Управе Цј 8 фебруара 1903. год. Београдеке Дуван. Задруге-^ Београд. ^
ш Позив на упис акција повлашћеног столарског акпионар. Друштва.
Познато је да оу столарске израђевине један од најважнијих, најпотребнијих и најраспрострањених артикала, које потребује како иајсиромашија кућица тако и највећа грађевина и најсјајније палате, као и о томе, да се данас за такве израђевине из земље износи доста новца који би, да није оскудевало иницијативе и удружене снаге, остајао у земљи, у рукама нашнх суграђана Побуђени таквим искуством потписани грађани покренули су мисао оснивања Столарског Акционарског Друштва са циљем да фабрички израђује и усавршује израду столарских артикала свих врста, а поглавито оних који се данас у маси увозе са стране. По замисли потписатих оснивача предузеће бнће организовано на овај начин: Основни капитал Друпггва биће 500 000 д. подељен у два кола, свако по 10.000 акција свака акција по 25 динара. За сад се отвара упис само за прво коло. Да би се рад могао отпочети у најкраћем року, да не би било з.?стоја и тешкоћа око материјалне стране предузећа: иодизања фабрике, набавке потребних машина и алата, као и око тражења повластица, без којих су оваква предузећа због јаке страначке конкуренције код нас и немогућна, Друштво откупљује под новољним условима и по процени нарочито одређење стручњачке комисије, једиу већ постојећу добро организсвану столарску фабрику у Београду, која је довољно позната нашем индустријском предузимачком и занатлиском свету и која је тако снабдевена потребним просторијама, машипама и прибором. Друштво само има да настави а развије рад којп је фабрика и до сад обављава. Услови под којима се фабрика откупљује могу се видети из обзнањењих правила Друштвених; оснивачки одбор скреће само пажњу на то, да се откуп фабрике исплаћује готово сав у акцијама самога Друштва, и да према томе скоро целокупни капитал уписан у готовом новцу остаје слободан и на расположењу Друштва да се њиме одмах развије рад у великим размерама. Осим тога, уз фабрику Друштво добија и нарочите повластице од стране државе , које је фабрика већ добила и преноси их на друпттво, а које су такве природе, да етварају најповољније могућне услове за успешан рад. Господ. Министар Народ. Привреде одборио је иравила друштва 25. Јануара под ТБр 67121902. Оснивачки одбор отвара овим упис акција и апелује на све суграђане да уписују акције Друштвене. При упису полаже се на име прве уплате од сваке акције по 2.50 дин., и на име оснивачких трошкова по 1 дии, од акције, што чини свега 3.50 дин., од акције, Остатак се уплаћује недељио по 0.50 дин., од акције, док се не исгглати потпуна вредност акције од 25 дин. Није иотребио наглашавати какве се користи могу очекивати од оваквог предузећа како за оне који у њему буду узели активна учешћа, тако и за саму нашу земљу; то ће довољно осетити сваки предузимач, трговац, занатлија и сваки онај који зна шта је подизати грађевине, оснивати свој дом и снабдети га неопходним нотребама. То је довољно јасно и за свакога, који размисли у коликој мери столарске израђевине свих врста троше наше јавне установе, државна надлештва и заводи, државне и приватне канцеларије, разноврсне радње, приватни домови и т. д., као и о томе, у коликој се мери израђена или полуизрађена дрвенарија потребна за веће и мање после, данас увози за стране. Оснивачи су од своје стране учинили све што се могло да акције може уписати и уплатити и најсиромашнији наш грађанин; они с тога и по природи самога посла који се мисли предузети, нарочито апелују на наш занатлиски сталеж, који би требао ово предузеће свесрдно прихватити. Упис акција вршиће ови заводи у Београду: Београдска Трговачка Банка, Задруга за подизање зграда, Извозна Банка, Савска Банка, Дунавска Задруга и Занатлиска Задруга, а осим ових и нарочито умољени повереници. 11. фебруара 1903. год. у Београду. ОСНИВАЧИ Милован МаринковиЂ министар финансије, Никола Спаси^ трговац, ТриФун Ђорђевић воскар, Милош ТуцаковиЋ директор Трговачке Бапке, Милош ОавчиЂ архитект, Вг. ^ика ПетровЈгћ професор Велике Школе, Јоца Смедеревац инжињер и грађевинар, ЈеФта Лакевић трговац, Витомир МарковиЂ и Павлови^ трговина црквених утвари, ^анојл? С. Торбица агент Краљ. Румунског Бродарства, Живојин СиммЂ адвокат, Светолик Попови -ћ инжињер Бродар. Друштва, Свезар Боториб хотеиијер, Јован Сремац лимар, Фердинвнд Квирини тапетар, Јован Крика столар, Петар ПалиЂ бравар, Светозар Влајков 1» вештачки столар.
т т> т т I А I
к>
т
<ж>
Ш
Електрична штампарија С. Хоровица Дар Урошева ул. бр. 5
Веоград
Одговорни уредник Пера ТодорОВИћ Свето-Савска улица бр. 22,