Мале новине

поступно. Пре свега, велика би помоћ била када би се тесна „Кнез Михаилова" улица скратила тиме, што би се порушио онај ћошак, где сада постоји двоспратна кућа код „Зоре". И баш сад је тај тренутак и настао. Ту кућу купила су Браћа 3. Поповићи и сад хоће да је руше и да место садашње мале зграде подигну другу много већу. Та велика зграда, с једне стране према „Гранд Хотелу," с друге стране према великој кући г. Спасића, још ће више стеснити и замрачити обадве те улице и биће таман као какав чир, као крупна брадавица на врх носа престонице. Та зграда толико ће кварити оно парче вароши, да је општина кад тад мора откупљивати и рушити. Само што ће онда тај откуп бити врло скуп и за општину мучан. Све то могло би се много јевтиније и много корисније учинити сад. Скеле су већ ударене, да се садашња кућа код „Зоре" руши. Нека се поруши, али на место ње нека се не подиже никаква друга зграда. Општина нека по споразуму, или по процени, накнади сопственицима вредност тога имања, а после продајом ширега лица, које се ствара одсецањем угла, може прилично накнадити суму коју би сада издала. То је мера коју непремено треба предузети, ако се иоле води брига о будућности српске престонице. А ми рекосмо своју и спасосмо душу! МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ с војничког гледишта Као 1Х1то смо веК објавили, г. В, Недзвјецки напиеао је у иетрограп,еким „Ноностима« под горњим наелоком интере.сан чланак, који ће интереоовати и наше читаоце, и покрај свих нетачности и иогрешних иоставака, те га аа то овде и доносимо у преводу. Чданак гласи : И покрај опе жел>е јеиропских држава да маћедснско пигање реше мирним иутем, инак је као и ире врло вероватна могућноот оружаног сукоба иа Балканском полуострву. Предложени нројекат рефорама ни.је зацовољио ни једну од ааинтересоваиих страна у томе нитању; нечадовољае су п Бугарска и Србнја, а још више маћедонско етановништво. Турска је пристала ма њ само да аадовољи лржапе и с тлјном намером да се цела ствар сведе на наредбе које ће оегати само на хартиј н. На Балканском полуострву нн мало се није умањио запаљиви материЈал, но се још на против унсћао, а тиме је пораола и опасност да ће се оиор морати да реши оружјем. Ма колико да се Порта труди да • сакрије своје војн.е прииреме, ииак је ван сваке сумње да се турока вОЈСка мобилише делимично. Аустро-Угарска онет спрема се аа наотуиање у Стару Србију; Жаћедонии се оружају сви од реда; владе сриска и бугарока још чекају, ади је становништво тих држава веома узбуђено и отворен-о помаже Маћедонце. И ако се Грци још нису оноравили од удара који им је нанела

Турска 1897, инак се с обзиром на позиате нретенсије Грчке на један део Маћедоннје ни мало не искључује могућност учешћа њеног у сукобу који се опрема. Најближа будућност на Балканском полуострву носи у себи бреме озбиљних догађаја. Мучно има разлога сумњати, да је коренито решење маћедонског питања могуКе само силом оружја, Ироучавајућн Ј веомазанлетен војничко-политички иоложај, који је на Балканском Полуоетрву створен маћедонским иокретом, ми налазимо старо, веК толико иута иоиављано груписање снага: чурских с једне и слоненских с друге стране. Сачувале су се и карактерне особине, које су својствене тим снагама. И покрај свега искуства Турци су као и ире прожети свешћу о оно.јој надмоћности, уверени у уснех бораца који војују у име Гоопода Бога, и ионосом завојевача и зановедника. Уз то долазе и навика на ирост начин живота, безбрижноот која изазива равнодупшост према животу, у'нутрашња диоцинлина) физичка снага, : умешност и схватљивосг. И над свима тим иозитивним особинама турске војске влада високо развијено религиозно осеКање, којс прожима све и свакога, и ма и инстинктивно сазнање да је настао критичан перио I по вационалнп опстанак. Као што је можда увек радпла, Турска се п сад спрема за нароони рат. Она без јакога напора не само државних но и опште народпих срестава неће пристати да, уступи „бисер владавина султанових у Јеврони". Та способност да се рату ирида.је народни карактер веома је својствена турском стаповништву; она је управо рат од 1877—78 учинила велнким ратом и она је нагонила Аусгријанце да мобилишу екоро половину своје војске за заузеКе Босне и Херцеговпне, на које је Турска пристала. Од тог доба знатно су се побољшали услови за по.јаву сгаринскпх гојничких особина Османа, нарочиго услед ноног система нојне 'организа ције, коју су пзрадили и извршују германски официри. На обучавнње нојске обраКа се велика пажња, а наоружање савременим оружјем целе масе војних обвезника може се сматрати као обезбеђено. Организација турског становништва за рат с циљем да му се да народни карактер веома је јасно изражена у иовећању бројностп ратне снаге. 11о песзедњем ратном сппску, Турска с довршењем опште мобилизапије има да истаип 1,183.000 нушака, 60.000 сабаља и 1,530 топона. Сва та маса одређена је за ратна дејства, али ће осим тога у земљи остати 120.000 ополченапа, 90.000 жандарма, од којих су 20.000 коњаници и до 40.000 Арнаути и Куцовласи. Ако би се и унело као нстинито мишљење неких ауторитета нич испитивача војнога стања Турске, да наведене цифре показују само шта би влада желела да поетигне али да је отворено питање у колико ће успети да то и иостпгне, ипак је несумњиио, да турска владаима могућности да будућем рату прида јаче изражен народнп карактер, но што је то било у ирошлим ратовима. Оскудица новчаних срестава владиних неће бити несавладљива сметња, као што је то убедљиво доказало искуство 1897.; у покрићу расхода народнога рата прпватна лица учествују у далеко већој мери но државна благајна, а широка

нрпмена данка у природи знатно ће смањити потребу у готовом новцу. За извршење опште мобилизације турске сувоземне снаге "потребно је два до три месеца. Тај је рок несумњиво веома велики, али турски 1лавни командант нема потребе да чека довршење мобилизационих послова на целој територији царевине, те да тек онда отпочне активне операције. По рачуну једнога члана германске комисије, на Балканском полуострву може се за три недеље концентрисати, рачунајући ту и гарнизоне Цариграда и Једрена, до 31.000 пушака, 14.000 сабаља и 948 топова. За кратко времс ту ће снагу Цпојачати 40.000 Албанеза и 60 000 људи из Азије. С таквом активном војском Турци могу потпуно водити одбранбени °рат у активном духу и сачекати даље концентрисање војске. Док је у "турској развитак војнога устројства готово искључна брига владина, дотле се у Бугарској и ^Србији тој страни државнога устројства поклања далеко мања пажња. Гајење културних интереса уз ограниченост финансиских срестава, нагони те земље да што је могуће више олакшају војне терете, Да ое с Турском упороде у војном погледу, њима смета малобројност становнишгва« а у Србијн слаб развитак војничког духа ( ? ! ) Бугароку активну војску састављају 15П.ООО пушака, 4.200 еабал.а и 360 топова; резервна војска има 36.000 пушака, 900 сабаља и 108 топова. У Србији се рачуна: активна војока 58.000 пушака, 4.700 сабаља и 276 топова; а резервна, 56.200 пушака, 1700 сабал>а и 120 топова, мзстна 40.000 нушака и 800 сабаља. Да би прешле у ратни састав, обе војске треба да изврше сложан и тежак мобилизациони поеао, чији јо усиех веома сумњив. У иогледу наоружања обе војске ааостају нза Турске; у обуци бугарска војска сгоји изнад турске, а српска пспод турске (?!}. За конценч-рисање на граници Бугарима ће требати око три недеље, а Србима нешто мање. Као што се зна, ратне опособности бугарске војске мало устуиају турским, алп су Срби, судећи по њиховим последњим ратовима (!!) изгубили војничку узоритоот својих предака и после 1886. године кад се тај губитак показао веома оштро (?!!), није учињено ништа што би могло преиороднти њихов опали војмички дух (?!!) У опште је Турска. не оамо сачувала своју ранију надмоћносг над сваком од словенских држава Балкаиског полуосгрва, по ју је и увећала благодарећп читаном иизу мера које су ради тога предузете после рата 1897. За то нема никаква основа мислити да ће Србија и Бугарска силом оружЈа моКи да отму Маћедонију (?!), па ма оне радиле и у савезу. Учешће грчке војске у решењу маћедонског нитањаможе да створи нову околност, иовољнију за противиике Турске. Ма како да је лсалоено садашње етање грчке којске, коЈа је претрпела пораз 1897., ипак би '.појава 60.000 војске на на новом ратишту била озбиљна опасности и изазкала би поцепаност турске снаге. Али чак и кад би једновремено пмала посла с три протнвника, Турска ће с новим паирезањем бити у стању да очува своју надмоћност и не само да одбије нацаде, но п да сама на свима „линијама пређе у напад.

У борби за „бпсер владавина султанових у Јевропи" одлучан значај имаће иесумњиво оружано мешање Аустро-Угарске. Од свих јевропских држава хабзбуршка царевина налази се у иајповољнијпм прплнкама за вођење војних операција против Турске. Кроз 25 година она је брижљиво спремала пастуиање из Босне и Херцеговиие у долину Мигровице па чак и на Вардар, н свакојако је у том погледу постпгла жел,ене ресултате. Турска по свој прплицп неће примити изааивање читирп државе, и онда ће маћедонско шпање бнги решено без ироливања крвн. Ова је последња комбинапија с војничког гледишта потпуно паметна, па по томе и вероватна. До њеног остварен.а може проћи још доста времена н принеће се још огромпе и бескорнсне жртве, које би могла нотнуно отклонити дипдоматија. Али је питање, да ли такав начин решења маћедонскгг питања одговара интересима Руопје п да ли не би било боље, кад је већ оружан сукоб неонходаи и неминован, не избегавати га, већ управљати њиме ради постигнућа што скоријег умирења. * Ето окако мислп и пише г. Недзвјецки. И ако је ово његово интересно иосматрање и.уно нетачних навода, неистипи шх нретпостава па према томе и погрешнпх закључака, а, рекли бисмо, и пуно можда намерног предубеђења. ми смо га саопштили нашим читаоцима, да бисмо прво, мо1~ли сазпати шта се и како о томе миоли у извесним руским круговима; а друго и за то, да бпсмо нетачносги и неистините поставке моглипобити, што ћемо п учинти у једном от нрвих бројева,

ЈЈеоградеке вестм 0длик6ван>§. Њ. В. Краљ благоиоволео је одликовати г. Рапапорта ђенералног представника друштва „Анкера" за Србију, Таковскит крстом V. степеном Ловасијвз телеграм. Неколики овдашњи пријатељи српско-мађарске слоге телеграфски су честитали г. Ловасију, посланику на угарском сабору, због његова позната говора у сабору, који смо ономад саопштили. Г. Ловаси је на то одговорио овом депешом: „Благодарим на срдачном поздраву. Трудићу се и у будуће да српско-мађарско пријатељство аустриска политика не поремети,Ловаси." Друштво Краљ Дзчански. Господин А. Фотић адвокат из 'Шапца извршилац тестамента поч. Др. Николе Крстића бив. ппредседника Државног Савета, предао је друштву Краљ Дечавски, преко Српскс Кредитне Банке, 500 динара. Хвала г. Фотићу на извршењу покојниковог тестамента а племенитог покојника друштво је уврстило у ред дСвојих чланова добротвора. Тор$е Бабиб, први комичар Србијз и имитатор, приређује своју преставу Данас у недељу 2 Марта 1903 г. у просторијама кафане код ,Босне" на Сави а на опште захтевање од стране Сављана. Програм је изврсан и заслужује многобројну посјету —