Мале новине

И противу избора председника општине балајничке и противу избора председника и кметова општине александровачке изјављене су жалбе; ну, цок је у жалби против првог избора као један од разлога због којих се поништај избора тражи, изнет и тај: да азбучни списак није исправан и уредан; у другој жалби тогаразлога није било. Државни Савет, ценећи наводе жалбе, нашао је, да је поменути разлог прве жалбе умесан, јер је азбучни списак мењан и у очи самог избора, што је противно чл. 24. закона о општинама, по коме се измене у овом списку могу чинити само до на један дан пред општански збор; — а за наводе друге жалбе нашао је да су неумесни; — с тога је својим решењем од 7. ов. месеца Бр. 147оизбор у општини балајничкој поништио, а решењем од истог дана Бр. 1455 другу жалбу одбацио као неумесну, не упуштајући се даље у оцену правилности ових из бора, јер му за то не даје права, нити му то у дужност ставља и један пропис закона о општинама. —- Јасно је, дакле, да у раду Државног Савета.нема никакве грешке, као што се у поменутој белешци погрешно твр ди, а Државни Савет оба избора решио је строго по закону и имајући у виду само прописе законске, а не и то: ко је иза бран, као што се хоће поменутом белешком да престави. Из канцеларије Државног Савета од 21. марта 1903. године, Бр. 1926.

вбршило се!... Оно што се тако дуго слутило. нагађало, предсказивало и очекивало — најзад је и извршено — Господар земље рекао је Своју велику и моћну реч! Али каква је огромна разлика између онога што је трубила и злурадо ширила по народу наша жалосна опозиција, и онога што се десило у истини!.. Прорицани су најцрњи дани реакције и тираније, притиска и

ПОДЛИСТАК

Једко Дророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (61) 17. „Владалац путује — Скупштина двјствује"! 1831. године пређе у Србију и постане секретар књажевске канцеларије. 1833. године примио је на се монашки чин, али је и пре тога радио на црквеним и духовним стварима. Тако он је радио на уређењу наше Конзисторије и наше Богословије, удешавајући да професори Богословије и чланови Конзисторије и окружне протеимају сталну плату. Како рекосмо, 1833. године примио је монашки чин, а ири свршетку те исте године

насиља — Предсказивано је како ће бити угушене све слободе, уништена правда и законитост, слишћена цела уставност српска! Ширене су свакојаке клевете и потварања, трубљени су најцрњи гласови, како ће на Србију наићи тешка ноћ мрачне тираније, којој се крај догледати не може!.... То су ето прорицали и износили наши бандоглави слободњаци из „Одјека" и других опозиционих листова. Укидање Устава истицано је као готова и већ потпуно спремљена ствар. А шта је било, шта је дошло у истини? Сад је ствар свршена, дело је пред нама и више се не може извртати! Па шта видимо у истини, место свију оних слућених и прорицаних страшила? Је ли нестало устава? Је ли он уништен, оборен, или бар једнострано измењену појединим одредбама својим? Не, вала! Устав земаљски није дирнут! Он стоји и сада цео и неповређен, у пуној снази и сили, исто онако као што је био, кад је створен и у живот уведен. Уништени су само они ш гетни и опасни закони, које је прошла владавина измамила и створила чисто и једино за свој партиски рачун и интерес и којима се у последње доба тако несретно користила, да своју странку ојача, а да земљи и народу нанесе тешке штете и несреће које се најбоље огледају у жалосним и крвавим нередима ономадашњим! Уништене су управо оне опасне бусије партиске, које су политички себичњации препредењаци полако, шеретски и поистија били припремили за се, да одатле после могну из заклона и сигурности што жешће јуришати на неприкосновена права крунина и на све оне светиње земаљске, које сви срећни народи држе на највећој висини и чувају од свију повреда. Дакле, Уставје остао, али су уништени неки закони, који су цариградски патријарх поставио га је за архијепископа београдског и митрополита српског. Ту отпочиње виднија политичка у лога овога политичара у мантији, чија се политичка историја сада завршивала. И ако је имао да захвали поглавито кнезу Милошу, што се дигао на тако висок положај и то у младим годинама својим, митрополит Петар ипак је доцније ступио у ближе везе с Карађорђевцима, и мало по мало са свим прешао на њину страну. Када су настале живље агитације против кнеза Милоша, и када се почело скоро већ отворено радити на његову прогонству, митрополит Петар био у присним везама и пријатељским односима са свима главнијим противницима кнежевим, који су га рачунали за свога врлог прија-

били донесени као извођење и примена Устава на практици. Па и ово је учињено из велике и тешке нужде и потребе. Господару није било лако, да се на ово реши. Он Сам највише жали, што је до тога морало доћи. Како тужно одјекују оне Нзегове речи у прокламацији, где вели, како је Он „много лепих нада полагао на данашњи Устав," који је сам, добровољно даровао народу Своме." Али проклети црв партизанства није дао да се те »лепе наде« и на делу остваре. Кадје дошло до примене и извођења Устава, радикални партизани искварили су све, јер су створили законе, који нису били удешени за потребу и добро земље, већ за потребе и за успех радикалне партије. Природно је да такви закони нису могли опстати и Господар земље био је позван светињом Своје велике владалачке дужности, да их уништи и од њих земљу ослободи. Он је то и учинио — и српски народ биће му за то вечито благодаран!.... И тако — свршило се! Хтели сте Устав, господо опозиционари, и ево вам Устава жива и здрава, читава и неокрњена ни у једној запети својој. Хтели сте Сенат! — ево вам и Сената ! Ни он није ни уништен, ни окрењен као установа и ако је лично уверење меродавиих чинилаца, да се Сенат на делу показао као установа, неподесна за Србију и за патријархалне појмове народа српског !... Дакле, начелно, у погледу уставних права и слобода, све је остало онако како сте ви хтели и желели. Али, ах ! Промењено је и поништено само једно : — поништене су оне бусије и заседе, које сте ви тако мајсторски били подигли, да иза њих сербез гађате горе, куда се никад не сме гађати и нуцати у једној у ставној земљи !... Угнездили сте се били у Сенат и Савет државни и заузели друге важне позиције службене, теља. Када се оно, пред прогонством кнез Милошевим, бејаше побунила крагујевачка стајаћа војска и пошла у Београд да тражи свога кнеза Вучић је морао излазити пред ту војску да је заустави и онда је са собом повео и митрополита Петра који му јејако помагао да узбуњене војнике умире и да их склоне на полагање оружја. Од тога доба митрополит Петар сматран је као противник Обреновића. За владе Александра Карађорђевића он је играо видну и истакнуту улогу, али баш то његово велико мешање у политику и чинило је, те међу своју подручним свештенством није имао онога ауторитета и оне љубави како би то требало да буде код једног поглавара црквеног. Заузет политиком. митрополит

па сте мислили да вас одатле нико никад више не може покренути, и онда сте од јучерашњих мирних и лојалних грађана на једаред постали политички дивљаци и пеливани, којима ништа више није свето и узвишено и који мисле да могу чак и самој круни показивати песницу и пуцати јој прстима под нос! Е, извините, господо опозиционари! — Преварили сте се!.. Ваше су бусије и заседе порушене и сад изволте на чистину!... Мало вам је у овој"земљи, и то мало је вама , који сте све имали и све захватили ! У вашим бестидним „органима јавности * попели сте се вбћ на главу свима и свакоме ко није с вама. Влада, владалац, престо, круна, туђа част и образ све је то за вас постало предмет руге и клевете. И све то било вам је још мало хоћете још нека већа и шира права и слободе. Дивно, господо опозиционари. Слобода је лепа ствар. Али ви, мајчини слободњаци, изволте сад амо к нама на чистину! Изволте из тих топлих и сигурних саветских и сенаторских заседа к нама на отворено поље политичке ветрометине, да се одавде заједнички и у једнаким околностима боримо и зборимо о слободи! Да, да, г. г. Ђоко Симићу, Пашићу, Вујићу, Велимировићу и остала јуначка гардо „сло 6 јдњачка", изађите амо да вас видимо какви сте јунаци, кад не стоји за леђима топла сенаторска и саветничка фотеља ! Дакле, са вашим заседама свршило се! Какви ћете бити јунаци на отвореном пољу часне политичке борбе — идемо да видимо! Ј1з сррског света Главна скупштина Савззл срп. земљорадничких задруга. Савез српских земљорадничких задруга у АустроУгарској (Као задруге), држаће у среду 7. маја 1903. у 9 сати пре подне у Вуковару (Срему) VI. редовну главПетар није могао да посвети цркви онолико времена и рада, колико су то захтевале ондашње прилике. То се осећало међу свештенством, па чак и међу паством. Уз то митрополит Петар био је доста слободан у свом приватном животу, па и то је удило његовом првосвештеничком угледу. У народу се говорило, да митрополит не мари за цркву, а већина тадашњих протојереја долазила је у сукоб са својим црквеним поглаваром. Окружне проте често : су бивале самовољне и код самога свештенства чешће се јављала разузданост. Па ипак све је то падало на главу митрополита Петра и њега су сматрали као главнога кривца. (Наставиће се)