Мале новине

СТАРА ТАКТИКА Времена се мењају, а наши радикални прваци остају увек они исти. Нити хоће што старо да забораве, , ни што ново да науче. Преживљени догађаји, стечено искуство, повесница —

тоарс београдске. А најзад. и у војсци у унутрашњости има их приличво, који очекују свој комад, па им се досади држати једнако пружену руку и разјапљење вилице. Опасност је, дакле, ако по задуже нема радикалног министар-

час »да наши опет дођу.« Ту више не помаже ни стзра тактика »криза, криза. <

Из народа

Заклао се. Чича—Стојан—Цоле Ра>на њих ни најмање не утичу, ства, онда војска хоће и да се довановић, обућар из Ерагујевца 7 .

Они су глуви и неприступни за 5 разиђе, да се разбежи, да оде све, што би их могло упутитиј сваки на своју страну. А то би да се отресу старих заблуда и; В ећ било врло незгодно, ]ер ка-

кви би онда изгледали вођи без војске. С тога ту војску треба нечим' заваравати, треба је храбрити „да издржи још мало," треба пробудити веру да није далеко дан када ће опет настати радикално царство. И да би се то постигло г онда се измишљају ј

опште, намешта се тако, да изгледа:. а, а, тек што ниј.е пукао

да не понављају више старе грехове. Као навалице, они корачају старим стопама и враћају се истој низбрдици, низ коју су се већ једном суљали стрмоглавце. Него то су озбиљни разговори, које ћемо повести за који дан. Овде за данас да свратимо пажњу само на једно парче старе тактике радикалне, која се истина одавно већ жестоко отрцала, али којом се радикални мини- радикадни топ, теи што> нвје састарски кандидати и данас ревносно служе. То је онај непрекидни, већ промукли узвик: „криза, криза!" И заиста, „Ко о чему — баба о уштипцима!...." Што је коме мило — то и говори! Ко о чему — радикали о „кризи." И ко не би познавао старе дубаре ра дикалне, чешће би се морао чудити: »што ли то ови људи толико потежу ту кризу, кад у истини кризе нема и радикални

отплата бито коет а мала, то ће бити многим официрима лако, да дођу без осетних новчаних жртава до овога врло доброг спорта за здравље и иначе за војне послове.

Један од врло поштених људи, заклао се ономадне посл® подне. Чича Стојан је био врло вредан човек, али у последље време таш> је осиромашио, стародавном српском граду Скопљу,

Из српског света Тали.јангаш коноулат у Скопљу. Талијанска влада закључила је, да у РЛавНом месту косовск@г вилајета,

да је м®рао кућу зздуживати и жену послати- у фабрику да зарађује себи и њему хлеба. Како га и она није могла по«оћи, јер се илата по 2—3 месеца не издаје, пао је у очајање и не могући даље трпети невољу и беду решио се на самоубиство' и заклао

кризе, удешавају „посете," тра-1се ножем, кејим Је радио, же се „поверљиви састанци," У Велика незр ®6а. Онома'1 |е један

поднаредник за потребним бројем послуге спроводио један трансоорт барута путем Гбрњи Милановац.—Крагујевац. На томе путу наиђе на кулучаре, који супокрај пута наложили ватру. Да се ме би десила кгаква несрећа, поднаредник нареди' да се довече, бмће сутра ва вече'. Тек |ватра угаси. Како сељаци не хте-

стављено радижално мшмистарство. Али што пије било јутрос, биће довече, или, што ее буде|

доше послушатш наредбу, изродм се свађ-а између војника и сељака^ Поднаредвик увређен оваквом нсгослушношћу, нареди војницима, те- они

постави свој "' жонсулат. Осим тога постоје у Скоетљу од дуже времена руеки и аустро-угарски коиеулат. За талијанског кошула одређен је маркиз- Сорања, који ће се наскоро кренути' на своје место. Ингбрпелација д-ра Квеки& и др. Д-р Квекић, српски носланик у бечком парламенту, потпомогнут још од двадесеторице нооланика, интерпеловао је у уторак 18- фебр. мииисрапредседаика Кербера и рекаоје „Код ц. и кр. морнарице: у Пуљу има^ око 200 Далматинаца, х-оч. поморског арсенала такође мнаго- радника, који припадају вери правосдавној. У ц, и кр. пешачки пук, који гарнизонира. у Пуљу, увршћује се сваке године много Дш1 'МатиНаца,, од којих их има доста православне вере. Осим тога има доста официра монарских и дру-

гих у Пуљу исте вере Православни

ствар је ту, готова,. спр(-мљена г само да илане. Та за Бога, крша је ту, сигурна, готова; ето, и у новинама пише. И. так.0 се ОД данас ДО сутраЈ употребе оружје. У тучи, која је наОД недеље ДО недеље- И ед ме-; стала, д®а су сељака остала мртваи свеште№и;К у П ероју: ичв Једном.месечно у; Пуљ, да у звета-николајевској капели служи литуртију. П.4|.;ој је два сата, колима удаљвн од Пуља; 1 па се догађа, кад је рђаао време ; , да. Ј свештеник ни тога дана не може донема.ни поштанског

сеца до месеца заваркава и ла- Један Је од воЈника рањен и прен® же „радикални народ". А ак©> 'сену болницу. ГТо- резултату иатрате, листови морају сутра дан сами кризе не буде ове године,. би-|д° нећемо опширниЈи извештај себе у лаж да утерују и да јавно; ће је до године. Тек свакојако [ овом немилом догађају. признају, како су џабе дизали њу треба једнако прорицати, :' Новина. Познате је да је у свим® прашину на ветар!" једнако помињати и слутити. | уређ«ним војскама заведен ввлоси Јћиу ГЈуљ. Али баш ту И лежи зец, ШТО јТо је старински рецепат и ста-!: педскп спорт ради лакше службеир!« ни брзојаввог звања, па у хитним је та прашина врло потребна ра отрцана тактика, којом се ; маневрисању. Како наша држава н@1 случајевима, ако болвсни« треба свенашим радикалним министарским браћа радикали. срећно и садај, може да својим материјалниу Сре- ; штеника, не може му овај доћи вити кандидатима. Они се ТОМ пра- служе. * ствима набави потребан орој вело- га причестити. ГТод оваким прилнка-

шином врло згодно служе, и она им је до сада више иута дивно помогла. А ко би рекао?! Прашина, видите, али браћи ра-

Дакле, ОНО често измишљање ; сипеда за шумадиеку дивизију , то је и пуштање гласова о кризи није - командант дивизије, г. Рашић. пре-

СЛучајНО, није нехотично, већ С дузео, да ову тражњу попуми на планом удешена лагарија, да сејдруги начин. Међу активним^и р« дикалима ипак чешће згодно | заварава нестрпељива војека ра~ зервним официрмма има доста вепослужи. ! дикална. . лики број, који би о свом трошку Ствар је у овоме: Радикална ! Али овај пут могу ..Одјек а и набавили велосшиеде. С тога се г. војска у унутрашњости често „Уставна Србија" слутити кри- командант обратио неким фабрикама постане нестрпељива. Досади се зу до миле воље, лако је на- велосипеда и тражио од њи.х. неке и ? бој вечито погледати према | слутити неће. А радикална вој- олакшице у цеии с тим, да.ће фа-ј Београду, ишчекујући телеграм ска из унутрашњости дуго ће брике моћи према пријављенсш броју | Наши саставили владу." Оне- погледати још, док јој стигне велосипедиста лиферовати преко сто; мили и њој ићи вечито за вој- депеша »нашидошли.« Јер како велосипеда. Кад стигну пробе, одре -ј —:.сковођима, који једнако доби- ; сад раде радикални првенци у ђена ће комисија узети најбољи си -ј Ј -уоаи манистар, Внте о економском јају политичке батине и који као Београду, Дунавом и Савом про- стем, апотом:ће дивизи.ја испоручити ; наложају Сибирнје. Министар Вите пенсионари вечито шпартају тро- тећи ће МНОГО воде, ДОК куцне потребан број на исплату;. Како ће ноднео ]е цару В1.ИК0ЛП П. чзвештај

ма веома, ја потребно,. да се _у Пуљу оснује; место мрнарског капелана.. Стога нотписанп стављају ову интерпелацију: Да ли је Ваша преузвишеност вељна, са љ. п.р. ратним м.инистром, учинити сходао да се у Пуљу што пре оснује место мрнарског капелана за прииаднике цркве источно-иравославие?"

И ј словексцог света

Дневник ОаЈс Цољског од Д. Лнухћина (39) Не могу рећи да се смрти много бојим. А и вреди ли бо јати се је кад очекује иста судбина и оне који је се не боје као и оне који је се боје? Имао сам друга ко]и се смрти јако бојао, те је свој живот до ситница био удесио. Знало му се тачно и одређено шта ће ручати, а од легања у постељу нигда се ни за пет минута није задоцнио. Измерио је био најтачније колико је корака од једног до другог угла у његовој башти, па кад се изјутра шетао, ударио би ногом о неку стару липу на крају извесне стазе, што је имало да значи да јена-

вршио утврђени број корака. Али је и покрај све ове опрезности умро пре него му се навршило четрдесет година. Моја тетка Авдоћа Марковна од срца се смејала овоме његовом непрестаном страховању. —■- Па зар није глупо толико се бојати, обично му је говорила без многога околишења. Кад одлазиш из Москве у Петроград обучеш се па легнеш у кола, а пробудиш се у Петрограду. Тако ти је исто и са смрћу: овде заспимо, а тамо ћемо се негде пробудити. Сама Авдоћа Марковна ничега се није бојала, није се обзирала ни на каква правила, па је доживела осамдесет и пет година. Али је и она најзадумрла. Кад људи хоће да прикрију плашњу од смрти обично веле како се не боје смрти већ зазиру од му-

ка што долазе пре смрти. Мило | Побожан сам човек^ али ниим је понављати познату изреку: ј сам довољно побожак; Читао

Се п 'б(; ра<а 1а тог!:, ( јш т'еИтауе-, сез* 1е пкшпг". То је само врло провидно- лукавство. Муке не доноси собом смрт већ болеети којима врло често није свршетак смрт. То су ми казивали многи лекари, то еам и саа видео кад сам се десио при смрти свога јединог и межно љубљеног брата. На неколика часова пре смрти дисање му је било одмереније, његово лице мирније, те сам чак оживео неком надом. А баш кад је хтео умрети погледа ме зачуђеним, упитним погледом. На лицу му се и после смрти све док му нисам склопио очи огледао истоветан израз, Хтео сам га запитати: »Чему се чудиш, јадни мој*Саша? Чудиш ли се ономе што си видео, или томе што ништа не видиш?«

еам оне славне писце; за које иостоји у ствари само. оно што се може ружом ошш&ти; али и. ирема њима нисам постао довољно побожам. Међу тим сам се и покрај, свкх наука и свију књига уверио, да свака човечја душа верује у своје вечито трајање. Тако нам једнако страшљиво и тихо шапуће неки унутарњи глас. Тај је глас ла^ ућуткати доказима разума и науке, али се не може уништити. Који пут постаје он гласнији те му се људи несвесно покоравају готово и против своје воље, (Наставиће се.)