Мале новине

венову примљених ре*орама извршене у три вилајета. Сагласни консуларни извештаји тврде, да маћедонски комитети најживље проду>вгују пропаганду. Од последњих савнштења, у битољском вилајету комитети су извршили још четири убиства и један покушај убиства. Турска Царнград. Нађена тобожња мина на железничкој прузи између Цариграда и Једрена није била ни мало »пасна за железничку пругу, јер је била тако постављена, да није могла експлодовати. Још се нису вратили делегати, послати да на лицу места; испитају ствар. Г рчка Атина. На учињене му прекоре • због његове улоге у битци код Домока, ђенерал Смоленски се брани тиме, да је он тачно извршивао наредбе владине. А ако неко противно тврди, онда нека га ставе под ратни ј суд, 'Гада ће народ чути истину. — 1 Одгоаарајући на једно питање, министар војни изјавио је, да је реорганизација војске потекла из његове личне иницијативе. Он не дозвољава теорију да треба да се обзире на радове ђенералштаба. — Скупштина је отпочела дебату о адреси. — Усдед војних предлога политичка је ситуација постала непоуздана. Цариград. Овдашњи грчки посланик до сада ништа не зна да је издата ирада о трговинском уговору. Прекјучерашња министарска седница расправљала је о томе, али није донета никаква одлука. Св. Јеронимски завод Рим. Ју^е је пред грађанским судом расправљана ствар Св Јеронимског завода. Присуствовали су гроф Коронини и многи Хрвати. Пресуда ће се обзнанити кроз неколико дана. Положај Билова Бзрлин. Противници државног канцелара грофа Билова опет проносе неосновани глас о скором паду његовом. Његов је положај уздрман бајаги за то што је обећао да ће укинути § 2. језуитског закона, те је тиме против њега изазвата антипатија строго протестантских двор. кругова. Дар Вилхелм у Копенхагу Берлин. Дар Вилхелм ће посетити краља у Копенхагу 19. марта а не 25. марта, јер је тада велика недеља. Не зна се да ли ће се цар тамо саста.ш с Кумберландском породицом. Цар ће се бавити у Копенхагу два дава. Царска посета у Риму Рим. Потврђује се да ће посета немачких царских супружника на италијанском краљевском двору бити последњих дана месеца априла. (28. фебруар) Петроград. „Правитељствени Вјесник" објављује царев манифест, у коме се каже да цар, настављујући дело својега оца, сматра за дужност да предузме мере против туђинске агитације, која чешће упропашћује читаве породице, у корист чисто руских обичаја. Поправиће се положај малога племства, сељака

и нижега свештенства. У манифесту се истиче потреба да се реформише и владина и окружна администрација, да се утврде основи породице, школе и јавнога живота; да се обрати пажња на религиозну толеранцију; да се земља економски унапреди. У владиним конференцијама на којима ће се претресати питање о побољшању економског положаја сеоског становништва узеће учешћа лица која уживају јавно поверење. Кајиро. Принца Ајтела ухватила је веома јака грозница. Он неће пратити престолонаследника у Горњи Египат. СоФија. Уверавају да је Паприков дао оставку: остали министри остају. Данев ће привремено заступати минисгра војног.

Оцговари - Разгозори „Дотнтаи ш.с". Учевни редактори „Уставне Србије" већ су у пола решили један велики државнички проблем. Наиме, они у 52. броју евоје „Уставне Србије« већ отворено призиају, да су они главом она „распуштена дерлад", што псима привезују канте за реп. Само су у малој недоумици : који ли би то управо имао бити онај „дотични -пас", о коме је било речи у 54. броју „Слоге"? И ту се „распуштена дерлад" бацају ухаку и наглашују, као да је тај „дотични пас* „ Слогин «, кад се већ „Слога« прва' њега сетила. Е, немојте тамо, учевна господо редактори „Уставне Србије* ! Не иде чизма на ту ногу! Главно -је да ви већ и сами признајете, да сте ви главом она „распуштена дерлад" што псима канте привезују. А већ ко је онда ту „дотични пас" — то се и само каже. И у овом случају „дотични пас" може бити само ваша рођена „Уставна Србија", а нико више и нико други. А што је „С лога" прва поменула жалосну улогу тога „дотичнога пса", то је било једино из сажаље I а према животињама, коју ,,распуштена дерлад" безбожно киње.

КАКО ЈЕ ПОСТАЛА ОСНОВНА ШКОЛА У ТОПЧИДЕРУ Топчидер са Београдом саставља једну општину од вајкада, па ипак у Топчидеру није било основне школе све до конца 1885 год. док није дошао за свештеника топчидерског вредни заузимљиви пређе поп, сада прота Крупежевић. Деца из Топчидера морала су пешке преко брда и лети и зими одлазити у основну школу у Веоград, а далеко већи број није се ни школовао. У јулу 1885 год. г. Н. Крупежевић са г. Миланом Антићем, таиашњим управником економије топчидерске, Ивом Протићем воћаром и још 22 лица образложеном молбом суду и одбору општ београдске, да се постарају да и Топчидер добије основну школу. Но општина решењем од 3 августа Бр. 10.244 одбије молиоце са разлога, да су се ненадлежно обратили општини, место г. министру просвете, као да министар просвете

набавља општинама зграде за школу и остале школске потребе! Потписници се обрате молбом тадашњем министру привреде г. Драгом. Цв. Рајовићу, да уступи топчидерцима за школу једну новооправљену собу у згради, у којој станују жандарми тпочидерске полиције. Г. министар буде предусретљивији пре^ ма сиротим тодчидерцима и учини им по ^молби Та соба је сад стан комесара топчидерске полиције. Кад добију локал за школу, топчидерци се обрате опет општини за клупе, таблу, учила и остале потребе Општина и то одбије решењем од 19 јјсептембра Бр. 12.227. Тада поп Крупежевић зађе по добрим људима, који лети станују на топчидерском брду измоли од г. г. Вајферта, Ф. Христића, М. Еујунџића, Каљевића, Бранковића и Вулковића, М. Валожића, Ристе Миленковића и осталих, добровољне прилоге и купи материјал, а г. Милан Антић, управник топчидерски, у економској радионици направи школске потребе. 10 септембра 1885 год. топчидерци изберу школски одбор у који уђу г. г Крупежевић, Иван Протић и Димитрије Ђорђевић закупац воденпце економске. 28 октобра обрати се молбом г. Крупежевић у име топчидераца г. Стеви Д. Поповићу, министру просвете, да им постави учитеља. Г. министар одговори да се ни једна пара не може ин на шта дати, док се рат са Бугарском не сврши; но ако пристајете да ви плаћате учитеља, док држава на себе не приаи, поставићу вам учитеља. Пристане се и на то и за 37-2 месеца учитељу су плаћали и то половину сам поп Крупежевић, а другу половину Иван Протић, Димитрије Ђорђевић и Сретен Јовановић, столар. Прва наставница у новој топчидерској основној школи, била је свршена ученица В. Ж. Школе, пок. г-ђица Перка Марковићева. После њене смрти у 1887 и 1888 години била је г-ђа Персида Стабловићка, а 1889 год. г. Војислав Н. Крупежевић. Мушке и женске деце било је прве године преко 40 а данас има око 80. Доцније г. министар просвете нареди, те општина прими на себе старање о школи. Г. Н. Крупежевић отишао је из Топчидера у септембру 1889 год. али за све време од новембра ! 885 до септембра 1889 год. сви ученици и ученице ове школе имали су књиге и све потребе школске бадава. Поп Крупежевић је редовно добровољним прилозима набављао и наставнику у почетку и преко целе године предавао што је недостајало, сам је додавао, јер је и он имао у школи три детета. Био сам очевидац свега овога и написах да се отргне из заборава.

Деоградеке кестк ОдликоЕан. Њ. В. Краљ благоволео је одликовати Михаила Ванића, директора гимназије ЈКнеза Михаила орденом Св. Саве трећим редом. Одликован Бугарин. Њ. В. Краљ благоволео је одликовати орденом Таковског Крста трећим редом софиског градоначелника г. Бостанџијева,

чијим се брзим наредбама има благодарити што је ухваћен брат и саучесник пок, дефраудчнта Михаила Кандића. Мабедоноко питаае с војничког гле дишта. Г. В. Недзвјецки написао је у петроградским Новостима интересан чланак под насловом „Маћедонско питање с војничког гледишта." Ми ћемо овај чланак донети у прексутрашњем броју (у недељу 2. марта), на шта свраћамо пажњу штованих читалаца. Преминуо. Прекјуче је преминуо а јАче после подне уз в»лико учешће пријатеља и познаника сарањен је Мијаило Ковачевић, начелник окр. у пенсији. Пок. Ковачевић спадао је у ред интелигентних и вредних људи, који у државној служби знају само за дужност. Покојник је писао и по новинама, па је и у наш лист доносио многе његове написе. Бог да му душу прости ! Мона Вана. Сутра ће се у Народном позоришту први пут приказивати „Мона Вана" комад у три чина, написао Морис Метерлинк, превод с француског. Приложници. За храм Св. Саве послали су прилоге: начелство окр. крајинског из окр. школ. буџета 200 динара; г. Милан Арсенијевић тргов. овд. 50 дин. г. Димитрије Миленковић свешт. ов. 115 динара, (и то од: г. г. Марка Ђурковића начел. мин. грађ. у пенс. 50 дин; Самуила Стефановића рентијера 30 дин; Димитрија Ђорђевића пензион.; Драгише сина Ђоке Адамовића трг. и Благоја Недића порезн. у пенсији по 10 динара; и г-ђице Милеве Д. Ђорђевића 5 динара;) и г. Владислав Стевановић свешт. костолачки од свОјих парохијана 30 динара. Главни одбор топло захваљује како побожним приложницима тако и вредним повереницима. Преминуо. Петар П. Зорић дугогодишњи фактор приватних и Државне ШтампариЈе преминуо Је 27 ов. м у опште Држ. Болници у 9 часова ујутру; покојниково тело изнеће се из Ск дарске ул. бр. 14. данас у 4 часа по подне. Бог да му душу прости, лака му српска земља.

Нове књиге и листови Коло. У својој 4. свесци (16. фебруара), осим наставака раније започетих ствари Коло је донело још ове радове: »Живот и смрт«, песма Милете Јакшића; „Вјетар", приповетка Милана Будисављевића; „Јарослав Врхлицки (у спомен педесетогодишњице му) од Џ; ,Из појезије Ј Врхлицког (обична нитања — Еглога), превео В.; „Белка", слика из сеоског живота од Јанка Веселиновића. Осим тога донело је: научну смотру, Књижевне оцене, Књижевни летопис и Белешке. Бранково Коло донело је у свом 8. броју чланак Марка Цара „Потискивање књижевности,« Османа А. Ђикића песму „Ђела Фато..." Раније започети радови настаиљени су и у овом броју осим тога, у овом броЈу ; приказана је „Моппа Уаппа", а има бележака из друштава, уметности. Најзад донело је кратак некролог митрополиту Сави Косановићу.