Мале новине

их разгледамо. (Вичу: чујмо! чујмо !)! Ако хоћемо овим да осигурамо Босну и Херцеговину онда је то заблуда. Није потребно да смо стратегијски вештаци, довољно је узети карту у руке и завирити у њу, па ћемо с места увидети, да нама опасност не прети од стране Старе Србије н Маћедоније, него оц Србије и Црне Горе. А ако нас пак ове две државе тамо нападну, прва ће последица бита та, да ће нашим сиротним синовима — војницима — пресећи везу с осталом војском и домовином, и онда ће наступити нов, још опаснији — Маглај ! А то бар не сме бити разлог, да нашу војску и даље тамо држимо. „ Други разлог био би да спречимо уједињење Србије и Црне Горе. — А молим лепо овај висок Дом, да има доброту казати ми : од ад је то позав мађарс ог народа, да спречава ■ једињење осталих народа?! Сетите се само, како смо ми мрзели сваког оног, који нас је године 1848, спречавао у нашем уједињењу са Ердељом! „И да ли би то српско уједињење по нас у истини било опасно? Нека се и удруже Србија, Црна Гора, Стара Србија и један део Маћедоније, то би била онда држава од непуних 5 милијуна становника. Ако је ово за нас опасно, каква смо ми то велика сила? Где је онда та наша снага, којом се толико хвалимо. „Ако вас је шк одузела жеља, ца ироцреше до Солуна — онда изјављујем: ца ми не дамо ни једну иару, ни једног војника, доп год нае не осигурате , ца тамо неЛемо иИи, Ми иротестујемо најоцлучније и најчасније аротив чие политике\ (Бурно одобравање. — Др. Холо гл. уредник „Мађарорсага"' виче: „Штахоће Хабзбурговци? Још једну Ломбардију?!") „Претите нам увек Русијом, као неким страшилом, Изволте у Солун и онда ћете тамо то наћи, чиме нама претите. Имаће те прилике да вас лемају са севера, истока ијуга. ( Фрања Ко-

јјневж Па)е Цошог ОД А. АпухЋина (33) — А не, у томе немате право. Да ме је Ј1ида запитала како ће се при томе понашати, ја бих јој световала да прими вашу поиуду, јер бисте ви били одличан муж. — Хвала вам, Маро Петровна, ма да ми ви то велите само утехе ради. — Не, ви знате да вам ја нигда не ласкам. Да сам ја била на Лидином месту, одиста бих пристала. Истина је велика разх гордашц шш шта. то чадш? Сада се често догађа да девојке из љубави полазе за младе људе,

шут довикује: „Сад Србе осло-, бођавају од Турака, а после ће их ослобођавати од нас. Бурно одобравање. Сел , председник министарства: „Ко каже да ћемо ићи у Солун? Левица виче једногласно: „Већ сте се спремили!" — Посланик Бети: заШто смо улазили у Босну? — Ларма, вика, претња: НеЛемо дл сиречавамо сриско ујецињење! Председник звони. Ред се једва повраћа.) „Нама Срби не верују и не ! смеју нам веровати докле год и једног нашег војника виде у Новопазарском Санџаку. Чим се наша војска натраг врати, биће Срби уверени о нашој искрености и одмах ће се повратити стара љубав и политика, која има своју прошлост одј преко 800 година. А то нам заповеда наш здрав политички и трговачко-економски интерес. (Тако је, тако је! Т<> хо&емо\ Враша да стечемо! Ми и онако немамо ни-< кога свога! Др. Холо довикује владинов™; цима; „Политика коју ви во-| дите, лоиовска је ! — Председник звони и опомиње на ред. Опозиција ларма. Сел, председник министарства: „Нећемо у Солун, шта вам је? — Опозиција: »Дај боже, да тако бз^де!") — Сви чланови опозиције приступају говорнику, рукују се с њиме и честитају му на таком говору. Ето каква се сцена ту онсмад одиграла у мађарском Сабору. Важна појава, о којој ћемо сутра-прекосутра нарочито проговорити. Из народа Окружна болннца. Г. д-р Мита Милићевић начелник санитета министарства унутр. послова бавио се пре неки дан у Нишу да са осталим одређеним члановима образује комисију, која ће да избере плац, на коме ће се подићи нова модерна окружна болница, коју ће Њихова Величанства, Краљ и Краљица, Својом дарежљивом ружом подићи. Комисија је изабрала место на бањском друму од варошке трошарине до ПастерогааааЕаазД ј цаавиааи па буду несретне за целог свог века! Моја нежност према Мари Петровној све више је расла. У мало је нисам пољубио због н.ених последњих речи. „Међер је то жена", мислио сам у себи, „која ме одиста љуби и уважава; она ме не исмева као она друга. А ја је ипак нисам умео довољно ценити као што се обично у животу догађа. А сада морам изгубити и ову последњу утеху, ово гхоследње тихо присганиште, — према ономе што се догодило, више се овде нећу моћи често навраћати.« И наједаред ме обузе неки страх при помисли како ћу се морати вратити кући. Самоћа ми нигда досад није долазила тежа; али је пре било нешто ^уго^ шре је ш^ед мојии очима лебдело извесно надање. А сада се вратити у празан, хла-

вог завода, а протеже се до Апеловца у позадини. Грађењу болнице приступиће се у најкраћем року, чим буду претходни радови за плац, планове, лицитације за грађевину свршени. Један део изабратог плаца је својина приватног лица, коме општина нуди у замену једно земљиште позади до железничке пруге, но ако се та замена не постигне. по свој прилитди болница ће се подићи изај Пастеровог завода, ближе војној бол- ј ници. План је изабрат у виду зградеј гинеколошког павиљона у Београду ј а болница ће стати преко 300.000; динара. Из сррског света ј Српеко Ксло. Под овим именом | основано је у Загребу акционарско ј друштво за издавање српских нови-' на и књига. Основни је капитал 50.000 Ј круна, који се дели у 1000 акција, 1 по 50 круна Ако се упише вишеј од 1000 акција, главна скупштина за ' констатуисање „Српског Кола" моћи ће одредити, да се основни капитал ј и број акцијаповиси. При упису уплаћује се 40°/ о , т. ј. 20 круна од сваке акције, која ће сума уједно важити и као прва уплата. Даљих 30"/ о т -Ј 15 круна уплатиће се до 19 септем!бра а остатак 307 0 т. ј. 15 круна крајем године 1903. Приликом прве уплате има се уплатити од сваке акције побебно 1 круна у име трошкова око оснивања друштва. Акција гласи на име. Оснивачи одбор, у коме су угледни људи из разних крајева. Троједнице, издао је проглас, којим је отворен упис акција овога друштва. Желимо .Српском Колу 1 ' најсјајнији успех. Бувзвачка банка. Опипи привредни покрет, који се опажа на све стране около нас, није могао оставити мир не ни нашу браћу Буњевце: малени али одушевљени круг буњевачке интелигенције здружио се с имућним велепоседницима ратарима буњевач; ким у Суботици, те намеравају осно;вати своју „Земљоделску Штедио јницу дионичарско друштво". То је први самостални привредни покрет | наше браће Буњеваца, а у успех оI вог покрета не може се сумњати, јер у Суботици има 60 хиљада Буњеваца на једном месту у компактној ; маси, па када су Срби могли са сво јим новчаним заводима успети у медан стан, па пробављати бескрајне часове сам у болести, а да ме једнако тишти несносна, горка туга... не, то ми долази врло тешко! Погледам на Мару Петровну, а из њених је очију просијавала толика доброта и толико жаљење, да ми се лепа учинила. По том сам се и сам изненадио кад сам јој узвикнуо: — Кад бисте, Маро Петровна, тако поступили на Лидином месту, учините то на своме месту. Пружите ми своју руку! Мара се Петровна ни томе није зачудила. Поћута за тренутак па ће онда рећи: -—- Не, Павле, на моме месту то је савршено немогуће. —- А зашто немогуће? —- По многим ^азлозима; а | први је што не могу да напуј стим своју слободу.

стима, у којима има 8—10 хиљада Срба, онда се мора веровати, да ће успети и Буњевци у Суботици, где их има пет пута више, него Срба у највећој српској православној општини у Вел Кикинди. Осим тога суботички Буњевци и у привредном погледу показују јаку снагу. Вредни. радини и штедљиви, већим делом отресити и трезвени људи — а посед је већим делом у њиховим рукама. Огромна већина их прицада ратарс ком сталежу, који је добро ситуиран нарочито је јак средњи ратарски сталеж. Основна главница овог завода биће 200 000 круна; завод ће издати 2000 комада акција, а свака у вредности 100 круна. Рок уписивању акција истиче 10. августа по нов. календару, а тога дана држаће се прва конституициона скупштина. Како већина Буњеваца припада ратарском сталежу, то ће штедионица у своме раду раду највише пазити на интересе тога сталежа, гледајући, да издаје зајмове под најповољнијим условима ДОПИС ИЗ СОФИЈЕ СОД НАШЕГ НАРОЧИТОГ ИЗВЕШТАЧА) Софија, 20, марта. С једне стране руски коминике, а с друге пак они многи непријатни и страшни гласови, који стижу из Маћедоније у Софију. и учинили су, да су овде како целокупно становништво : сви политичари, целокупна војска као и народно собрање, које је још на окупу, тако и целокупна софијска штампа постала ужасно нервозна. Сваки дан- ечекују се нови догађаји, очекује се нешто, што би сваки од Бугара желео да буде, али што им њихова малодушност не допушта да искажу. Она јавна тајна, која ;је свима била позната, а то је, да је Борис Сарафов, бавећи се најпре у Румунији, од повише дана у Маћедонији, да је организовао устаничку чету од 180 људи, потврђује се сада вестима чак и оних листова, који су пређе ово најенергичније били демантовали. Вест о судару чете Сарафовљеве са једним одељењем турске војске потпуно се потврђује. Неистинито је пак и сувише претерано тврђење софиске „Вечерње Поште", како су Турци у овом судару пострадали од сувише великог јунаштва Бориса Сарафова. Еолико је — А ког ће вам врага та слобода? повичем не бирајући више израза. Одиста бисе могло помислити да сте се обилато користили својом слободом, само што место требника читате Кеуие <1ез <1еих Мопс1е8, а то је све једно... Не бојте се, нећу вам ја ни кључити ваше омиљене новине. Верујте ми, ту вам слободу нигда узети нећу. Е, а даугих разлога свакако немате? Па биће их и других, а главно је што је за сада сувише доцне. Што ме онда нисте на то понудили... сећате ли се, онда кад сте ме онолико волели? Та за Бога, Маро Петровна, нама је тада било тек по десет година... Може ли се за таке мадости на женидбу помишљати ? ј (Наставиће ее.)