Мале новине

Телефон Пере Тодоровнћа 136

БЕОГРАД, УТОРАК 25. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.

Т^лефон уредлиштва 221»

ЦЕНА ЈШСТУ: ЗА СРБИЈУ: Година! 6 мес. I 3 мес. 18 дин.| 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годинај 6 мес. јз мес. 40 дин.ј 20 дин. ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. I 15 кр. | 7-50

1ЈГ»ОЈ 3 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број хо п. д.

БРОЈ 55

кшне ипит

Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИ1

И РЕТ1Т 10УВМА1

РОД. XVIII

Магко 5. Ре1гогнуе^ћсћ Та1Пеиг роиг ћоттев Еие Рппсе М1сће1 31. к Гћоппеиг <1е рог^ег к 1а соппа188апсе (1е зез ћопогсз сћеп1;8< ди'П ^еп!; к 1еиг зетсе, роиг 1а 8а180п ргосћаЈпе-ои1;ге ип ^гапс!' сћојх <1'е4оЉ8 1гапса18е8 е!; ап^аЈзеб (1е 1ои1;е поиуеаи1;6 б1е^ап<;е8, ■ <1е ргбтјбге ^иаЈШ.е! роиг 1;ои1;е еарбее Ле соа^итеа „1а соире ! рап81еппе". Ј1 а еп$а§6 а се4 е!Ге(; ип 8рес1аћ81;е ауап! вшуј 1ев< соигз к ГАсас^ипе ргоГеззЈоппеПе <3е8 ^алПеигв к РагЈе. Еероп(1ап<; ат81 аих <3ев1гв воиуеп^; ехрптез раг зев ћопо- ■ гбз сНеп^8 П сгоћ; роиуоН 8е гесоттапс!ег 1;ои1; рагУсићбгетеп!;' к 1еиг МепуеПћмИе сопПапсе. 45

ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продав це из унутрашњости, да до 5 м а р т а закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месецфебруар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. ,М. Н." С Р Б И и МАЂЛРИ У мађарском Сабору десила се сцена, каква се тамо ретко дешава, и која је за нас Србе од нарочитог интереса. Усред мађарске скупштине устао је један Мађар и говорио је о Србима тако пријатељски и лепо, како би само један најбољи српски родољуб могао говорити. Ствар је, дакле, од оп-

јштега интереса и заслужује да ј ми Срби свратимо на њу нашу | нарочиту пажњу. С тога овде и јизносимо ту ствар, уверени да јће је наши читаоци прочитати са |живом пажњом и интересова^њем. А ствар је текла овако: У мађарском Сабору, у седници од 18. фебруара, вођена је реч о војничким потребама аустро-угарским, и том приликом додирнуте су многе ствари, које се тичу Балкана и нас балканских народа. Тако, између осталога, било је говора о могућности и опасности рата ; о тежњама балканских народа, нарочито о тежњама Срба и Бугара; о мирољубивости Русије, о држању Аустро-Угарске према Балкану, и најзад повела се реч и о томе : како би Срби и Мађари требали да живе међу собом, као два стара познаника и давнашње, вековне комшије. Тим поводом узео је реч и

г. Мартин Ловаси/а, уредник мађарског листа „Мађарорсага" и ту је у главноме рекао ово: Пре свега г. Ловаси наглашује, како он не веру.је много у руску мирољубивост, нити у ону реч цареву, да неће жртвовати ни једну кап руске крви за балканске народе, ако ови не буду тачно вршили оно што се од њих буде тражило. То царево обећање може се одржати само донекле. Али дође ли до густа, Русија неће моћи мирно гледати како јој страдају и про падају браћа на Балкану. Но то г. Ловаси помиње само узгред. Главно пак, на шга он жели свратити пажњу пошто^аног дома посланичког, то је в што следује. И ту сад г. Л в; си вели овако : „Колика је та земља, та Маћедонија да она може бити толиј ко опасна по нас Мађаре ? Она је земља од прилике од 2 и по | милијуна душа. А је ли то у и| стини толики број да може бити за нас онасан ? Зар је због тога потребно, да усредсређујемо своју снагу ? „Код нас махом стрепе од те околности, нпч; балкански иароди безгранично верују Русији. Али, високи Доме, шта хоће ти народи ? Они хоће: да створе своју независност и да је одрже. Неће они да се порусе ! Они зато безусловно верују Русији, што у њој гледају! своју узданицу на путу свога! коначног ослобођења, а у нама! гледају — свога противника,! који не само што им спречава

ДОДЛИСТАК ^адко ЈХророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (36) 14. У Бунурвшту * * * Пошто су прошли иоздрави и дочеци, и депутација се одморила и лепо почастила, требало је прећи на озбиљан посао и рад. Први задатак, који је сада стајао пред кнеза Милоша, био је тај: кога ће одредити за свога заступника у Србији, док се он тамо не врати? Кнез је већ имао о томе Портину ираду у руци, по којој се њему оставља пуна слобода кога ће изабрати за свога заступника у Београду. С тога се о томе одмах отпочну жива саветовања, у којима је

узимала учешћа и родбина кне -ј жева. Готово цела околина кнежева била је наклоњена Илији I арашанину и за њсга се заузимала и кнезу га препоручивала. Нарочито -жене из породице Јеврема Обреновића биле су на страни Гарашаниновој, и нису могле сите да се нахвале његове памети, мудрости и дипломатске вештине. Оне су нарочито настојавале код владике Јанићија, код Јеремића и Станојла Петровића, да се ови за Гарашанина заузму. Но кнез Милош хтео је да чује како мисле и друге стране, с тога позове к себи Јову Илића, да се њих двојица на само разговоре. Замимљив је то био разговор. — Чиниш волико, синовче, дед ми ти кажи право, коме би требало дати власт тамо у Београду, |

да управља шословима док ја не стигнем? Ови моји наваљују за Гарашанина, али ја бих хтео да чујем шта и ти мислиш о томе. Ти си сад отуд. па најбоље знаш како стоје ствари. А поштен си и честит, знам да ћеш ми право рећи онако како мислиш. Дед, жив био мајци! — И хоћу, Господару! Казаћу ти све поштено и како најбоље знам. Што се Гарашанина тиче, нема речи, он је по памети и државничком искуству најгежи, и ми у Београду немамо ни једнога, који би се у томе с њим могао мерити. Али, овде није у питању само мудрост, већ и многе друге сгвари, Најпосле, за наше данашње прилике у Србији и не треба некаква велика памет, јер сви знамо шта и како ваља данас радити. А после, ни ви нећете «дуго остати овде, и за коју недељу сти-

уједињење, већ хоће да их подјарми- Кад ови народи буду једном слободни, њихов унутарњи нагон упућиваће их на савез с нама, јер смо сви мали, и мораћемо се удружити сви на заједнички отпор против оних, %оји би хтели да нас нестане са света. „Гроф Стеван Тиса рече ту пре, да је силаском Наполеона III са престола престала ^политика мешања у туђе ствари. Ако је тако, онда шта смо тражили ми на Криту и у Кини ?... Но сем тога изнећу још и трећи много важнији доказ, да се ми и сувише мешамо у туђе ствари. Шта тражимо ми у Новоиизарском Санџаку ? Јер неког узрока мора бити због чега сно симо тако големе жртве у крви и у новцу спремајући толику во'јску за те стране. „А ту могу бити само ова три узрока : „Први је узрок могао бити, да чувамо Босну и Херцеговину. ...Други би' узрок био оно, што и Срби врло добро памте, а то је, да је гроф Јулије Андраши овил корахом уцарио челична клин у срец груди срискога нароц . „То је могуће. Али знајте и упамтите господо, докле гоц је чвај клин у груаима срасчог на•рода, игмеђу (рба и Мар;р<;.. нема бришства и љубави ! | ..Трећи циљ би могао бити: јпродирање до Солуна, преко јМаћедоније и Албаније. „Да узмемо сваки од ова три циља или узрока оделито и да ћи ћете и ви. Што је за сада главно, по мојој памети, то је да место вас дође човек у кога народ има највише поверења и који је обележен као ваш несумњиви пријатељ. А у том по гледу Стевча Мијајловић стоји много боље од Гарашанина. И кад бих ја био на вашем месту, ја бих без икакве двоумице узео г. Стевчу. — Бога ми, дијете, ти добро погађаш! И мени се Стевча боље свиђа од Гарашанина. Гарашанин је мудар, то си га добро оценио Само ја се бојим, да он овде не премудри, и да не учини што год, што би нашу народну ствар укварило. Јербо право да ти кажем, синовче, Гарашанин зебе од мога поратка. Ја то знам, па нека он говори шга хоће. С бога и ја мислим да ће Стевча тити згоднији од Гарашанина за тај посао. (Наставиће се),