Мале новине

са свога пута у Сибирију, из кога доносимо ово место : Кад се пропутује овом железницом с једнога краја на други, мора се човек зачудитп величанственим димензијама овога дела, које је започето пол владом цара Александра III, а свршено под непосредном управом Вашег Царског Величанства. Импозантна величина свршеног посла така је, ла се морамо задивити. Нико сада не нориче свеопшту важност лепе сибирске пруге ; она се признаје у туђини исто тако као и код нас. Везујући непрекидном железницом Јевропу с Азијом, ова пруга преставља универсални провозни пут за трговачку измену између Истока и Запада. Кина, Јапан и Кореја, земље, у којима има на милијарде душа, а које се данас јављају у међународној трговини са пословном цифром од преко 600 милиона рубаља ставиће се овом железницом, која ће учинити трговање и бржим и јефтинијим, у уже одношаје с Јевропом. Јевропска индустрија, која је достигла висок степен развитка, тражиће сировине на Истоку. Захваљујући сибирској железници тражиће се у овим земљама више јевропских индустријских производа, а индустријалци|и капиталисте јевроп наћи ће пространо ново земљиште за ис.траживаље и исцрпљивање природног богатства источних земаља. Азијски Исток био је све до наших дана скоро непозната земља јевропским народима, повучен течајем хиљада година у осамљен живот, те је остао туђ западној цивилизацији и створио своју цивилизацију националну. Железница. сибирска отвара Јевропи приступ у овај свет, који је до сад био изолован и доводи је у дотицај с народима монголске расе, који броје на милијоне душа. Заиста је тешко предвидети промене, које ће донети приближење жуте расе белој, али је ван сваке сумње да Русији припада озбиљна мисиЈа на Истоку у питању овог приближења. Осим своје светске улоге, железница сибирска донеће као локалан пут, многобројне користи Русији; пространо унутарње тржиште отворено је руској индустрији; сувишак становништва јевропске Русије наћи ће излаз у простране сибирске крајеве удешене за колонизацију; исцрпљивањг минералног богатства Сибирије, повећање њезиног становништва и развитак индустрије нојачаће продиктивну снагу Русије, а сама Сибирија постаће моћан чинилац напретка п цивилизације.

Из Балканије Руменокз школе. По извештајима румунских листова, у румунским трговачким школама у Солуну и Јањини установиће се и трговачки музеји, у којима ће бити изложени разни производи из Румуније. Румелијски вилајети. Министарство правде послало је Порти списак председника и државних тужилаца прво степених судова и апелација ради царске потврде. — Из Царове јављају да су војници, који су под командои поруч. Хасан ефендије отишли били у потеру за хајдуцима, заробили њих дванаесторицу.

Чешки пооланик КлоФач у Софији , проносити гласови, да је ово бављеИз Софије јављају, да је чешки ра-|ње његово у Земуну у вези с мобидикални посланик у аустријском пар-' лизацијом аустриске војске.. ламенту Клофач приспео онамо и да : Забрањен . С иноћни број „Одјека" се саветовао са руским дипломатским ј за бр анила ј е управа Београда, те је агентсм Бахмећевим и са министром; место њега изишл0 друг0 издање . председником Даневим. Осим тога је ј Клофач конферисао са председникомј акционара. Сутра, о ов. м., у и више чланова Собрања. Клофачјеј 9 сахати п Р е иодне ' биће У зг Р ади био код министра председника Даневај банчино Ј леветнаести редовни главни 5збор акционара Народне Ванке. По-

стараћемо се да донесемо што сп-

на поверљивом ручку. Узрок одотупаве Паприкова. Како 1 . . '• . . . т , гт ! ширниш извешта] са овога збора. из СофиЈе Јављају „Келнским Нови-1 нама" и .Фосовим Новинама, узрокј Народно позориштз. Вечерас ће се одступаљу бугарског министра вој-ји по трећи пут у Народном позоног ђенерала Парикова је осим пи ! ришту приказивити Мона Вана, котања о војном кредиту и крађа из медија у три чина, написао Морис в 0Г у ;

вршена у војном магацину у селу; Метерлинк, превод с француског. Књажеву. Остали министри сумњи-, Годишаа скупштина задруге за почили су Паприкова да није строг дизање З града, моћи ће се држати у према официрима и војницима у по- недељу^ ако акционари похитају с | гледу маћедонског устанка и да му депонованим акцијама.

симпатише. 1 Добровољпи. Како т Дељи Експрес" јавља, заузимањем једнога од првака маћедонске »унутрашње организаци-

Пеноионовани оу: Милорад Гр. Гавриловић, секретар друге класе касационог суда, у интересу државне службе; др. Михаило Сгшридоновић,

Класне Лутрије треће класе 25 кола пали су на срећке број 12701 и бр. 24906 који су продати из радње Кокановића и Васића у Београду. Друштво „Краља Зечански". Господин Петар Петровић директор Кредитног заво:;а, извршилац тестамента поч. Младена Вељковића бив. трг. овд., предао је друштву „Краљ Дечански" 1000 динара, које је племенити покојник завештао овоме друштву. Хвала г Петровићу на извршењу жеље покојникове а племенитога покојника друштво је уврстило у ред својих чланова добротвора а глуво-нема деца увек ће се молити да му подари вечни покој и

је, професора Михајловског, у Лон ф ид к ^ с ок ^ подринског; др Јанко ј дону је 'већ образован добровољачки Сенкијевић физикус окр. пиротског; јлегијон, који ће отићи у помоК Ма и Д р. Ђ 0 рђ е Видаковић, лекар среза ћедонцима, чим у Маћедонији букне : ор&шкот> 0[ф _ смедеревског . устанак. Исти лист уверава, да 1е Михајловски нарочито за то одлазио . Секретар Касације. За секретара у Лондон и да је помоћу маћедон-* др\те класе Касационог суда постаског агента у Лондону успео ску- вљен је Алекса Ивковић, шеф тарифпити до сто људи. Из Софије, на ског одсека царинске управе минипротив, јављају да Михајловски није старства финансија. могао ништа учинити, али у Лондону' мисле да је то прост маневар, да би се прикрио дан устанка, који ће почети у априлу.

раЈско насеље. Дом Сиротне Деце. Г. Алекса Фотић, адвокат из Шапца извршујући тестаменат пок. Николе Крстића, бив. Државног саветника послао је Дому Сиротне Деце легат пок. Крстића у 500 дин. и тиме га уписао за члана добротвори. - Г. Ђорђе Вучо, трговац из Београда, приложио је 250 дин. — Старетељски судија београдског п.востепеног суда послао је 50 дин. и смедеревска Кредитна Банка 50 динара. — Управа Друштва за Васпитање Сиротне Деце дубоко је захвална приложницима на овим лепим прилозима, којима су себи и имену своме подигли видан и вечни споменик у Дому Сиротне Деце.

Измена репертоара. Место заказаног комада „Покојни Тупинел", уутоник 4 о. м. представљаће се у Народном Позоришту по трећи пут

Из бела света Похода страних владара уРим. Већ ]од неколико месеци се спремао та! лијански двор, да дочека руског и ; немачког цара, али као што Јављају, ' те посете изостаће. Цар Никола је с ■ пролећа хтео да одеуРим и Напуљ, ' али не може, јер је доста слаб, па I би му шкодило дуго путовање, а и оне напорне церембније, које су скопI чане са таковим походама. Цар Вилј хелм би могао издржати умор, али ј он опет, као што се мисли, зато не ; може да иде у Рим, јер је талијански ! краљ прво учинио подворење у Пе| трограду, па тек онда у Берлину, • дакле сад прво руски цар мора вра јтити посету, и тек онда може нејМачки цар ићи у Рим.

ТЕЛЕГРАМИ (4 Март)

Велика школа. У правном факултету Велике Школе постављен је за ванредног професора за кривични ноступак др. Божидар Марковић, цисар 1 |,Дона Вана" на захтев публике. министарства правде, | Утемељач. Г. Михаило Срећковићј Д°бротвори. Г. г. Коста Панђела и ђенерал, ценећи установу гимнастич -1 ^ има Наумовић, трговци, уписали ког друштва „Дугпаи Силни% коЈе! 0 ^ се за доб Р отво Р е „Душана Си.л' рог" и положили сваки по 100 ди-

је МааиЛо себи у задатак , да(

буди родољубље и гаји витештво)

?Нара. Ми радо бележимо имена свих

јдобрих људи, који од свога иметка жртвују и на општекорисна дела и

међу српском омлааином, узданицом нашега народа, уписао се ових дана» за члана утемељача „Душана Сил-|ног . Нама је веома драга пажља г. ђенерала Срећковиђа, коју и на овај ј начин указЈ 'је овом нашем витешком друштву. Хвала му! На пан ,*шаш Еучеау срећака „Кл. Лутрије" III класе 25. кола добили! Д ела прикажемо у нашем листу, треба да су ГЛаВНИ ЗГОДИТЦИ ПрОДаТИ ИЗ КО-! П0ШЉ У урвдииштву бар п° један примврак лектуре Д, С. Коена овлашћеног про- п0 М0Г У ћств У и » ва - и « ело ће им бити приказано). давца на 1 еразиЈама и то. Бр 13435ј са 12.000 дин. бр. 24.906 добио 8.00001 дин. Бр. ! 5 60 и 23.350 по 1000 дин. ј и већи број згодитака од 500, 400,ј 300, 200 итд.

^установе. Живели ,, Нове књиге и лаетови (Г. г. писци и издавачи, који желе да им

1уписали да слушају стенографски [ курс, нека дођу у среду 5. ов. мес., . ' између пет и по и шест часова *по СоФИЈа. Говори се да су Цон- г подне, у зграду Народне Скупштине. чев и Јанков пуштени у слободу

Еоло је у својој 5. свесци од 1. марта, осим наставака ранијих ствари, донело још ове радове : „Нека• зана љубав«, песма д ра Боже С. НиСтенсграФоки куро. Сви који' су се ; колајевића ; „Ашиклије". песме Османа С. Ђикића ; „Краљевич Марко", словеначка песма А. Ашкерца; „Јозеф Холечек" од Џ.; „Научнички глас после пута грофа Ламздорфа",

и да се налазе у Софији.

ЈЗеогр

адске веста

Аудијенција. Г. Андра Милосављевић, главни надзорник државних до бара, имао је част 1. ов. м. бити примљен у аудијенцију од Његовог Величанства Краља. Бави се у Земуну. „Најес Винер Журнал" јавља, да је шеф аустриског војног санитета Уријел стигао у Земун, где ће се подуже бавити, па вели, да су се услед тога почели

Дар^ки Фотонластикум. Од 2. ов. м изложена је нова серија слика у царском фотопластикуму. Слике престављају велике француске пристанишне вароши Марсељ, Буљон и Лијон. Све су ове вароши од велике трговачке користи. Особиго је од интереса видети велико трговачко и ратно бродовље као и онај бродовски саобраћај. И остали су снимци од интересантности. С тога препоручујемо нашим читаоцима ову интересантну серију слика. 35,000 и 8,000 динара главни згодитци на данашњем вучењу срећака

од —р ; „Писма из Загреба". И у овом броју има: књижевне оцене, књижевНи летопис и белешке. Архимандрит Мелентије Перови^ војвода шумски 1835—1887. Написао С. Т. Г1. (са сликом). Сарајево. Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића 1903. Цена ?

Огласи за „Мале Новине" примају се по најумеренијој цени.