Мале новине

Тедефен Пвре Тодорови^а 138

БЕОГРАД, УТОРАК 4. МАРТА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 223

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I з мес. 18 дин .ј 9 дин. | 4'50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Година! 6 мес. |з мес. 40 ДИН.| 20 ДИН. ј 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. I 15 кр. I 7'5 о

ВРОЈ !В Г1АРД

ЦКНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П© ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА ! д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 62

К1Е1НЕ 2Е1Т1Ш6

Директор и власник II Е Р А Т0Д0Р0ВИЂ

1Е РЕТ1Т Ј0УВКД1

РОД. XVIII

■* ц ' РАСПРОДАЈА

< о: Си , С СЈ 1 < (X

Пошто у мојој терзисној радњи имам готовог свештеничког одела као: џубета, ман тије, расе, полурасе, капе, појаса и остало што припада свештеницима. Тако исто имам: готовог одејања црквеног, као одежде стофане, кадифених, епетрахиља, стихара, наруквица, појаса, дархе за путир, ваздух, ђаконских стихара од беле француске стофе са ораром и наруквицама. Сво одејање црквено израђено је са финим златом. С тога коме од господе свештеника и цркве шта буде требало, нека се из= воли обратити мени лично у Пожареви,}'. Стојан (Стока) СтеФановић, терзија

> о 3 XI О > е_ >

■1 ■1 I

ГТТ1ПГТ1Г, , „ . т .

ПРОДАЈЕ

№ 1 Рчг

сав хотелски намешта], као : кревета плеханих, душека, јоргана, сламњача, јастука перјаних, вуненнх, чаршава креветских, чаршава јорганских, навлака ја- & ^ стучних, огледала собна, ролетне за прозоре и остале Ј §*^ ј > ствари за кафанске собе. Коме је потребно што од тих ствари, нека се пријави у кафани

тИч! >1

угу1ГоаиоУс1

•г-Ж

еГ-*Ц

•^г п Џ е л ћ & р а НА ВРАЧАРУ где ће и ствари видети.

§Нчг *•* -М

I*#

1А (V Л Л Л, Л Л Л Л. Л Л л

вп •&> -$• ^ •&> ■&' ■$' Д> Ј |ј ф $ ф у %ч

$н

"Т"

[V *Ј

Ж & —V #*1ј^

Жмаљ@

В1С1

зл деллденце

НОВО-ОТВОРЕНА Стакларско-пордулансца радња #ф!^ /Бцбмеава ^тојакокж^а у кући г. Јоце Ж. Јовановића Теразије има на стоваришту велики избор лепих ствари од алпаке-сребра, порцулана, фајанса и стакла

тМГ"

ГГ г С>,

%с^ лЈ*«

на уг.пл- гробљанс,ке и ратарске улице — на коме су обори са осталим зградицама, продаје се под врло повољним условима. Упитати код „Албанеза« на горњем спрату. 72

; Продавц. у унутрашњости | Молимо све наше продав I це из унутрашњости, да до : 5 м а р т а закључно пошљу новад обрачун и непродате ; бројеве за месецфебруар. Јер ј ко то не учини, лист ће му ,се одмах обуставити а дуг судеким путбм тражити. I Админ. ..№. Н."

•ми

ф ЗА ПОКЛОН МЛАДЕНЦИМА ^

љ.

' ! |Ч<4 ЈН" Лк-

ИЗБОР 56ЛИКИ ± , "Јг .. ЈГ .. ±... јг .. ј?_ Ј^.ЈС

цене ррербне _ лч , ^ *ј^* 1»^«™ шшГл/" > А~ А А Л А А Л Л л Л Л Л л Л Л Л Л Л "

*4-

х:

Мојој милој супрузи

ЛЕНКИ даваћу шестомесечни помен у четвртак 6. ов. м. у 11 сати пре подне у цркви Св Апост. и Ев. Марта на старом гробљу. Ожалошћени. супруг Никола Ј. Марић 80 апотекар.

V Ш'

ПОДЛИСТАК

књига II.

(33)

15. Даља рздња у Снупштини На овој истој седници скупштинској изнесен је и закон о Народној Скупштини, који је раније био израђен, и који је привремена влада потврдила. пошто је најпре у њему учинила повеће измене. Услед тога отворила се доста жива препирка у Скупштини. у којој је узео жива учешћа и Андреја Стаменковић, који иначе није много говорио, али који се за ову ствар јако заузео. Стамеаковић је живо и енер-

гично доказивао, да привремена влада ни у ком случају није смела са скуппт нским законом онако поступати, како је учи нила. Привремена влада нипошто није смела сама на своју руку правити некакве измене у скупштинском закону, па онда тај тако измењени одломак потврдити као закон скупштински, и изнети, га пред Скуиштину да га и она одобри. 'Го тако не иде, и није му ред. Ако је привремена влада налазила, да у скупштинском закону има одредаба с којима се она не може сложити, онда је она била дужна да то изнесе пред Скупштину, и ту да каже шта по њеном нахођењу неваља у томе закону. и како би то требало заменити. Тада би се роговорно поправило оно што је погрешно, и тако би нов закон о скупштини до-

био своју пуну важност. Овако привремена влада радила је сама на своју руку, а зато се овај њен окрајак не може примити као закон о Скупштини. -Услед свега тога, потребно је, да се избере једна нарочита комисија, која ће прегледати овај закон о Скупштини, поправити што је у њему за поправку и онда га изнети пред Скупштину. Сем Стаменковића, узео је реч и Милован Јанковић да говори о овој истој сгвари. Он је разлагао, да се закон о Скупштини може примитисамо у оном смислу и облику, како га је израдила сама Народна Скупштина. И ако би имало што да се поправља и дотерује у том закону, то би га пре требало раширити. а не сузити, као што је учинила привремена влада. За то је он предлагао да се привременој

влади изЈави незадовољство за овакав рад. У ову препирку умешао се најзад и сам председник скупштински, г. Капетан Миша. Као искусан човек, он је доказивао, да народној ствари неће бити никакве вајде отуда, што ће се овоме или ономе изјављивати неко незадовољство. За то је паметније, место узајамних ирекора, да се пређе на практичан рад, и да се овај закон за сада усвоји овакав какав је. Доцније, ако затреба, могу се измене у њему лако правити — главно је, да се сам закон једном учврсти, џ да се обезбеди редовно сази вање Народне Скуиштине. Тако је говорио стари и искусни познавалац наших српских прилика и одношаја. (Наставиће се).