Мале новине

ну скупштину са овим дневним редом : 1. Отварање и конституисање главне скупштине. 2. Извештај управног одбора о раду и полагање рарачуна за год. 1902. 3. Извештај надзорног одбора. 4. Одобрење биланса и решавање о давању разрешнице управном и надзорном одбору. 5. Избор почасног председника и тројице чланова за управни одбор. 6. Избор петорице чланова за надзорни одбор. Земљорадничке задруге, које су чланови овога Савеза, имају у својим главним скупштинама бирати изасланике и дати му изборни записник скупштинске седнице, у којој је биран. На главној скупштини Савеза могу присуствовати и задругари појединих задруга, као и друге позване личности, но само са саветујућим гласом. Главна скупштина Централне Каоз орпоких привредних задруга. Централна Каса српских привредних задруга (као задруга) држаће у среду 7. ! маја 1903. у 11 сати пре подне у Вуковару (Срему) VI. редовну главну скупштину са овим дневним редом: 1. Отварање и конституисање главне скупштине. 2. Извештај управног одбора о раду и полагање рачуна за год. 1902 3. Извештај надзорног одбора. 4. Одобрење биланса и решавање о давању разрешнице управном и надзорном одбору. 5. Измена односно допуна чл. 2. и 25. правила. 6. Избор почасног председника и четворице чланова у управни одбор. 7. Избор петорице чланова у надзорни одбор. Земљорадничке задруге, које су чланови ове Централне Касе, имају у с^ојим главним скупштинама бирати свога изасланика и дати му записник скупштинске седнице, у коЈој је биран. Ббсавесни агенги. Госпићки „Србин" доноси ову весг: »Страдања нашега народа, долазећи у туђи непознати свет и потуцајући се по љему без знања језика онога народа, 9громна су. Та страдања повећавају несавесни агенти, јер се неуки сељак мучи још и на путу, пре него дође на место. Они од нашега неуког сељака примају неку капару за Мислера у Бремену, па ту капару не пошљу на време, што чини великих неприлика путнику. 0 томе доносимо из једнога писма које су Врепчани писали из Бремена својој кући ово : „Сад вам морам казати да сам до Бремена путовао пет дана. Сад смо платили *„шиф' 122 форинта. Увамо се да ћемо отићи у четвртак. Од Николе се још ништа не зна, јер га није вижитирало, а нас друге јест. Било би и њега, ал је он оставио новце код Дошена, па му нијесу стигли новци." Овај случај јасно доказује, колико су несавесни они људи, који се на сваки начинтитрају са нашим сељаксм, који мора да се потуца по туђем свету од немила до недрага. Кад му не може помоћи, нека му се не одмаже. Волели бисмо да знамо који је то Дошен, који овако вара неуког сељака, да му изнесемо цело име на видело и да упозоримо наш народ да се чува таквих несавесних и непоштених људи."

Из Балкадаје Парастос. У недељу 23. пр. м. софиски митрополит Партеније са со-

фиским свештенством служио је у цркви Св, Краља парастос бугарским устаницима, који су погинули у борби код села Карбинаца. После парастоса држао је у цркви беседу поп Кунчев, а вред црквом Тончев и Павле Генадијев. Шпијуни. Дубнички „Рилски Балкан" јавља да је Дубница од неког времена преплављена турским шпијунима, који као трговци и т. д. иду по унутрашњости Бугарске и Турске и што сазнају јављају турском комесару у Софији Ферух беју или кајмакаму у Џумаји. Једнога од тих шпијуна ухватила је бугарска полиција. Војска на граници. Софиском „Дневнику, Ј јављају из Дубнице, да је 23. о. м. у 7 сасова у вече један вод пешадије отишао према пограничном селу Церанарница, где се налазио с војском мајор Манов из Ћустеидила. Исто су тако отишли и полициски стражари из Ћустендила и Бобошева. У Дубници се I овори да има нешто озбиљно на бугарско - турској граници. Не можз се вратитн. Из Солуна јављају бугарским листовима: Услед извештаја, који је изишао у немачким листовима о разговору с бугарским трговинским агентом у Битољу, др. Колушевом, који је изнео своје мишљење о турској управи у Маће донији, турска влада неће дозволити Колушеву да се врати у Битољ. ТЕЛЕГРАМИ (25. Март) Маћедонско питање -ариград Како се говори, Порта спрема окружницу о најновијим догађајима у Митровици, о динамитским атентатима и о непрестаној делатности маћедонских комитета. Цариград На ономадашњој аудијенцији коју су имали посланици Каличе и Зиновјев код султана, говорило се и о извршењу рефорама. Султан је поново уверавао да ће се реформе извршити. Цариград. Дипломатски се кругови боје, да динамитски атентати и непрестана убиства од стране маћедонских комитета могу изазвати репресалије мухамеданаца и изгреде војске, што комитети свакојако и хоће да изазову. „ Цавиград. Код албанских трупа посаде у Јилдизу извршене су извесне мере обазривости. У ономадашњој паради о селамлуку учествовало је мање албанских трупа но обично. Цариград. и друге велике силе придружиле су се корацима, које' су Аустро-Угарска и Русија учиниле у Софији да се боље мотри на рад комитета и чува граница. Цариград. Неосновани су гласови да међу Албанцима који служе у Јилдизу влада велико узбуђење услед врења у Митровици. Али су ипак предузете мере против могућних догађаја. До сада су албанске труПе чувале стражу у двору, али су сад у томе учињене неке измене. — По извештајима из Косовског вплајета, бугарски су комитети сад почели и тамо да под претњом убиства изнуђавају новац од тамошњих Срба.

Лзндон. Орган енглеског министарства спољних послова „Морнинг Пост"у полуслужбеном уводном члан ку прецизира политику енглеске владе према Маћедонији, па вели да вр ло мало има изгледа да буде примљен предлог, да министар спољних послова узме иницијативу у корист протокола да силе нису заинтересоване у тој ствари. Такви су протоколи у почетку прошлога века били омиљени кид дипломатије. Радо су их потписивали, али су их тако исто лако обилазили. Према томе би било само узалудно траћење времена тражити такве пристанке, јер би се и без таких протокола могли предузети^кораци да се спречи каквој сили намера за територијалним повећањем Лист додаје, да Велика Британија нема никаква интереса у целој тој ствари. Она нема никакве жеље да добије земљишта ни у Маћедонији нити ма у којој балканској земљи. Непосредни енглески интереси нису у питању. Енглеска жели само да у Маћедонији владају мир, ред и закони. Посредно Енглеска има интереса у одржању јевропске равнотеже. Кад би се претпоставило да је енглеска политика у опште непријатељски расположена према увећању Русије на југозападу, морало би се с друге стране имати на уму ,'да Аустро-Угарска сасвим природно има 10ш много дубљих разлога да не жели такво продирање, ако с њим не би ишло и одговарајуће повећање области Аустро-Угарске, што би било неизвршљиво. Русија и Аустро-Угарска престављају супротне полове јевропске политике у овој ствари. Ако се ове две велике силе, које су највише заинтересоване у балканским догађајима могу сложити на заједнички рад у Маћедонији, онда нам се чини даЈе дужност енглеске владе да никакве дипломатске тешкоће не чини тим двема силама, докле су год сложне. Борба код Митровии,е Цариград. Руски је цар наредио те је руском консулу Шчербину телеграфски изражено његово признање и благодарност на учињеној служби и жељу да скорије оздрави. Цариград. „Цариградска Агенција" овлашћена је изјавити даје гола измишљотина тобожња солунска вест, да турске власти погинулим лешевима устаника облаче бугарске униформе и да су погубиле 11. чланова комитетских. Сасганак владалаца Лзндон. Овде се говори да ће се на јесен састати у Копенхагу руски цар, енглески Краљ Едвард и немачки цар Вилхелм. Русија Штокхолм. „Астон Бладед" јавља из Хелзингфорса: Руски цар потписао је 13. марта указ по коме се ђенерални гувернер Финске, Бобриков, овлашћује, ако мере финских власти не буду довољне, да на своју одговорност предузме кораке који му се чине подобни. У исто време у указу се наређује, да се ђенерални гувернер сматра као највиша власт над свима финским властима, па и над општинским властим варошким и сеоским. Како исти лист даље јавља Бобриков је постигао диктаторску власт над Финском и већ ју је отпочео примењивати, јер је општинским упра-

вама по селимаи варошима наредио, да се у свакој сеоској општини ухапси по један и у свакој варошкој општини по тројица од оних, који се прошле године нису хтели уписивати при рекрутовању, и да их пошљу у Хелзингфорс, где ће се с њима даље поступити. (26. Март) Цариград. Италијански амбасадор озбиљно је саветовао Порти, да енергично и брзо поврати ред међу Арбанасима, да би се могле увести реформе које су одобриле све силе. Неистинити су гласови да 15.000 Арбанаса поново иду на Митровицу. Број Арбанаса, који су последњи пут напали на Митровицу, не износивише од 1.500. Арбанаси су се утаборили на даљини од неколико сати од Митровице и држе се пасивно. Скопљански валија Хафуз-паша умро је. — Није истина да су нове трупе послате против Ар банаса у Ђаковици и Пећи, нити је истина да је маршал Едемпаша отпутовао у Солун. јзеоградске »естк Положио иопит. Г. Сава Дубљевић, ликвидатор Врачарске Штедионице, положио је испит за рачуноиспитача из групе дуплог књиговодства. Стојксви $езо вече. Из проба које се у велико држе код „Коларца* из Жирарденовог комада „Кривица" можемо са сигурношћу рећи, да ће публика која буде посетила то вече, бити потпуно задовољна приказом тога комада који је сам г. Стојковић превео и удесио за позорницу. Тога вечера видеће се шта може права уметност и вештина да да. Ко жели улазнице раније да узме, нека се обрати у продавници дувана Данила Романовића. Престава ће бити у суботу 29. о. м., а не у петак, као што је раније јављено. Побегао у Земун. Љубомир Јовановић, ђак, Црногорац, који је предводио ономадашње изгреднике, побегао је у Земун. Утемељач. Г. Риста Анђелковић, бив. предузимач овд. изволео је уписати своју рано преминулу кћер Драгињу за члана утемељача Друштва уједињених београдских радника, које стоји под високом заштитом Њеног Вел. Краљице Драге. Нека је и овим путем велика хвала г. Анђелковићу, који се је сетио ове раденичке хумане установе, а нека да Вограјско насеље покојници Драгињи. Измена репертоара. У репертоару Народног Позоришта учињена је измена. Место заказаног комада Драга а" за четвртак у суботу, представиће се : у четвртак 27. марта: Мона Вана, комад у три чина, написзо Морис Метерлинк, превод с фравцуског; а у суботу, 29. марта: Карлова тетка, шала у три чина, написао : Брандон Томас. Беч. Од пре 2—3 дана изложена је у цар. фотопластикуму нова серија слика „шетња кроз Беч". Препоручујемо нашим читаоцима да виде ову нама добро познату в«рош, а биће изложена све до суботе.