Мале новине

Скопљу, да похитају са својим тачиим извештајима о стању у Маћедонији, а нарочито у којим окрузима јача устаНички иокрет

ТЕЛЕГРАМИ (13. Фебруар) Маћедонско питање Лондон. ,Морнинг Пост« и „Делп График", који стоје у блиским односима с минпстарством спољних послова, готово једногласно тврде, да је аустро- угарско руски реформни програм и сувише умерен, па само се боје да реформе не буду недовољне да спрече устанак у Маћедонији. Берлин. Из Цариграда телеграфишу амо : При ономадашњој битци у Пери избачено је на 500 метака. Многи Маћедонци, Бугари и Грци похапшени су. Турске власти неирестано тврде неистинито, да је сукоб био с једном лоповском четом. (14 фебруар) Беч. Господска кућа је на свима читањима усвојила законски предлог о регрутовању. СоФија. Опште мишљење о реформама није повољно. Маћедонни изјављују да и опширније реформе не би никога задовољиле, кад њино извршење не би гарантовале Велике Силе. Званични кругови ћуте, јер још нису добили никакво званично саопштење о предложеним реформама. „Препорец\ орган Каравелиста, најенергичније устаје против ових рефорама, предлог назива међународним цинизмом и проповеда рад и устанак. У сваком случају, маћедонска је странка без сумње готова да сачека извршење ових рефорама ире него да их одбаци.

Јкоградеке вестк Еихова Валичшства. Крал. и К'раљица, благоволели су данас пред подне извести се у горњи град, где су Их дочекали министар председник, ђенерал г Цинцар Марковић, и министар војни, ћенерал г. Милован ЈЈавловић. Свочана аудијенција. Њ. В. Краљ благоволео је данас у подне примити у свечаној аудијенцији новапостављеног аустро-угарског посланика г. Думбу који је Њ. В. Краљу предао своја пуномоћства АудијенциЈи је присуствовао и министар спољних послова г. Лозанић, Г. посланик допраћен је и испраћен из двора на начин, који је уобичајен за оваке прилике. Аудијенција. Њ. В. Краљица Драга, висока заштитница Пиротске ћилимарске задруге, благоволела је јуче у 1 сах, по подне примити у аудидијенцију г. Војина Тшрковића, трг. и народног посланика из Пирота, који 1е председник ГГиротске ћилимареке задруге. Зајам. Као што смо још пре неколико дана јавили нагпим штованим читаоцима, јуче је вршен упис 5 процентног новог зај-

ма нашег у Паризу и Београду. До подне био један пут уписан а после подне два пута, што значи : тражено је 60 милијуна а уписано је 180 милијуна динара. Ово је први српски државни зајам, који је уписан цео, па још и преуписан. Од срца се радујемо, што наша отаџбина ужива овакав кредит у иностранству, а за жаљење је што су се наши грађани овом приликом показали у толикој мери индиферентни, да су код Народне Банке уписали једва 246,500 динара. Нов сенатор. -За доживотног сенатора постављен је Лазар Р. Јовановић, комесар Народне Банке. Гра^анока Касина. У суботу 15. ов. мес. биће у локалима Грађанске Касине осамнаесто касинско вече са уобичајеним програмом за чланове, чланице и њихове породице, а овога пута и са нарочито спремљеним ко тиљоном. Почетак тачно у 9 час. у вече. Одело је обично, а улазна цена: самац 1. дин. а особа у породици плаћа 0.50 п. д. ШаЈВИВО веча. Београдско певачко друштво „Хармонија" приређује сутрау суботу 15. фебруара, у просторијама код „Такова" шаљиво вече с костим игранком. Улазница је за једну особу 2 дин. а за једну особу у породици 150 дин. Свираће одлична капела Густава Куна. ГГочетак у 8'/ 2 часова у вече. „Шпзјуни" у Оофији . У седници бугарског собрања од 10. о, м. посланик II. Ковачев (радославист) интерпелисао Је министра председника д-р. Данева, зна ли он да кроз Бугарску крстаре турски и српски официри преобучени, да је полиција најзад ухватила два турс.кп. и једног српског официра и да су из тррске у Бугарску дошле разне муле да подбадају турско становништво ис" точне Бугарске да устану против ђаура. Министар председник д-р. Денев одговорио је, да влада будно мотри на кретање таких људи, које је по менуо Ковачев, па га је молио да му саопшти, ако има, опширније податке. Не знамо како стоји ствар с турским шпијунима али што се тиче српских официра- који радн шпијунисања крстаре кроз Ђугарску , можемо уверити и Ковачева, и Данева, и цело собрање и сву Бугарску, да је Ковачево тврђење, с опроштењем, лажно и измишљено, можда у каквој нарочитој намери. Србија апсолутно нема потребе да и тим путевима бајаги нешто сазнаје, кад има и прече и поузданије путеве да сазна оно што цео свет зна. Исаравка. Према писму г. г. ЕраИе Шпарц трг. из Штајнбруха, у штампању њиховог „Припосланог," које је изишло у 40 броју нашега листа од 9. о. м., поткрале су се неке погрешке, које хитамо да исправимо. Так'о, »Трг. Гласник" оштампао је њихову жалбу „Српским трговцима извозницима," али није хтео штампати исправку Браће ПТварц на белешку, која је 14 јануара изишла у „Трг. Гласнику" под рубриком ЈТ,омаћи Гласови," гдесевели да српски извазници не треба да елушају непозване личности и т. д, Даље је погрешно саопштено, да су Браћа Шварц

посредовали при продаји свиња Браће Радовановића, јер да је фирма Браће Шварц извршила ту продају, не би никако ни дошло до онаких немилих појава ; о којима је била реч у поменутом „припосланом.« Браћу Шварц је замолио шеф маџарских ветеринара д-р. Петар Јунг, да позову к њему г. Драгутина, члана фирме Браће Радовановића, што су они драге воље и учинили. Продају Радовановићевих свиња извршио је ЈГазар Брашован, агент фирме Секрењеши и Леви. Радо се одазивамо жељи фирме Браће ГГТварц да исправимо ову ненамерну погрешку, која је потекла само услед неспоразума.

Моја реч Господине уредниче! Кад је већ недаћа тако хтела, те с.у моји начелни пријатељи остали без свога листа, ради њих вас молим за допуштење, да с Ванге Јакне Гоиорпице одговорим реч две Светиславу Јеремићу из Добриње на његов напад на ме у 32 броју „ Српске Незаписности." Београд, 11. фебруара 1903. Ваш поштовалац С. Ј. Шурдиловић. ❖ Светиславу Јерелтћу, Ти си богме, Јеремићу, страшно загрмео ! Нема код тебе пет, шест, већ правце у мемљиви казамат, где се легу гује и јакрепи ! А ко би могао и погодити најзад, где ће ти се конци смрсити ? Што се пак мене тиче, потпуно те могу уверити, да су ме до сада од тога белаја заклањала моја светла и савесна дела: а у Бога се надам, да ће тако бити и од сада. Јер знаш како се вели : Вук длаку мења, али ћуд не оставља. А мени је некако у ћуди, да се у свима својим поступцима управљам по изреци ни по бабу, ни по стричевима, Тева ме, дакле, оваква ћуд и од сада заклони од сваке беде невидовне ; а већ с твојим ми је нападима колај работа. ТПта тебе, Бога ти, ђаво тента, те се и ти грешниче „закачињеш" за Таковски Дворац ?! Зар баш и тебе мучи она племенита захвалност Рудничана, при којој сам ја био само дужносни и савесни извршилац?! Ти си се при грађењу тога дворца најјефтиније подухватио спремања потребне јапије. Теби су по тој испоруци сви рачуни, оверени надлежним инжињером, исплаћени на благајни округа рудпичкога. И не само то. Кад је завршна комисија, по наредби г. министра Грађевина, нашла, да су твоје испоруке вределе и нешто више него што је уговором предвиђено, теби је и тај вишак до ситница исплаћен. И још нешто. Теби је по моме одласку окружна скупштина и по исплати онога вишка поклонила извесну суму новаца. Па шта би ти хтео, Јеремићу, и после свега овога ? Ништа него кад није испао за руком „кшефт" са имаћем на коме је угледао света Милош Велики, онда дај да покушамо, не би ли се што одбило од мога »богаства«?! Е, ту нема меда, јадни Јеремићу. Али ипак утепшћу те при дну, кад ти је већ и то моје , богатсво" запало као кост у грлу.

Јадниче јадни ! Ниси само ти напао на Таковски Дворац. На њ су налетали многи »јунаци" и пре тебе. Али је и њихућуткао г. Мијаило Рајковић, који је по наредби ондашњег министра унутрашњих послова г. Лазе Поповића извиђао сву грају која се дигла око Таковскога Дворца. Тај господин, својим опширним извешћем, није се могао сит нахвалити моје савесности при остваривању племенитих жеља честитих Рудничана. Истичем нарочито ове жеље, не би ли те оне мало прибрале, те да би се и ти с осталима уверио, да „месец ништа не хаје, па да и стотинама самсова" и т. д. За мене је, дакле, извешће г. Рајковића, мога начелног противника, потпуно морално задовољење по свој пакости коју је изазвао руднички Таковски Дворац. Друго ми је морално задовољење у овоме : По захтеву посланика Ћосића и Божића одредио је другу комисију министар унутрашњих послова, г. Никола Стевановић, са задатком да прегледа све окружне прирезе од 1894 —-1901. године. Тој комисији' противно наређењима закона о чиковницима грађанског реда, г. министар је као мој начелни пријатељ, одредио за председника баш једнога од те двојице посланика. А та је комиеија нашла, да су с-ви и;,даци по отш прирезима утрошени по (гуџету и уредтш, законито оверенилг испра-вама. Зар за мене и после ове комисије може бити каквога јачег моралног задовољења ?! Али пардон, може и било га је : После оне прве комисије баш при свечаној предаји Таковскога Дворца и после све оне граје одликован сам са Најттег Места, један п.ут, а после друге комисије — и другипут. Остављам сада теби, јадниче мој. да порадиш, не би ли се одредила и каква трећа комисија, која би ти по твојој жељи отворила врата и на казамату. Твоме банкротству, злосретниче, ни у колико није крив Таковски Дворац. Крив си сам, брајко, што си напустио мотику, косу и будак, па тражиш да те захрани и одене политика у којој се ти разумеш као »онај 11 у кантару- А шта ћемо, шта велиш, с мојим „богаством"? Е, ту ћемо брзо бити готови: Задајем ти јавно своју часну реч, да ћу ти уступити све своје имање под овим погодбама: да примиш на се све моје дугове, које сам до данас учинио, а сврх тога да ми даш у готову само 12000 динара. Толико је унраво вредела моја кућа коју сам стекао у Чачку бранећи правду као адвокат пред свима властима за 15 година. То је што сам ти за овога ћесатлука амао рећи, мој о ађениче Јеремићу. А и оволико не рекох тебе ради нити ради оних честитих грађана из округа ужичког, рудничког и ваљевског, где нас двојицу добро познаје и најмање дете, већ ради својих многобројних личних и начелних пријатеља из осталих округа наше отаџбине. С. Ј. ШурдилотИ ф- -«|И* I'