Мале новине

Тедефон Пере Тодоровика 13С

БЕОГРАД, УТОРАК 18. МАРТА 1903. ГОД.

Телефон уредеиштаа 226

ЦЕНА ЛЖСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годииа! 6 мес. I з мес. 18 нин .ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Година! 6 мес. 1з мес. 40 ДИН.|^20 дин. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I з мес. 3° кр. ј 15 кр. | 7-50

БРОЈ е ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА Г1РВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Жетит ред 10 и. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П® ПОГОДБИ ПРИПОСЈ1АНО ©Д РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 76

К1Е1НЕ ттиж

Директор и г.ласник Н Е Р А Т0Д9Р0ВМ1

1Е РЕТ1Т Ј01ЈВНА1

ГОД. XVIII

Посластичарсној радн>и ЗОсифа Пангеппћа ПОТРЕБНА ЈЕ ЈЕДНА ГОСПОЂИЦА ЗА ДУЋАН и ДђЛ ШНГРТЛ ИЗ ДОБРЕ КУЋЕ 98

Дагметар Фармацкје нежењен, са добрим сведоџбама, може одмах добити место У КРАЉ. СРПСКО ДВОРСКОЈ АПОТЕЦИ Мијаипа Викгорокића БЕОГРАД — ТЕРАЗИЈЕ

4Ш4Ж& За женско одсло ф ф ф Из првих светскизс Фабрица ф У ЈЕДНОЈ БОЈИ метар по дин. 1,70, 2,2 ,ђ0, 2,70 3—,.а,20. 3 .50 4,—. 4 ,50. 5,6,—, 6,50 до 10,—. ДЕЗЕНИРАНИХ метар по дин. 1,30, 1,80, 2,90, 4,—, 4,50, 5,—, 5,50, 6,—- до 8,— и са ПРУГАМА метар по дин. 3,50, 4,—, 5,50 и 6,— дин. ♦ Прибора и украса «®» за израду женског одела, као : ф Свиле, аплицадије, кроазе, Ф \?лордина, д^гмета за Украс и т. д. <* ДОБИЛА ЈЕ У ОГРОМНОМ ИЗБОРУ Мануфактурно платнарска радња Ш МилошевиМа и Жомп. пређе ранцовиЋ и ђ^лцови ћ Београд, Кнез Мих. ул. бр. 31. На захтев п. муштерија из унутрашњости шаљемо мустре бесплатно, а сваку и најмању поруџбину извршујемо тачно и одиах. 82

—(2^*^53 РАСПРОДАЈА Пошто у мојој терзиској радн>и имам готовог свештеничког одела као: џубета, ман тије, расе, полурасе, капе, појаса и остало што припада свештеницима. Тако исто имам: готовог одејања црквеног, као одежде стофане, кадифених, епетрахиља, стихара, наруквица, појаса, дархе за путир, ваздух, ђаконских стихара од беле француске стофе са ораром и наруквицама. Сво одејање црквено израђено је са финим златом. С тога коме од господе свештеника и цркве шта буде требало, нека се из= воли обратити меии лично у Пожаревду. Стојан (Стока) СтеФановић, терзија.

УГУНОсЈЦЗУс!

Б60РРЛДСКА СК^ПОЋА Свака престоница има својих нарочитих потреба, па према томе и престонички грађани сносе и нарочите терете. Па и наша српска престоница, Београд, има својих и нарочитих и неодложних потреба, те и њени грађани морају сносити нарочите терете. Да би српска престоница била уређена и улепшана онако, како и доликује једној независној Краљевини српској, да би престоница српска била огледало целокупне Краљевине Србије па и свега Српства; да би Београд у истини био преставник српскога Пијемонта, и донесен је закон, којим се у Београду заводи општинска трошарина. И то је било сасвим умесно и право. У другим срећним држазама пела земља потпомаже развитак, унапређење и улепшање своје престонице. Ми смо и сувише „демократи" да бисмо се бавили итаквим „ситницама" целокупног земаљскога угледа. Ми смо толико „родољубиви," да смо готови запалити читав Београд, кад је у Скупштини било речи да се у срцу Србије, Београду, подигне једна велика болница свесрпска, која би послужила као основа за клинаку српскога университета!... И у таким околностима јадни Београд српски морао је бити упућен сам на себе. Његови ста новници морали су чувати образ и углед и целе Србије и целога Српства. За Београд је уведена трошарина општинска, коју су сносили само Београђани, да би осветлали образ Србије и Српства. Том мером и ако није учињено све за српску престоницу, ипак је учињено много. Али је у исти мах стављена и једна огромна и несавладљива сметња Београду. Београђани су све то трпељиво сносили и сносе, па ће и сносити. Они све то чине у име онога гласа, у име онога угледа, који треба да има престоница српскога Пијемонта. Али свему има граница. И нај боља воља, и највеће пожртвовање имају међа, преко којих се не сме даље ићи ако се неће да нанесе осетна штета угледу ствари којој хоће да послуже и интересима оних, који имају да поднесу жртве и за тај углед и за своје личне интересе.

Упућен на сама себе, без икакве потпоре целе земље, Београд је постао тако скуп, како сразмерно није скупа није ни једна престоница јевропска. Последица те несразмерне скупоће било је ово: док у свима јевропским престоницама јачање становништва нагло расте, дотле се оно у Београду једва и опажа. На против, могло би се рећи да услед неразмерне скупоће општинске трошарине Београд у становништву опада, да се осетно расељава и губи Од таквога стања ствари нико нема интереса, ни Београд сам, ни Србија, па ни Српство. Па ипак о томе факту нико није водио нити води рачуна. А Београд све више и више опада у становништву, његови грађани све више долазе у неприлику за материјални опстанак, а ипак, покрај свих тих великих жртгва,- које су доносале и доносе огромне приходе, Београд једва да је за толики низ година учинио и стопу напретка. Па ипак се све трпело и ћутало у име некаква родољубља и угледа српске престонице. Али су последњи дани загорчали. Скупоћа последњих дана прети озбиљном опасношћу и угледу и опстанку Београда, а оци општински за то ни мукајет! Докле се у многомилијуним престоницама јевропским дижу читаве буне због поскупелости дивљачи и пернате живине услед општинске трошарине, докле се у Румунији цео један парламенат троши и ломи копља док није постигао укидање општинских трошарина, дотле наш општински одбор, преставник српске престонице, дрема, ћути и не мисли ни о становницима Београда, ни о напретку, развитку и улепшању његову. Од како је за београдску општину уведена трошарина, Београђани су поднели и подносе огромне жртве, а Београд није тиме апсолутно ништа добио. Место да је скупоћа незнатно порасла, она се попела до несразмернихграница, непрестаним повећавањем општинске трошаринске тарифе. А за све то Београд није добио ни једну од најпречих и за здравље најпрешнијих потреба. Скупоћа је данас достигла у Београду такве размере, да је не може издржати ни иоле осигуранија породица, а камо ли сиротиња. Па ипак за то наши