Мале новине
Свима земаљскмм властима заповедам да по њему поступају, а свакоме да се њему покорава; вама свпма шаљем Свој Краљевски поздрав препоручујући милу Отаџбину нашу заштити Свемогућега Бога. Дано у Београду, у Нашем Краљевском Двору, на Влаговести 25. марта ШОЗ год. ллшлнкл?
С. Р.
сјв_ спмс О питању цркве Св. Спаса у Скопљу „Цар. Гласник" донео је овај чланак: Проучивши и на самом извору ствар о пркви Св Спаса, и упознавши се с главним тачкама тога питања између једне и друге стране, овде у Цариграду, потребно је, пошто смо, донели у посдедњем броЈу нашега лисга патријархово писмо о коначном уређењу овога питања, да кажемо оно што се може казати. Прво је потребно рећи неколико речи о томе, какоје та ствар ишла 01 почетка па цо данас. Какоје та ствар, у главном, ишла преко нашег одговорног уредника, ми смо у стању о томе дати најпоузданије податке, нарочито за последњих пет година. Питање о цркви Св. Спаса, као што је познато, искрсло је раније, пре 12—13 година, због реда службе у цркви. Да би се та ствар извела на чисто, о питању службе водили су се непрекидно преговори, с једне и с друге стране, с великом променљивошћу, тако да се није никако могло доћи до коначног уређења тога питања. Пошто се све, што се могло, покушало да се учини у интересу наизменичне службе, а све без ика- ј ква трајна успеха, дошло се на ми-; сао, као једино излазну, да се оба' крила потпуно одвоје, једни на једну,' други на другу страну, тако даједниј задрже за чисто своју потребу цркву I Св. Спаса, а други да подигну нову, ј носвећену Св. Мини, и то, да ми за- ■
у Скопљу, уговорено је да му наша општини остаје црква Св. Спаса, а овај ОТПутовао СИНОћ у Пратњи страна даде две тисуће наполеона, с : њима њено имање. ■ ПОЛИЦИСКИХ агената. тим да њихова нова општина за пет : Ми и наша скопљанска општина, : „ стотина наполеона од тога новца по-: сто ј И мо сад пред готовим чином, јер ЦарНГрад. <Јвде Су приспеди^не црквицу, а од интереса оста-1 се каЖ у они, решења не поричу: ли немачки принчеви. У ЈИЛДИлога новца, тисућу и пет стотина еигилијарно писмо треба да остане Зу ИХ је Султан Срдачно ПОЗДранаполеона, да се издржава та нова у онази. Пристајући потпуно уз то ВИО. Порта је ИЗвештена да је црква и њен свештеник. На основу начело, у овој прилици, ми и сами с Русијом једновремено И Ауоваког уговора, само се по себи ра- налазимо да треба дословно учинити = а учинила 03 биљне пре^зуме да имање цркве Св. Спаса остаЈе како налаже патријаршија. А то је: 1 г> л • ^ 1_ нашој општини ; иначе, она сума од З на се врло добро да црква Св. Спа-: ставке У СофР1ЈИ због маћедОНтисућу и пет стотина наполеона не са , К ао зграда и забачена положаја, ј ских КОМИТета.
би се давала, кад би њихова општина имала од чега издржавати цркву и попа. За ово прелазно време, докле се не подигне црква Св. Мине, уређен је био ред службе у цркви тако, да они месечно имају три службе, а ми једну, и да они од црквеног имања, за то прелазно доба, узимају две трећине прихода, а ми једну трећину, као и то, да ми имамо у цркви једнога старатеља црквеног. Под овим условима дошао је архимандрит Фирмилијан у Скопље. Ово довде што је казано, ради умирења духова, потребно је да се зна.
не вреди стварио много, док имање ; њено вреди више од две тисуће и ј пет стотина турских лира. Патријархово писмо наше је људе узнемирило, али то не треба да буде, јер и мање није нашој општини одузето.' важена је оставка министру спољних У 7. тачди поменутога писма јасно послова г. Сими Лозанићу, а за зас стоји, што се црквеног имања тиче, тупника министра спољних послова
Јззоградске аеети Уважана оотавка. Под 23. о. м. у-
да се оно имаподелити „општим споразумом и пристанком." Овде софизми не помажу. Оно је јасно као дан: на што наша општина пристане, после накнаднога г споразума, на то једино њихова општина има право. У осталом, пошто је патријарх од наше
После неколике године, пошто је ст Р ане сазна0 да поменуто имање митрополит Амвросије премештен'"/^ Чини Т0ЛИК У С У М >> он Ј е послао наБитољ, нађено је за корисно да се Р е ђ ење Д а се учичи према „општем
за скопљанског митрополита произведе архимандрит г. Фирмилијан, под условом само се по себи разуме, да ранији уговор остане. Поштојеарх. Фирмилијан посвећен на онамошњега ј митрополита нашега, самоје по себи I ј долазило да се поменути правоваља- ( ни уговор изведе у дело. После мно-'
споразуму и пристанку.' Само тако настаће хришћанска њубав и мир у оба крила једне цркве.
ТЕЛЕГРАМИ
(25. Март)
постављен је министар грађевина г. Павле Денић. Пова влада. Њ, В. Краљ уважавајући оставке које су му поднели досадашни чланови владе, благоволео је под 24. о. м поставити: за преседника министарског савета ђенерала г. Димитрија Цинцар-Марковића, за министаравојног ђенерала г. Милована Павловића, за министра унутрашњих дела г. Велимира Тодоровића, за министра правде г. Антонија Пантовића, за министра граћевина и заступника министра спољних послова г. Павла Денића, за министра финансија г. Милована Р. Маринковића, за министра просвете и црквених послова г. Луку Лазаревића, и за министра народне привреде г. Љубомира Но
гих међусобица и с једне и друге I Ј| ОН д ОН> Министарство СПОЉ-1 стране, очинска Је брига Једне и дру- ј , . , 'ваковића, досадашње министре.
Стављени на раоположење. Указом
да подижу ту нову цркву своме све-, титељу. На основу овог уговора и (
држимо цркву Св. Спаса, а они да [ ге стране била да се то учини. Да! НИХ послова ПОТВрђује, да ће | би се ствар извела, тобоже, нанео-| к Р аљ ЕдварД приспети у Паризј Њ. В. Краља од 24. о. м. стављени спорну чистину, патријаршија је сла- [ 2. маја ПО НОВОМ И да ће тамо ! су на расположење: председник дрспоразума, постављен је за админи- ла своје изасланике и на основу њи-! остати два ИЛИ три дана. јжавног савета Ђорђе С. Симић, потхових исказа а без нашега знања, ; председник државног савета ђенерал послато је познато сигилијарно пи- еапољски ЛИСТОВИ ДО-; д нтони ј е Богићевић, и чланови дрсмо којим се кани коначно уредити ; носе Д а ј е на ОСНОВу ОДЛуке 0 : жавног са ета: Пера Велимировић, то замршено питање тако, да нашој': ИЗ ГНању руСКОГ ПОДаника Гоца ,'др. Михаило Вујић, Светозар Мило-
стратора митрополије у Скопљу архимандрит Фирмилијан, садањи митрополит Фирмилијан. За накнаду одвојеноме крилу православне цркве
ПОДЛИСТАК
^едко ЈСророчакств®
(историски роман из српске прошлости)
књига II.
(6о)
Скупштика
17. „Владалац путује дејствује"! Шт« се тиче закона о Скупштини, по договору и саветима Грујићевим, Стевча прими измене, које је у овом закону Скупштина учинила и потврди га као намесник књажев/ За адресу, коју је Совет био упутио Александру Карађорђевићу, ни Стевча није могао ништа учинити. Онје наредио, по жељи скупштинској, да се притворени Советници строго испи таја, али ни ти испити нису до-
нели никакве ресултате — адреса се није могла нигде наћи! Тако је ето књажевски намесник Стевча поступио према овим захтевима скупштинским, који су изазивали толики немир и зада вали толики страх. Али сва изненађења 13. Јануара још нису била исцрпена. Тога дана пред мрак Стевча је добио једну депешу од кнеза Милоша, која га је бацила у највећу бригу. Те је депеша дошла лично од кнеза из Неготина а у главноме гласила овако: »Одмах неодложно да узмеш на испит преседника Совета, Вучића, којије дао повод за скупљање силнога новца за споменик Карађорђев и да извидиш где је сад тај новац и шта је с тим. У опште да предузмеш све потребне мере и да радиш непри-
страсно и строго по закону до мога доласка«. Стевча се нашао у великој неприлици с овом депешом. Нити је могао потезати Вучића на одговор за ствар, којани по чему није могла бити кажњива, нити му је опет лако било непослушати заповест Милошеву!.... У тој неприлици књажевски намесник позове на договор свога секретара Јеврема Грујића. После подужих саветовања њих двојица реше, да ту депешу кнежеву сакрију и да по њој ништа не предузимају. У том смисли наређено је било и дотичном телеграфисти, да о тој депеши никоме ништа не казује. Најзад, 1З. Јануар био јекобан и за тадашњег црквеног поглавара српског, за познатог Ми трополита Петра Јовановића, човека, који је дотле играо ве-
лику и видну политичку улогу у Србији, али коме је сад био већ дошао крај и куцнуо последњи час његовом политизирању, јер је и онубројаван у противнике династије Обреновића. Тој династији сад је свитала светла рујна зора! Природно је било да се митрополиту Петру — смркне! Иаравно, као политичару и митрополиту српском!... * Митрополит Петар Јовановић спада у ^истакнутије личности наше новије повеснице. Пореклом, он је био из српске Војводине. Родио се у Илоку 18. Фебруара 1800. год. где је и основне школе свршио. Више образовање текао је у Сегедину. и Карловцима сремским, где је свршио Богословију и после био проФесор карловачке гимназије више од 10 година. (Наставиће се)