Мале новине

ђашњег министра, најбоље још потврђује ,,сам указ о његовом постављању за сенатора," јер и ту се вели „владин комесар код Народне Банке% а и не помиње се „пређашњи министар' ; (Види „Уставна Србија"' бр. 49.) Дакле, јесте ли је чули ову нашу мудру »Усгавну СрбиЈу«? Г. Л. Јовановић јесте био министар, али он опет за то није ни „бивши министар/ ни „пређашњи министар." А није стога, што он те „титуле" „више не меће поред свога имена." И кад би га ви сад упитали шта си ти, г. Лазо? — „он вам не би одговорио: ја сам бивши министар." А најзад, чак му ни у указу не пише да је „бивши министар/' И тако, сад излази глатко и слатко, да ,,бивши министар" управо и није „бившиминистар''. Примио се друге неке службе и онда је ,,изгубио обележје" ,,пређашњи министар." А где ли га то изгуби боже благи? Јамачно при прескакању каквога јендека! А после, знате, човек се више ,,и не служи том титулом! О, како би то понекад збиља згодно дошло, кад би се могло тако нешто удесити, да се оно „бивши" „изгуби" и заборави, само стога, што се „том титулом више не служимо" и не мећемо је „поред свога имена." За то би многи „бивши" много дали. А ? Шта велите, г. г. Пашићу, Ацо, Столе и остала , бивша" дружино ? Је л те да би то врло згодно дошло ? Само на жалост, то никако не иде. Ето, г. Пашић сад нигде не меће поред свога имена" да је бивиш осуђеник за атентат на покојног Краља Милана. Али и ако се он „том титулом више не служи" — она стоји и остаје. И тако ће остати до гроба. И тако бива и у злу и у добру; тако бива и вама, и нама, и свима. И тако је било од искони, и тако ће бити до скончања света. Оно „б^вми" упорно је и неизгладљиво. Где оно једном дође, ту се више не брише и не губи. И како већ ре-

јјневник Паје јјомког ОД А. АпухЂина (34) — Не, Павле, варате се, тада сте били за седам година старији од мене. — Лепо, узмимо да је баш и тако, само да се не свађамо. Баш ако сам и био за седам година старији од вас, и сад је остала иста разлика између нас; па у колико је то онда могло бити каква сметња? — Не, нисте ме лепо разумели. Хтела сам само рећи, како није без зебње, кад би се у мојим годинама ступало у нов живот, у област онога што је непознато... — Па каква би то била област

космо, тако бива и у злу и у добру, и онде где је то „бивши" заслуга, као и онде где је оно грех. Чак и кад се грех темељно покаје —- „бивши" опет остаје. И сва му је срећа у томе, што је — бивиш !... * * * Него шта је све ово ? Откуда цео овај спор о „бившим«? Ко је и зашто је све ово покретао у штампи ? Но о овим питањима и о овој ствари говорићемо сутра. Из царода Прославк у Г -иотовцу. Благодарећи пажњи окружног начелника г Калајџића, погранично особље у Ристовцу било је у могућности да и овог пута прослави 22 феб уар о. г. на свечан начин. Посл: благодарења у Давидовцу, ком ■ су сви чиновници корпоративно присуствовали, наше пограничне старешине у Ристовцу примали су заједнички честитања, својих комшија Турака. У пријатном разговору при лепој а скромној закусци држане су здравице и с једне и с друге стране за дуг и срећан живот владалаца и њихових домова. Овако лепо опхођење међу пограничним особљем може свакога ми ■ сленог човека задовољити и желети је да се и у будуће одржава

Из Балканије Војна оавзтовааа. Како софиски листови јављају, многи бугарски ђенерали и виши официри имали су с министром војним ђенералом Паприковом интимна саветовања. ; мнестија. Преко својих дипломатских преставника бугарска се влада обратила јевропским кабинетима, молећи их да Турска одмах изврши онај део обнародованих рефорама, који се односи на амнестију политичких преступника и револ.уционара. Још јсда кра^а. Поред покрађе војног магацина у Књажеву и стана маћедонског комитета у Софији, 20. : о м. ноћу украдене су из магацина софиске инжињерске чете још ^ве онога што је непознато? Ви заборављате, чини ми се, да сте већ једном били удати и са својим покојним мужем доста сретно проживели... — То је истина, волела сам и поштовала Осипа Васиљевића али се увек нађе у брачним односима чега непријатног. Е4 ршз је уоиз Љгај, дие <1ап8 1;ои<: ее1а И у а ип с (;е пс11си1е дие п'е81; раз <1и 1;ои(; соште И 1аи(; . Требало је да сам почео повлачити се, али ми је у овом тренутку већ лебдела пред очима несрећа кад бих и Мару Петровну изгубио. Стога сам упорно остао при своме. — Чујте ме само, Маро Петрогша. Одавна се већ познајемо, те ћемо узајамним попуштањем лако ублажити све опорости у брачном животу. Већ се и тако и тако сваки дан виђамо.. Какво

пушке и десет сандука муниције. И ти проклети „лопови" никако да се пронађу/ Министарска криза. Према извештајима софиских листова, у бугарском кабинету настала је министарска криза. Узрок је у овоме : Министар војни ђеиерал Паприков тражио је 0 1 министарског савета ванредни војни кре лит од 10 милијуна динара. а тај кредит су били сви министри осим министра председника д-ра Данева и још једног министра. Услед тога је министар председник др. Данев отишао кнезу Фердинан у у Евксиноград, где ће се питање о кризи решити.

ТЕЛЕГРАМИ (25. Фебруар) Маћедонско питање Лондон. „Дели Њ.ус и тврди. да у Бечу, Петрограду, Берлину, 11ари! зу и Лондону Маћедонци потајно врбују људе да регрутују добрсвољце за своју ствир. Маћедонци ће да воде гер лски рат и нарочито су обратили пажњу на људе, који су у последњем бурском рату секли искуства. Најбољем шпијуну, кога је Енглеска употребила у трансвалском рату, и с маћедонске и с турске стране учињене су сјајне понуде. Пронео се и глас, да је бурском ђенералу Девету понуђено високо место > редовима Маћедонаца, а понуђена су командантска места и енглееким официрима, који су у Африци ратовали. Царнгрзд. Телеграфски биро „Далцијел" јавља, да ће Порта без одлагања из ати егзекватуру за аустроугарског консула Цамбауера у Митровици Арнаути не само да се не противе аустро угарском конзулу, но га још топло поздрављају. Париз. „Национал Цајтунг иишу: Аустриским листовима телеграфишу, да ће немачки официри ступити у хришћанску жандармерију, која ће се формирати у Маћедонији према предлозима Аустро ■• Угарске и Русије. Немачка влада свакојако не може пристати да немачке официре види у положају, у коме су потчи њени контроли страних сила. Али је друга ствар, ако се ствар тиче бивших немачких официра, који се сада налазе у турској служби Они морају слушати заповести отоманске Порби онда било чудо, ако бисмо се и узели? То не био брак по страсти, јер би у нашим годинама било смешно кад бисмо се лудачки заљубили... бар једно у друго. То не би био ни брак по рачуну, јер свако од нас има сигурно имање и утврђен положај у друштву. То би, ако се тако може рећи, био брак по удобности и по старом пријатељству. А најзад, обоје се приближујемо добу кад нас могу спопасти свакојаке слабости и болештине. Место дакле што бисмо свакога дана слали кога једно другом и разбирали о нашем здрављу, зар не би било боље неговати једно друго, помагатиједно другом да што безбрижније проведе остатак својих дана? До сада смо цео свој живот провели једно покрај другог, а од сада бисмо само једно

те, у колико на њих пристану и обе реформне силе. У начелу је најбоље да се хришћански жандармериски официри узимају из континента неутралних држава, нарочито Швајцарске, Белгије и Холандије, па и Шпаније. Цариград. 10.000 пушака, послатих у Једрене и Серес, одређене су само за попуну оружних магацина. Цариград. И покрај строгог турског надзора, албански претендант Аладро води живу пропаганду у своју корист. Њу воде емисари, који поклањају његове фотографије и мале новчане поклоне. Ова пропаганда до сада није имала никаква успеха. Цариград. Последњи албански скупови у Пећи, Ђаковици и околини дали су повод страховању, да се тај покрет не прошири на целу Албанију. Али се према аутентичним подацима може тврдити, да многи угледни албански становници нису учество; вали у овом покрету. Међу Албане■ зима, који нису за овај покрет, опа: жају се озбиљне народне културне тежње. Цариград. Супротно последњим вестима о ванредном транспорту војске у области трећег корпуса солунског може се на основу поузданих извештаја тврдити, да је осим оних, који су се вратили својим кућама ради демобилизаиије и шеснаест редифских бртаљона који су их заменили од 6. до 18. фебруара, на пругама источних железница, у поменутој бласти било само осам малих транспората трупа од по 40 до 200 људи, свега 2278 људи. Ово шиљање трупа учињено је услед последњих појава чета или због надзора железничке пруге, као и ради обезбеђења извесних крајева, где су се чете појавиле или се боје да се не појаве. Рим. Ђененерал Рикоти Гарибалди, упитан услед гласова да ће отићи у помоћ Маћедонији, рекао је, ако би се у опште умешао у маћедонске борбе, да би онда ступио на страну Турака, а не на страну Маћедонаца. Он садашњи покрет сматра као покушај Немаца и Словена да на штету Грка и Латина лзиђу на Јегојско море. (26. фебруар) Цариград. У околини Ђаковице држали су Арнаути скуп, на коме су протестовали про.

друго и за руку прихватили,То је све, друге разлике ту неће бити. Али се сва моја речитост напразно издува; Мара ме Петровна није хтела чути. Очевидно се била задубла у своје брачне успомене. — Замислите само, прекиде она моје разлагање, да је Осип Васиљевић долазио који пут к мени у својој старој. прљавој кожној бунди с лулом у зубима.. Моп Бхе«, геш ^и' а се аоиуешг ј'а! Јез паизвбез... А доцније, кад би од куће отишао, остајале би длаке од те његове кожушине по моме дивану. А једном је преда мном извадио своје вештачке зубе, па их је тро неким прашком... То је страшно страшно! (Наставиће се.) ЈС