Мале новине

Тако исто Хришћани ће се постављати и за пољске чуваре у оним местима, где је лришћанско становништво у већини. Отоманској влади ставља се у дужност да стане на пут изгредима и мучењу, од којих пати хришћанско становништво а кривци да се строго казне. Даље, отоманска влада има да амнестује све оптужене и осуђене политичке кривце и емигранте. У погледу финансиском начиниће се за сваки вилајет буџет прихода и расхода, прибирање десетка контролисаће Отоманска Банка, а приход ће се првенствено употребљавати на потребе локалне управе, на плату грађанских и војних чиновника, а измениће се начин нагтлаћивања десетка нити се он може давати под закуп за веће областн. Као што наши читаоци виде, потврдила су се наша ономадашња предвиђања, т. ј. чувајући осетљивост султанову, силе су ове реформе свеле на доиста најмању могућу меру. И што прво пада у очи, то је, да су из ових рефорама изузета два јевроиска вилајета: једренски и нарочито скадарски, у коме Арнаути жаре и пале по милој вољи, као и по осталим вилајетима Старе Србије. Друго, из овога се не види да је утврђен рок до кога се и ове оволицне реформе морају извршити, нити Је дата ма каква гарантија да неће и с овим реформама и турским обећањпма остати само на обећањима, а Турска је у том погледу веома вешта и извежбана да извесна обећања протеже у недоглед. Треће, и ако се хтело да се постигне некаква једнакост и равноправност међу хришћанима и мусломанима, она ипак није постигнута. Јер док је хришћанима по турским законима забрањено носити оружје, Турци га могу слободно носити и кад год хоће употребити против иенаоружаних и незаштићених хришћана, Истина, ту је бајагиј поправљена администрација и судство, који ће кривце казнити, али је то, према општим при-

Днекник Паје Дошвг од Д. АпухЋина (25) Док је ово осећање само у скести човековој, он се још с н>име тавори како тако; али чим се оно јасно исиољи и изговори било речима било на хартији, настаје борба каква се ни замислити не може. То је толико исто колико и потврдити какво писмено код бележнкка. Човек више не влада собом, већ ради под утицајем неке мрачне, тајанствене силе. Данас сам се на пример тврдо одлучио да не одем до Маре Петровне, већ се упутим на ручак у клуб. Овај ми је клуб пре био врло мио, а данас ми се у-

ликама у Турској, слаба нада и утеха. Па онда: нису јасно одређене дужности и задаци ђенералнога инспектора нити његови односи према Порти; није предвиђено, да ли ће Порта сама или у договору с великим силама по'стављати новог инспектора, кад ирвоме истекне рок; није ничим обезбеђен улаз хрншћана у полицију и жандармерију, а то им је требало обезбедити, као што им је требало обезбедитииучешће у судству и администрацији, нити је предвиђено и тачно одређено ко ће вршити наплату и прибирати приходе од пореза. То су све недостаци ових рефорама, који одмах, још на први поглед падају у очи. А без тих битних и главних елемената ове реформе тешко ће имати онај успех, какве су силе желеле кад су их предложиле, а неће га имати нарочито још и с тога што српскоме племену у Маћедонији и Старој Србији није призната народност нити му је обезбеђено црквено и школско право, какво већ имају Грци и Бугари. А осим ових главних недостатака, ове реформе имају још пуно других, не мање важ них, о којима ћемо имати при лике да говоримо, Па ипак, и ове овакве и оволицне реформе ипак су неки бољитак, ако оне у истини буду извршене, јер ће послужити као основа, на којој ће се даље ићи у поправци стања хришћанског становништва у јевропској Турској. Надати се да ће велике силе, које су се у овој ствари заложиле, и хтети и умети да прибаве важности своме делу, а јамачно ни сама Турска у свом рођеном пнтересу неће хтети ни покушати да ове реформе што скорије не приведе у дело, и тако да докаже своју истинску вољу и жељу да утврди мир међу својим држављанима, те да прегну да привредно и културно ојачају, што ће бити од користи и њима и отоманској држави. Надајмо се, да ће ове реформе бити извршене, да ће оне , послужити као почетак поправ-

чинио права пустиња; увек исти људи, исти разговори иста јела. Негда ми се чак и допадало ово једноставно понављање дана, а данас ми је страгано несносно. По ручку, полазећи кроз билијарску собу, спазим старог Трутнева где са маркером игра. Негда овога Трутнева готово нисам ни гледао, а сада сам му се толико обрадовао као да сам наишао на свога најбољег пријатеља. Ствар је у томе што је Трутнев род са Зипкиновим и често их походи, те сам у разговору с њиме два пута могао поменути име Лидије Петровне. Док сам се разговарао са Трутневом кога је зачудила моја присиљена љубазност, појави се на вратима уважени члан начелства Андрија Иванић. Одмах ми се некако слутило да ће ми он

кама прилика у отоманској царевини и да ће сеутом правцу и даље ићи напред, те да сви становници јевропске Турске буду задовољни, како Балкан не би био више врело вечитих трзавица и пемира. Из царода Мнвистар просвета у Шанцу. Министар просвете г. Лука Лазаревић отпутовао је 5. ов. м. у друштву с окрЈжним начелником за Богатић. Код Сокине механе г. министра је дочекао цвет мачванских домаћина, без разлике странака, и сви су га испратили до у Богатић, где се био искупио силан народ из целог среза, У кафани Куртовићевој г. министар је држао конференцију. Сви чланови конференције одазвали су се жељи г. министровој, обећавши да ће номоћи владу, која ради за добро Краља и отаџбине. По свршеној конференцији најодличнијих граћана, г. министар је изишао у двориште и са свима се поздравио. После тога је био ручак, на ко.че је било 70 80 виђених мачванских домаћина из све три странке, После ручка у 3 сах. г. министар се крене за Лозницу, а пратила су га '.0—30 кола При ра станку г. министар се заблагодарио на дочеку, рекавши да из поносне Мачве носи најлепше успомене. У Лешници је г. министра дочекао начелник ср јадранског с председником општинским и виђенијим Лешничанима. У Лознипу 1е г. министар стигао око 6 часова у вече. И ако је био мрак а и време доста хладно, света је било Толико, да су кола г. иинистрова- морала ићи полако Г. министар је у Лозници одс.ео код свога рођака г. д-ра Нвана Лазаревића. Сутра дан г. министар је примио у среској канцеларији чиновништво, одбор општине лозничке и многе виђеније грађане У хотелу »Таково« држана је конференција, у којој је учествовало преко 500 грађана. Г, министров говор примљен је с одобравањем. На ручку, који су по том приредили лозничани, било је 60 -70 грађана. Око 3 сах по подне г. министра испратили су до Лешнитде грађани на 60—70 кола. У Лешници је г. министар посетио г. Младена Псаковића, а у Прњавору г. нешто непријатно рећи. И нисам се преварио. — Шта је то с вама, драги мој Павле Матвејићу? рече он па ми сажаљиво продрма руку. Како то изгледате? Образи вам сасвим упали... — Шта се зна, Андрија Иванићу; стс.рост! — Јест, одиста старост, од говори неумољиви Андрија Иванић, познајем ја читав ред таквих примера. Једнако млад и чврст, док се једног дана пробуди — а старост ту. При пикету је исто тако: бројим двадесет и осам, двадесет и девет, па наједаред шесет! Задовољан својом досетком Андрија Иванић отрча да је разнесе по целом клубу. Овога тренутка изби велики клупски часовник девет. Ја скочим и стрчим доле тако журно

Павла Самуровића. Исте вечери приспео је г. министар у Шабац и био на вечери код Његовог Пресосвештенства шабачког епископа г. Димитрија. Сутра дан у петак многобројни пријатељи испратилп су до паробродске станице г министра, који је отпутовао за Београд. Р.

Из срцског света -ј- Поручзик Ковачеви^ у Загребу. Новосадска „Застава" пише : Оних страшних септембарских дана и ноћи у Загребу, кад су оно уз пасивну асистенцију власти, по 2—3 сата поједине српске дућане разбијали, кад су их разбијали, а нико — па ни полиција ни покушала није да спречи та недела, а звона су са цркава на јуриш звонила, узврвела је многом гшштеном безазленом човеку крв од чуда, како се тако што у цивилизованој држави без икакве запреке ченити може. — Тако је једне такве ноћи потегао санитетски поручник Ковачевић (Србин из Петровца у Босни,) заједно са неколико Немаца официра сабље, па су јурнули на бесну масу да је растерају, која је на сред Јелачићева трга робила и пљачкала. Куд се робљење није могло спречити, туд се није могао ни један коловођа пронаћи, и на одговорност позвати, али Ковачевића поручника позваше на одговорност, поведоше истрагу, и сирома човек, који је иначе узоран официр био, убио се из револвера у свом стану. Еј, јадни Србине из Петровца, кама среће да ниси никад те стбље ни пасао ни потезао. Бог да му душу прости.

Из Балканије Мабедонски ксмитзти и Грчка. Како један грчки лист јавља, полиција је дознала да је пре нски дан стигаоу Грчку некакав Николов, агенат бугарског комитета, и да је у Лтини образовао главни комптет, који ће се бринути о оружању чета, Исто такво средиште образовано је и у Тесалији. Пошто је све то свршио, Николов је отишао у Солун, где се и сад бави. Грчка и :• абедонија. Грчка је влада телеграфски наредила својим консу, лима у Солуну, Витољу, Серезу ц као да сам се бо јао да ми не умакне желзнички влак. — У Срђину улицу, брже! повиках скачући у једне саоне. Како је то било ни сам не знам; тек ме наједаред обузе нееавладљив прохтев да видим Лиду. Само да је видим —- ништа вигае. Нећу с њоме ни речи проговорити, већ ћу само поседети код Маре Петровие, Збиља, какко за њу може бити задовољство да посматра моје унале, смртиале образе? Око ње су само млада, ведралица.,. Али је и ја смем погледати. Никоме није забрањено посматрати сунце, звезде, тороњ Исакове саборне цркве. Тако сам мудровао седећи у саоницама; али се ни ова моја овако скромна жеља није испунила (Наставиће се).