Мале новине

даримо Вашим Величанствима што сте нас почаствовали Вашом мило стивом високом пажњом, и дали нам прилике да данас лично, како у име нас, тако и у име свих наших јоште живих другова, честитамо Вашим Величанствима овај данашњи по све Српство поносни, радосни и велики

•шв рефорама. Они су послали Јилдизу телеграм, у коме веле, да се султану стављају на расиоложење 20.000 Арбанаса, али да су одсудно противни реформама, јер су оне на њихову штету. Вероватно је да ће се најзад и Арнаути смирити. Париз. Публикована јеираз-ј дан ' са У ЗВИК0М: Д а Живе Ваша Ве дата посланицима нова >Ж ута личанства! Живели ! Књига" О маћедонском питањуј Цела група посланичка поновила је после 3. јануара о. г. Нотом од» узвик: Живели ! 4. фебруара бугарски дипломат- Његово Воличанств ° Краљ благоски заступник у Паризу, захва- дарио је на П03 ДР ав У и одгвворио г. љује, у име бугарске владе, Дел- Глишић У и 'фуговима дугим и знакасеу на живој акцији Францус- чајним Г0В °Р № > какав ^ликује само ке, да се уведу реформе у Ма- сину витешког Милана ' а П0Т0МК У ћедонији. Из Жуте се Књиге Великог Милоша даље види, да је Делкасе нало- Затим °У и ЈС Р аљ и Краљица пожио Констансу, да одмах пре- дуже љ У базно и милостивно разгопоручи султану руско-аустри- варали и с г ' Глишићем и са ски програм. Француски пред- сталим члановима ове г ру пе ставник у Софији телеграфише Стари посЛаници отишли С У из 18. ов. м. п. н. да су одмах из- к р аљева Д в0 р а р алосни и л у боко вршене објављене мере против т р он у ги маћедонских комитета и изгле- Одликоваиа На предлог министра да да су већ спасоносно дејство- народне приврече, Њ. В. Краљ блавале. Констанс телеграфише 25 говолео је за стечене заслуге у из0. М. П. н. да је султан решен возној трговини нашега сировог вода изађе на сусрет руско-ау- [ ћа одликовати ор еном Таковског стриском програму. У скупшти-' 1 -Срста петим редом г. г. Ђорђа Гони се развила дискусија пово- стимировића трг. из Будимпеште; ДОМ интерпезације О спољној ј Исидора Брамера овд. трговца и Лефранцуској политици; Милвоа ј ополда Пфефермана трг. из Крагупита, каква ће бити улога Фран -јјевца. Саопштавајући ово, „Тргов. цуске на Истоку, јер У Маћедо- ; Гласник наводи, да је г. Гостиминији предвиђа крваву драму;јровић од 1893. год. извозиик нашег Бере изјављуја да нема никакве 1 сировог воћа и да је до закључно вере у султанова обећања 0 ре -јпрошле године извезао 1286 вагона формама У Маћедонији, идаодју тежини од 10,073 .550 килограма. Он је нашем воћу отворио сталне пијаце у Пешти, Бечу и Г>ерлину, и његовим разумним одабирањем и па-

султана треба потражити рачуна о почињеним злочинима; Презансе је говорио о свирепстви- г ма арбанашких шефова И не ве- ј ковањем воћа успео је, да оно над рује у дејство аустро-руског ј страним и на овим истим пијацама програма. о ржи превагу. Врамер и Пфеферман поред извоза свежег воћа баво се и прерадом истог. а нарочито у масама производе и извозе пекмез. Заиста заслужено одликовање, на које им честитамо.

јзеоградеке веетк

Частитааа. 22. ов. мес., на дан прогласа Краљевине, у Краљевом дворуј Лроширево отаницз. Железничка ће била су разна честитања. Све групе ј дирекција кроз најкраће време при-

ступити насипању баре Венеције, те да се добије потребан простор за постављање још неколико колосека. и подизаље нових магацина на београдској железничкој станици. Нова читаоница. Раш братског упознавања и саветовања о општим преким потребама, Срби из Старе Србије и Маћедоније основали су у Веограду читаоницу и моле све ролољубе да их помогну књигама, уписом у чланство и разним другим поклонима и прилозима. ПиЈ ес& кокцврк. Стево Стојановиба

биле су искупљене у великом салону новога конака, где се састало преко 150 особа највишега чина и положаја, да Њиховим Величанствима честитају ироглас Краљевине и ступање на престо краљевски. Иосле г. Митрополита, Сената, Савета, и бив. г. г министара, на ред је дошла група посланика из 1882. год, који су учествовали у скупштини, која је и прогласила Краљевину. У тој групи било је око 15 лица, махом Београђана. Ова група изабрала је г. Милоша Глишића, старога парламентарца нашег, дч он' Концерат г. Стеве Стојановића, вирУ н»ено име честита Њиховим Вели-; туоза на ВИ0ЛИНИ; ко ј и ће бити 7. чанствима. Г. Глишић поздравио је | ма р Та у Коларчевој дворани, имаће њих. Вел. овим речима : | ове интересне пијесе: 1. Н. XV. Егпб4: „Ваша Величанстпа „А јгз Ноп&го13/ То су чувене Ерн»Данас, у 11 час , навршила се дна- \ стове мађарске мелодије, које су у | ' десет и Једна година, од кад Је • На-; стању да свирају уметници, који расродна Скупштина, под срећном звез-1 колажу ванредном техником. Мало дом Обреновића, прогласила нашу је уметника, који тачно свирају ове милу и драгу отаџбину за Краљевину, ј Ернстове композиције. Другу тачку а Вашег витешког оца, сада покој-; програма заузима А. Ва221ш са „Копног Краља Милана, за првога С-рпског ј с1е сЈез ЕШшз". Ову пијесу свирао је Краља после Косова. Слава му! ; пред београдском публиком прослав„Вазда поносни, радујемо се што | љени виртуоз чешки Фрања Ондрисмо били тако ретке среће, да и ми ј чек. Та композиција дело је скроз будемо чланови те значајне скуп- ј уметничко. При свирању те пијесе штине, која је извршила тако једно ■уметнику- скаче гудало у највећој по све Српство велико дело. Благо брзини а тонови ипак остају чисти

и Јасни, а нарочито она места, где су обичне и дупле флажиолоте, пицикате и дециме. Трећа тачка биће испуњена Шевниковом „Рап1:аз1е". О. Шевчик, професор прашке конзерваторије, познат је у целоме свету као један међ првим композиторима ланашњим. Енглези, Холанђани, Немци и Америчани особито воле ком| позиције тога славнога професора | музике. Поменуту композицију саста1вио је он за свога славнога ученика ! Јана Кубелика. Он је знао каквом ;великом техником влада његов ђак. !те му је у Рап4аз1е унео најтеже | акорде, пицикате обичне и тако зва| не наганинске које се извлаче на [ с1 жици гудаком. а у исти мах на е ; жици прстима леве руке ударају се пицикате, терце и сек«*,те флаживолета. Ту композицију Шевчикову ма■ ло н,их могу да изведу као што треба. 4. ШЈеша\узку „Раиз!:". Та композиција већ је неколико пута свирана у . Београду. Чули смо је од Ондричека и Кубелика. Видећемо како ће је одсвирати српски виртуоз г Стојановић. Пета тачка круна је целога кон. церта. То је Паганинијева компози; ција „Мо1зе и - Та се композипија свира 1 само на једној жици. Скину се жице е, а и с1 па се цела пијеса свира ; само § жипи. Паганини је први био, који је своју композицију сви; рао. Другије био славни Сакарлоти. којије потпуно погодио компоситора, | а за тим Ондричек и Кубелик. Шеста тачка је „Шевчикове чишке и;гре", за коју композицију веле, да ;је прави бисер у чешкој музици ; Оваку прецоруку заслужује вече| рашња представа у Браниноме орфеI уму, која ће занимати сваког посеI тиоца, евојим веома занимљивим пи■јесама. Коме је до Бура — видеће и ; Буре. | ^биотво. Ноћу 23-ег о. м., у 9 часова у вече, убили су турски низами једно непознато лице у близини саме границе ксд Ристовца ј Услед тешкоћа за набављање пасоша уТурској и велике таксе, многа лица прелазе границу без пасоша, те ће и ово лице бити жртва сиромаштине. Јавна лицитација. ГТошто држана лицитација 23. т. м. због мале цене није одобрена, то ће Друштво за подизање храма Св. Саве држати ноновну лицитицију 2. марта тек. год по подне, на којој ће дати под трогодишњи закуп своје земљиште око цркве Св. Саве на Врачару. Лицитација ће бити у црквеном дому, где ће се и услови дознати. | Зз. Невесиаце. Главном Ђачком Одј бору у Београду за прикупљање прилога за браћу Невесињце изволели су послати своје прикупљене прилоге ови ђаци основних школа : I Из Београда : Код Саборне цркве 175*30, дин., на Источном Врачару 216 55, на Западном Врачару 120 80, на Те! разијама 102'50, на Сави — Вежбаоници 76'35, на Дунав. крају 69'90, у Палилули 57 - 85, на Савинцу 57'55, у Топчидеру 6'90, Свега лин. 883 70 дин. 11 Из унутрашњости : у Гор. Милановцу ученице 15'00, ученици 15*50; у Нишу код Саборне цркве 35'25, ко ■ београд. и јагод. мале 18*35, на Стамбол капији 34*25; у Баточини 26*20, у Лазаревцу 14*35, у Соко Бањи 8 55, у Младеновцу 38*70, у ! Пожези 15, у Власотинцима 8*50, у

Митровици 3, у Тополи 2*50, у Лозници 10.85, у Багрдану 8*50, у Кнежици (срез млав.) 13.90, Раденксвић (Мачва) 2 .00, Свилајинцу 22 .65, Алексинцу 12, Коларима 3, Паланци 20, Ужицу 31, Ражњу 6.85, Смедереву 57.30, Александровцу (Жупа) 35 .10, Пожаревцу 64, Неготину 35.05, Ваљеву 51.10, Мал. Пожаревцу (ср. гроч.) 3.50, Обреновцу 22, Ћуприји 15 .20, Мионици 9, Прзкупљу 14, Жабарима (псжар.) 10, Петровцу 26.05, Крушевици (ср. голуб.) 10, Јагодини 35, Пироту 30, Трстенику 10, Брзоходу (пожарев.) 2.5, Чачку 30, Деспотовцу 4.95, Бадњевцу 48.80 ; Бољевцу 5, Брусу 5, Пироту (накнадно) 1.5, Зајечару 10, Вел. Градишту 18.65, Жичи 3, Шапцу 48, Свега дин. 968 80 Свега прикупљено је из Београда 883.70, из унутрашњости 968.80 Укукупно 1852.50, Учит. Удружење 50 д. свега 1902.50 лин. Овај новац предат је благајникуГлавног Одбора за прикупљање помоћи. Умољавају се другови, који нису ј.;ш послали новац, да похитају са шиљањем, ако су завршили прикупљање Мивиотаротво Гра'|евина. Постављени су у министарству грађевина: за благајника треће класе Михаило А. Мићић, књиговођа друге класе; за књиговођу треће класе Раде Крајиновић, порезник прве класе среза врачарског, округа београдског.

КЊИЖЕВНОСТ МАТЕРИНСТВО И ОТОК НОГУ Многе личности, које су ван Београда, обраћају ми се писмима и моле, да им пошљем „на доплату'' један или ви I е комада моје књиге „Материнстно и оток ногу". Али пошто је овај начин експедиције књига I е само компликован већ и много кошта (за једну књигу, чија је цена 1 динар, сама поштарина „на доплату" стаје 95 пара динарских!), то извештавам све потражиоце горње књиге, да је најбоље и најлакше, да пошљу у писму — поред своје тачне адресе — за сваку књигу и по 1 динар и 10 пара дин. у поштанским или таксеним маркама, па ће им се поруџбине одмах и извршити. 11 фебруара 1903. Београд. Др. Св. М. МартшиЂ „Теразије" бр. 36. Нове књиге и листовн (Г. г. писци м мздавачи, који желе да аи дела прикажемо у нашем листу, треба да пошљу уредништву бар по један примерак а по могућству и два, и дело ће им увек бити приказано). ЗадружвНЂ Трудг. У Софији већ друга година излази под оним именом друштвено-научни месечник, коме је уредник И. Н. Ђузелев. У 2. фебруарској свесци, осим другог разноврсног материјала, И. Ив. приказао је ,,Старе српске записе и натписе књига I од Љубе Стојановића а за тим је изнео списак „српских књижевно-друштвених листова у 1902 години.' Весиин Ср^сне ЈДрнве, који излази у Београду шеснаест година као лист свештеничког удружења, изашао је и за месец фебруар.